Izvor: B92, 28.Mar.2010, 03:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Platiti dugove ili likvidirati Jat?

Beograd -- Nakon najave da bi država mogla da pokrije dugove Jata pre potrage za partnerom, stručnjaci kažu da je bilo jasno da niko neće da kupi Jat opterećen dugovima.

Sudeći prema najavama premijera Mirka Cvetkovića, Jatu ne preti stečaj. Država razmišlja, kako je izjavio Cvetković, da preuzme dugove nacionalne aviokompanije i troškove za smanjenje broja zaposlenih.

Tako rasterećen, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Jat će lakše naći strateškog partnera. Deo obaveza biće umanjen pošto će Agencija za kontrolu letenja preuzeti od Jata Pilotsku akademiju u Vršcu, i taj posao privodi se kraju.

Nacionalna aviokompanija prošlu godinu završila je zvanično sa dugom od 25 miliona evra. Na toj listi poverilaca nema države, kojoj Jat duguje 8,36 miliona evra. Obaveze prema Agenciji za kontrolu letenja su oko 12 miliona evra. Dug prema beogradskom aerodromu „Nikola Tesla" je devet miliona evra. Za delove, nacionalna aviokompanija duguje pet miliona evra, i isto toliko ostalim dobavljačima.

"Ne samo što niko neće dati ni peni, već nekome mora da se plati da bi uložio u nacionalnu aviokompaniju", kaže premijer i dodaje da "ako ćemo već da plaćamo, što ćemo verovatno morati da uradimo, zašto onda da ne počnemo od početka i rešimo se nasleđenih problema kreditora i viška radne snage".

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je "šteta što smo spori u razmišljanju, jer davno je bilo jasno da niko neće da kupi Jat opterećen dugovima i viškom zaposlenih. Drago mi je što je premijer došao do toga. Ovo je jedini, ali skup način da se Jat održi i da ne ode u stečaj".

"Treba ipak proceniti da li je jeftinija varijanta likvidacija Jata ili se isplati da država na sebe preuzme dugovanja nacionalne aviokompanije. Možda se, ipak, isplati skupo platiti. Ali, bilo bi dobro da poreski obveznici tačno znaju koliko će to 'zadovoljstvo' da ih košta. Ne bi bilo pametno trošiti novac od prodaje Telekoma kako bi se platilo dobijanje strateškog partnera za Jat", kaže on.

Prema propisima EU, koji su utkani i u Sporazum o otvorenom evropskom nebu, čiji je Srbija potpisnik, država direktno ne može da pomaže nacionalnoj aviokompaniji.

Zgrada i krediti

Od Vlade Srbije „Jat ervejz" dobio je saglasnost da proda poslovnu zgradu od 8.500 kvadrata u Beogradu. Nezvanično, taj objekat trebalo je da bude prodat Telekomu za oko 11 miliona evra. Takođe, Vlada je Jatu dala garancije za kredite od 40 miliona evra za osposobljavanje flote, devet i po miliona evra za popravku motora i tri i po miliona dolara za zakup dva „boinga 737-700". Posle najave da će država preuzeti dugovanja i izabrati strateškog partnera, pitanje je da li ove garancije i dalje važe.

Srpski parlament, kao i većina članica EU, ratifikovao je ovaj sporazum i on se primenjuje, o čemu svedoče mnogobrojne dozvole date stranim aviokompanijama koje sada lete iz Beograda.

Ipak, Srbija nije članica EU, a sporazum nisu ratifikovala još tri parlamenta evropskih država. Zvanično, dakle, ovaj dokument još nije na snazi, što Srbiji daje prostor da reaguje kako bi spasla nacionalnog avioprevoznika, koji je, prema mišljenju stručnjaka, bez obzira na vlasničku strukturu, neophodan svakoj državi.

Prema najavi ministra Mlađana Dinkića, obaveza strateškog partnera Jata, koji će biti izabran na međunarodnom tenderu, jeste nabavka nove flote. Reč je o kupovini deset novih aviona, ali ne kreditom države, već novcem strateškog partnera.

Nastavak na B92...