Izvor: N1 televizija, 06.Nov.2016, 20:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Postoji li opasnost od izborne krađe u Americi?

Optužbe za izbornu prevaru, nameštanje izbora i i političko hakovanje obeležili su američku predsedničku trku u 2016. godini. Koliko bi bilo teško pokrasti izbore?

Obična hemijska olovka je dovoljna studentu Univerziteta Mičigen Metu Bernhartu da otvori ovu mašinu za glasanje.

One se koriste u 20 država. Iza vrata koja je otvorio olovkom se nalazi memorijska kartica sa podacima o glasanju.

"Možete da dođete da glasate, izvadite karticu, stavite >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << svoju i instalirate virus", kaže Bernhart.

Njegov kolega Aleks Helderman dodaje da su uspeli da razviju i virus za glasačke mašine koji iz jedne od njih može da inficira ceo okrug, možda čak i celu državu.

Aleks Helderman je profesor informatike na Univerzitetu Mičigen i proučava elektronske mašine za glasanje već više od decenije.

"Kada sam počeo da radim sa elektronskim sistemima, zabrinutost da bi neko mogao da upadne i utiče na glasove je donekle bila akademska. Međutim, u poslednjih 10 godina, porast broja napadača je zaista povećao rizik".

A napadači ne moraju da pokradu glasove da bi poremetili izbore, dodaje Helderman.

"U Ukrajini 2014. godine, hakeri povezani s Rusijom upali su u centralni sistem za prebrojavanje glasova i pokušali da učine da prijave pogrešne rezultate, kako bi diskreditovali izbore. To je realistična pretnja i ovde".

Hakeri bi takođe mogli da izmanipulišu biračke spiskove i spreče registrovane glasače da glasaju.

Teri Barton je šef izborne komisije u okrugu Vud, u Ohaju i njegov posao je da osigura da glasanje prođe bez problema.

Ključnu zaštitu predstavlja to što mašine čuvaju i papirnu kopiju glasačkog listića birača.

"Možemo da pogledamo papirnu kopiju i uverimo se da su podaci s memorijske kartice tačni", kaže Barton.

Koliko često birači proveravaju papirnu kopiju nije jasno, dok čak četvrtina birača širom zemlje glasa na mašinama koje ne čuvaju papirnu kopiju.

Međutim, bilo bi teško hakovati sve te različite mašine koje se koriste u različitim državama, tako da eksperti tvrde da bi efekti toga bili skromni i lokalizovani.

Ni Barton nije previše zabrinut.

"Da li bi neko mogao da uradi nešto da poremeti dan izbora? Da. Verovatno bi mogli da ga učine veoma dugim za mene, ali smo uvereni da možemo da obezbedimo da birači koji su registrovani, odgovarajuće registrovani, glasaju", zaključio je Barton, a profesor Helderman dodao da se nada da izbori neće biti neizvesni.

Ali, ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja u Ohaju i nekim drugim neopredeljenim državama, što su izbori bliži situacija je sve neizvesnija.

Izvor: VOA

Nastavak na N1 televizija...