Izvor: RuskaRec.ru, 13.Mar.2017, 16:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Rusija postala prva komunistička zemlja?
Ilustracija: Jekaterina Lobanova
Ako se danas u Rusiji obratite prolazniku rečju „druže“ ili počnete govoriti o neminovnom trijumfu svetskog proletarijata, verovatno će se vaš sagovornik naći u čudu. Sto godina nakon Oktobarske revolucije u kojoj su na vlast došli boljševici, i zatim 70 godina sa manje ili više uspeha gradili komunizam, u tu ideologiju građani Rusije više ne veruju. Komunistička partija se ugradila u sistem vlasti i na poslednjim izborima dobila skromnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << 13% glasova.
Kako sovjetska prošlost utiče na odnose Rusije sa svetom?
I Lenjin, i boljševici, i kongresi svevideće i mudre partije – sve je to otišlo u istoriju sa raspadom SSSR-a 1991. godine. Ostale su samo crvene petokrake na kulama Kremlja, gomila spomenika podignutih Lenjinu (u Rusiji ih ima preko 5.300, po statistici sajta Lenin Statues) i druga sovjetska simbolika, poput memorijalnih objekata. Ali od ideologije nije ostalo ništa, iako je 1917. godine sve počelo sa ogromnim entuzijazmom.
Revolucija mimo „pravila“
Godina velikih potresa: Kako je Rusija izdržala dve revolucije 1917?
Teoretičari klasne borbe 19. veka Karl Marks i Fridrih Engels bili su uvereni da će se socijalistička revolucija dogoditi u zemljama sa razvijenim kapitalističkim društvom gde postoji moćna radnička klasa koju ugnjetava buržoazija. Ruska imperija je tada bila, pre svega, agrarna država gde su seljaci činili 77% stanovništva, prema popisu iz 1897. godine, tako da nju pomenuti nemački naučnici u tom smislu nisu shvatali ozbiljno. Računali su da ona najpre treba da razvije kapitalizam, pa tek onda da ga ruši snagama pobunjenog proletarijata. Ali sve se drugačije dogodilo.
Otkako je Februarska revolucija 1917. godine srušila monarhiju, od marta do oktobra 1917. godine u Rusiji se za vlast borilo nekoliko partija. Iz te borbe kao pobednici su izašli najekstremniji socijalisti, tj. boljševici na čelu sa Vladimirom Lenjinom. Oni su obećali narodu, izmučenom Prvim svetskim ratom, momentalno izbavljenje od patnji i veoma jednostavan recept srećnog života: narodima mir, seljacima zemlju, radnicima fabrike, a buržujima sramnu smrt.
Plodno tlo
„Ispostavilo se da su boljševici bili jedina politička snaga koja je dobro osetila i iskoristila socijalnu mržnju i težnju narodnih masa za jednakošću i pravdom“, piše istoričar Aleksandar Orlov. Sa njim se slaže Aleksandar Pižikov, glavni naučni saradnik Instituta za društvene nauke Ruske akademije za narodnu privredu i državnu administraciju (RANHiGS). Po njegovom mišljenju, većina boljševika u Rusiji nije imala nikakve veze sa marksizmom.
SSSR prirastao za srce većini građana Rusije
„Krajem 19. i početkom 20. veka su u suštini postojale dve Rusije“, kaže Pižikov za „Rusku reč“. Prva je bila Rusija plemstva, inteligencije i buržoazije, i nije se razlikovala od evropskih država. Predstavnici viših slojeva su se orijentisali na kapitalizam i zapadni pravni sistem. Drugu Rusiju je predstavljala apsolutna većina seljaka i znatan deo radnika. Oni su živeli po sasvim drugačijim zakonima.
„To je bila izrazito patrijarhalna sredina koja je u velikoj meri sačuvala straroobrednički , gotovo srednjovekovni način života“, kaže Pižikov. „Glavna institucija je bila zajednica. Seljaci su zajednički posedovali zemlju i obrađivali je. Privatna svojina nije bila razvijena“. Upravo ta, „druga Rusija“, po Pižikovljevim rečima, rado je krenula za boljševicima kada su im oni predložili da se sve oduzme i podeli narodu. „U suštini, seljačka Rusija je godinama nosila u svojoj utrobi sovjetsku vlast“, kaže ovaj istoričar. Upravo zbog toga je komunizam pobedio u Rusiji, a ne zbog zainteresovanost i ruskog naroda za Marksove ideje.
Komunizam pripada prošlosti
Pižikov ujedno podseća da je ideja izgradnje svetskog pravednog društva bez siromašnih i ugnjetenih nakon nekoliko decenija sama sebe diskreditovala. „Već u periodu kada je vladao Brežnjev (tokom 1970-ih) postalo je jasno da se partijska ’nomenklatura’ odvojila od naroda i grozničavo pokušava da zadrži vlast, i nikoga ne vodi ni u kakvu svetlu budućnost“, uveren je Pižikov. Po njegovom mišljenju, sveopšte razočaranje u ideale komunizma bilo je katalizator raspada Sovjetskog Saveza, koji je u tom trenutku bio u velikim ekonomskim problemima.
Gde je zapečaćena sudbina SSSR-a: 25 godina od Beloveškog sporazuma
Pogledaj vesti o: Izbori
