Izvor: Blic, 24.Jul.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija počela da radi na smeni Lukašenka
Čelična vlast predsednika Aleksandra Lukašenka u Belorusiji mogla bi uskoro da postane prošlost usled intervencije Rusije, dominantnog suseda i nekadašnjeg saveznika. Bivšeg direktora kolhoza i sovhoza, kojeg zapadni mediji odavno zovu „poslednjim diktatorom u Evropi“, u februaru 2011. očekuju izbori na koje bi presudni uticaj mogla da ima volja Kremlja.
Doskora se očekivalo da bi Lukašenko mogao glatko da dobije izbore. Međutim, u poslednjih nekoliko nedelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << beloruski predsednik uvučen je u medijski rat sa Moskvom koji će, gotovo je sigurno, izgubiti.
Ugledni list „Ekonomist" navodi da je do varnica došlo pre tri nedelje kada su se Moskva i Minsk sukobili oko cena gasa, a Lukašenko se skoro povukao iz carinske unije između Rusije, Kazahstana i njegove zemlje, koja je konačno potpisana 5. jula. Dan ranije na NTV, televizijskoj stanici pod kontrolom kompanije „Gasprom" koja drži monopol nad gasom u Rusiji, emitovana je dokumentarna emisija pod nazivom „Kum", a koja je govorila o Lukašenku, koga je Rusija dugo podržavala, sada ga opisujući kao tiranina koji vrši pritisak na opoziciju i koji je sklon drskim prevarama na izborima.
Na beloruskoj državnoj televiziji 15. jula emitovan je intervju sa Mihailom Sakašvilijem, predsednikom Gruzije, ljutim neprijateljem Rusije, koji je primetio da su kritike Rusije smešne budući da dolaze iz zemlje u kojoj su opozicioni političari pod pritiskom i u kojoj se ubijaju novinari.
Stanica NTV odgovorila je emisijom „Kum 2", koja je uporedila Lukašenka sa Kurmanbekom Bakijevim, predsednikom Kirgistana koji je zbačen uz prećutni pristanak Rusije, a kome je Lukašenko pružio azil. Poruka je bila jasna - Lukašenka bi mogla da zadesi slična sudbina.
Godinama je Rusija pomagala njegov režim jeftinim gasom i sirovom naftom oslobođenom carine, koju je Belorusija obrađivala u svojim rafinerijama i ponovo izvozila. „Ekonomist" navodi da je bila uz njega kada je pokrao izbore i slomio proteste. Međutim, Rusija ima osećaj da malo dobija zauzvrat.
Lukašenko ne želi da proda beloruske rafinerije ruskim kompanijama, odbija da prizna nezavisnost gruzijskih provincija Južne Osetije i Abhazije, i pružio je utočište Bakijevu, a tvrdoglavost Lukašenka u vezi sa carinskom unijom bila je poslednja kap u čaši.
Opoziciji EU milija od Moskve
Lukašenko je često uspevao da nadmudri svoje ruske sponzore, koji se plaše da će se Belorusija okrenuti Zapadu. Međutim, ruska ofanziva pre bi mogla za cilj imati zastrašivanje Lukašenka, a ne njegovo svrgavanje. Nijedan opozicioni političar u Belorusiji ne bi prihvatio povezivanje sa Moskvom, kao ozbiljnom alternativom Evropskoj uniji.
