Izvor: Večernje novosti, 06.Mar.2019, 11:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Ogromni uspesi "Aeroputa"

Štampa iz 1939. godine beleži kako je, 11 godina po osnivanju, prva jugoslovenska aviokompanija prevalila tri miliona kilometara i prevezla 32.000 putnika Prva jugoslovenska aviokompanija zvala se "Aeroput" i to je bila preteča potonjeg JAT, a danas "Er Srbija". Osnovana 1927. godine bila je uzor mnogim evropskim kompanijama koje su pratile i koristile munjevit razvoj vazduhoplovstva u 20. veku. Ovog puta prelistavamo međuratnu štampu i zadržavamo se na interesantnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tekstu koji je objavljen pre 80 godina u listu "Vreme". Tada je bilo 11 godina od kada radi "Aeroput", a naši tadašnji novinari su pokušali da naprave bilans poslovanja kompanije, kao i njen uspešan hod sa modernim trendovima onog doba. Tako odmah ističu sjajan podatak iz tog vremena, a to je da su avioni domaćeg prevoznika u tom trenutku prešli više od tri miliona kilometara, kao i da su tako prevezli 32.000 putnika. PROČITAJTE JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE: Kako se razvijao predratni grad - Od osnivanja do danas "Aeroput" je postigao sjajne rezultate - piše štampa iz 1939. godine. - Osnovan maja 1927, u cilju da se organizuje što bolja veza između Beograda i unutrašnjosti, a s druge strane pomažući razvijanje turizma, "Aeroput" je do danas sa svojim avionima, pored navedenog preneo 180 tona robe za 20.000 časova leta. U početku rada "Aeroput" je nailazio na velike teškoće, jer svet, nemajući veliko poverenje u avione, nije nikako hteo da se poveri njihovim krilima. Zato su i prvi rezultati bili daleko od toga da zadovolje. Kada se samo uzme statistika vidi se kakve je rezultate postigao "Aeroput". Tako su 1928. godine avioni prevezli samo 1322 putnika, oko 7.000 kilograma robe prešavši 148.840 kilometara sa svega oko hiljadu časova leta. Deset godina kasnije, 1938, statistika je izgledala sasvim drugačije. Bilo je oko 6.000 putnika, 3,5 hiljade kilograma robe, 430.000 kilometara sa oko 3.000 časova leta. Međuratna štampa sasvim razumno i argumentovano tumači ovaj period u razvoju vazduhoplovstva. Tako pišu kako je "teško bilo uveriti publiku i naš svet u sigurnost "Aeroputovih" aviona jer velike avionske nesreće koje su se desile u svetu, ugrožavale su napredak putničke avijacije". - Naš prevoznik je morao polako da osvaja publiku. Prva dužina avionske linije iznosila je svega 1378 kilometara. To su bile avionske linije koje su spajale Beograd sa Zagrebom i Skopljem i Beograd preko Graca sa Bečom. Ukoliko je raslo poverenje prema avionima, "Aeroput" je povećavao i avionske linije. Tako smo dobili avionsku vezu Beograda preko Skoplja sa Solunom, i vezu Beograda preko Sarajeva sa Podgoricom. Docnije su otvarane nove i nove linije, kao sa Splitom, Sušakom, Ljubljanom, Nišem, Bitoljem, Borovom, Dubrovnikom. Pa je zatim dobijena veza sa inostranim linijama, jer "Aeroput" kolaborira sa italijanskom "Ala litorija", sa rumunskom i poljskom vazdušnom kompanijom, tako da je Beograd dobio stalnu vezu sa prestonicama Evrope. Kako je Beograd na veoma zgodnom geografskom položaju, zahvaljujući avijaciji potrebno je samo jedan sat da se stigne u ma koju evropsku prestonicu. PROČITAJTE JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE: Prestonički ambijenti tridesetih TURIZAM Pored svih novinskih analiza, ondašnji pripadnici "sedme sile" posebno ističu turizam. Prema današnjim parametrima ova grana privrede je u to vreme bila u povoju, ali je njen brzi napredak nagoveštavan na sve strane. Tako novinari ističu da će najveći dobitnik od brzog razvoja aviosaobraćaja svakako biti naša država, jer se znatno olakšava njena komunikacija sa inostranstvom. Na taj način se " rapidno razvija turizam, a koliko turizam znači za državu ne treba posebno isticati".
Pogledaj vesti o: JAT

Nastavak na Večernje novosti...