Izvor: VOA, 04.Okt.2020, 15:35
Zašto bi Bajdenova pobeda bila problem za centralno-evropske populiste?
Većina evropskih lidera oprezna je u deklarisanju koga bi radije videla na funkciji američkog predsednika posle izbora u novembru. Ali ne i mađarski premijer Viktor Orban - koji važi za jednog od populističkih lidera Zapadne Evrope. U svom karakterističnom tonu Orban je, mađarskom konzervativnom listu “Mađar nemzet” nedavno rekao, da se zalaže za još jednu izbornu pobedu Donalda Trampa. “Dobro smo upoznati sa spoljnom politikom američkih administracija koje su predvodile demokrate. Iskusili smo je - iako pod prinudom. Nije nam se svidelo i ne bismo ponovo”, rekao je Orban - opisavši američkog predsednika i republikanskog kandidata na predstojećim izborima saveznikom u borbi protiv, kako ih je označio, šašavih liberala. U drugom, nepovezanom razgovoru, Orban je mađarskom javnom radiju rekao da je Tramp, kako se izrazio, dobar za Centralnu Evropu. Orbanova podrška nije neočekivana: 2016. bio je prvi evropski lider koji je podržao Trampovu predsedničku kandidaturu. Tradicionalno, evropski lideri iz razloga opreza izbegavaju da se opredele za jednog od američkih predsedničkih kandidata - plašeći se reakcije, ili moguće odmazde u slučaju pobede kandidata koga nisu podržali. Ponekad nastoje da im pomognu inkognito, ali im se i to može obiti o glavu, poput slučaja iz 1992, kada je razotkriveno da su britanski konzervativci pretraživali arhive Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije pokušavajući da pronađu inkriminišuće podatke o bivšem predsedniku Bilu Klintonu - koji je studirao na Oksfordskom univerzitetu. Tako da je Orbanova otvorenost neuobičajena. Poljski predsednik Andžej Duda, i visoki zvaničnici konzervativne nacionalno orijentisane Partije prava i pravde, nerado se izjašnjavaju kome naginju - Trampu ili bivšem potpredsedniku Džozefu Bajdenu - kandidatu demokrata. Međutim, odražavaju li Orbanovi javno izneseni stavovi privatna promišljanja drugih lidera Centralne Evrope? Evropa je u vezi sa mnogim pitanjima sve više polarizovana između svog zapadnog i istočnog dela. Tu potpadaju migracije, evropske integracije, sankcije Rusiji, princip vladavine prava i demokratski standardi. Nisu iznenađujuće ni podele uoči predstojećih američkih izbora. Aktuelni predsednik Tramp se tokom mandata loše kotirao u Evropi. Svega 13 odsto građana Nemačke, 18 odsto Švedske i 20 procenata francuskih građana podržava poteze koje povlači na međunarodnom planu, rezultati su istraživanja, koje je početkom godine, sproveo Pju centar. Ti procenti mnogo su niži u odnosu na njegovog prethodnika u Beloj kući, Baraka Obamu, tokom poslednje godine koju je obavljao na funkciji predsednika SAD. Međutim, slika postaje manje jasna kada se sa evropskog zapada krene prema istoku, zahvaljujući podršci pristalica populističkih nacionalnih partija koju Tramp uživa. Te političke opcije snažnije su na području Centralne Evrope i republikanskog predsednika i kandidata na predstojećim izborima vide kao ideološkog saveznika - posebno kada je reč o migracijama. Istraživanjem Pju centra utvrđeno je da većina građana Poljske (51 odsto) podržava Donalda Trampa. Pre svega tri godine ta podrška bila je skoro prepolovljena (23 procenata). Podrška Trampu počela je da raste kada je 2019. poljski predsednik Duda posetio SAD, a dvojica lidera najavila planove za jačanje vojne saradnje. Nedavna Trampova odluka da u Poljsku premesti hiljadu od ukupno 12.000 američkih vojnika, koliko je naredio da ih ukupno bude povučeno iz Nemačke - blagonaklono je dočekana u Poljskoj. Marijus Blaščak, poljski ministar odbrane, rekao je da je premeštanje američkih trupa u tu zemlju korisna za bezbednost, ali i države istočnog boka Severnoatlantske alijanse. Poljska se nada razmeštanju više američkih vojnika. Blaščak je prošlog meseca najavio planove o pripremi smeštajnih kapaciteta za 20.000 vojnika, iako za to ne postoje nikakvi zvanični planovi. Ono što je poznato jesu Trampove reči da bi želeo da se produbi američko-poljska vojna saradnja. Izborna pobeda demokratskog kandidata Bajdena verovatno bi ugrozila nade Poljske da bi mogla ugostiti veći broj američkih trupa. Ili pak zadržati one koje su već raspoređene u toj zemlji. Saradnici Džozefa Bajdena već su ukazali da će, ukoliko bude izabran za predsednika, razmotriti odluku aktuelnog predsednika o povlačenju hiljada vojnika iz Nemačke. “Trampov poraz mogao bi biti problem za Partiju prava i pravde”, kaže Lukaš Važeha, komentator konzervativnog nedeljnika “Do žeči”. „Prisustvo američkih vojnika u Poljskoj i produžetak njihovog boravka definitivno su veoma važni. Važni su za glasače“, rekao je Važeha u razgovoru za portal Gzero, koji deluje u okviru kompanije za analizu političkog rizika. Države Centralne Evrope pridaju veću pažnju transatlantskim odnosima od zapadnoevropskih država i, u izvesnoj meri, dele antipatiju Trampove administracije prema Briselu. „Deluje da je ključna razlika u pristupima američkih demokratskih i republikanskih političara Istočnoj Evropi u kontrastu između promocije vrednosti i obaveza prema bezbednosti“, ukazuju akademici Kristijan Nitoju, Florin Pasatoju i Loredana Simionov. Takođe, ukazuju na razlike u pristupima rivala na predstojećim izborima. „Trampova administracija naglašava obaveze prema bezbednosti - dok se čini da Demokratska stranka usredsređena na postizanje određenog nivoa ideološkog uticaja. Posebno kada je reč o promociji liberalnih vrednosti, kao što su ljudska prava, demokratija, vladavina zakona i socijalna pravda”, navelo je troje akademika u komentaru koji je objavila Londonska škola ekonomije. Izneli su i svoja predviđanja šta bi značila izborna pobeda kandidata Demokratske stranke. “Eventualnim povratkom demokrata u Belu kuću od zemalja u regionu će se očekivati da pokažu posvećenost bližim odnosima širom Atlantika, ne samo kada je reč o podršci postojećoj bezbednosnoj strukturi, već i razvoju liberalnih vrednosti SAD, posebno u oblasti socijalne i rasne jednakosti i pravde. Međutim, to će verovatno prouzrokovati znatne reakcije, jer je većina stanovništva u Istočnoj Evropi uglavnom prilično konzervativna“, ukazuju akademici. Sa druge strane - vlade zapadnih država željne su promena odnosa uspostavljenih u godinama Trampove vladavine i povratka u predvidljivije i tradicionalnije transatlantske odnose. „Bajden je uvek bio čvrst zagovornik transatlantske saradnje. Tokom višedecenijske karijere uspostavio je i razvijao bliske odnose sa ključnim evropskim liderima - uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel“, primetio je Aleks Soros u komentaru datom Evropskom savetu za spoljne poslove - međunarodnoj nevladinoj organizaciji koju delimično finansira njegov otac Džordž Soros. Tokom prošlogodišnje Bezbednosne konferencije održane u Minhenu, malo pre nego što je Džozef Bajden najavio da će ući u trku za predsedničkog kandidata, zapadnoevropski zvaničnici su na marginama samita tražili od njega da to učini. Razlog tome su njihova predviđanja da bi se u slučaju njegove pobede SAD vratile međunarodnim sporazumima iz kojih su se povukle za vreme Trampove administracije. Među njima su pariski klimatski sporazum, kao i nuklearni sporazum postignut sa Iranom.
.jpg)
