Izvor: Blic, 17.Sep.2008, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužilac mora da ispita veze tajkuna i stranaka

Nakon izjave Tomislava Nikolića da su biznismeni Mišković i Beko finansirali predizbornu kampanju Srpske radikalne stranke, postalo je jasno da ni javni tužilac niti Republička izborna komisija ne rade svoj posao kako treba. Javni tužilac zato što nije pokrenuo istragu zbog osnovane sumnje da je u ovom slučaju počinjeno krivično delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a RIK jer nije izvršio detaljne provere izveštaja koje su mu dostavile stranke nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << parlamentarnih izbora, a što spada u zakonsku obaveze ove komisije.

Ćutanje tužilaštva je čudno jer se zna da je upravo Nikolić svojevremeno potpisao izveštaj o finansiranju kampanje za parlamentarne majske izbore. U tom izveštaju se tvrdi da stranka nije imala donatore. Pre nekoliko dana, on je javno rekao da su stranku finansijski pomagali Mišković i Beko. S obzirom na to da u izveštaju toga nema u pitanju je falsifikovanje službene isprave, za šta je predviđena kazna do pet godina zatvora.

Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka i RIK je bio dužan da 90 dana od predaje izveštaja stranaka izvrši provere podataka koji su u njima navedeni, a programski direktor „Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kaže da nije čuo da je RIK to ikada učinio.

Predsednica RIK-a Sonja Brkić odbila je juče da odgovori na pitanje da li bi RIK, posle Nikolićevog priznanja, trebalo podrobnije da ispita izveštaj radikala, ali i izveštaje ostalih stranaka. Ona je samo potvrdila da „podataka o kojima je govorio Nikolić - nije bilo u izveštaju" i dodala da će „RIK o toj temi, možda, raspravljati na jednoj od narednih sednica".

S obzirom na to da RIK čine predstavnici političkih stranaka, do sada je bilo diskutabilno koliko to telo može da bude nezavisno u svom radu, te je Vlada Srbije uputila predlog zakona o Agenciji za rešavanje sukoba interesa koja bi ubuduće trebalo da kontroliše finansiranje političkih stranaka.

Ovaj zakon trebalo bi da stupi na snagu u oktobru sledeće godine, ukoliko do tada bude usvojen u parlamentu i budu izabrani svi organi, kaže za „Blic" predsednik Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa Slobodan Beljanski. Zaposleni u Agenciji biće preuzeti iz sadašnjeg republičkog odbora, dok će predviđenih devet članova biti ponovo izabrani. Predlog zakona predviđa da Agencija na čelu ima direktora „sa ogromnom nadležnošću", a upravo to je, prema rečima Beljanskog, suštinska zamerka koju odbor ima na pomenuti predlog zakona.

- Suštinska zamerka odbora na predlog zakona je u tome da će na čelu imati direktora sa ogromnom nadležnošću koja će, pored rešavanja sukoba interesa, evidencije imovine, i praćenje evidencije imovine, biti proširena i na kontrolu finansiranja političkih stranaka, kao i na aktivno praćenje borbe protiv korupcije. Dakle, imaće veliku odgovornost koju jedan čovek neće moći da savlada, što opet znači da će morati da se osloni na sopstveni birokratski aparat. A to prepostavlja stvaranje uslova za korupciju, a ne za borbu protiv korupcije - zaključio je Beljanski.

Nastavak na Blic...

Radio Slobodna Evropa: Stranke i tajkuni