Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Feb.2018, 07:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politička kultura u kontekstu beogradskih izbora

Lokalni izbori u Beogradu su već duže vreme prvorazredna tema u našim medijima. A kako i ne bi bili: Beograd nesumnjivo ima značaj koji bitno prevazilazi lokalni nivo. Uostalom, slično stvari stoje u mnogim drugim državama. Pogledajmo samo ulogu koju u ekonomskom, kulturnom, obrazovnom a samim time i političkom životu Mađarske igra Budimpešta.

Uz sve rečeno, u našem slučaju se radi i o tome da je odnos političkih snaga u Beogradu nešto drugačiji nego posmatrano >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Srbiji u celini. Doduše, ni to nije neuobičajeno. I u mnogim drugim državama stanje duhova se drastično razlikuje u velikim urbanim konglomeratima i ostatku zemlje. Mega gradovi imaju neke svoje specifične orijentire. Ispravne ili ne, nije bitno. Ne pričamo o vrednostima već konstatujemo stanje stvari.

Na prošlim predsedničkim izborima videlo se koliko je Beograd specifičan. Dok je Vučić generalno trijumfovao sa preko 55 odsto dobijenih glasova, u prestonom gradu je stekao podršku oko 45 odsto građana. I to je fantastičan rezultat, ali ipak pruža izvesnu šansu opoziciji. Ona ima izvestan prostor da postigne prednost. A to nema samo lokalni značaj. Ako bi došlo do promena u Beogradu opozicija bi trasirala put sa jačanje na republičkom nivou.

Beograd po automatizmu ne podrazumeva otvaranje kapija vlasti na nacionalnom nivou, ali stvara šansu da se to u budućnosti dogodi. Sada takva šansa opozicionim činiocima nije ni na vidiku. Stoga beogradski izbori imaju toliki značaj i za opoziciju, koja se nada da će se tu revitalizovati, i za vlast, koja strepi da joj sadašnja nedodirljiva pozicija ne bude ugrožena. Ne više od toga ali i to je iz ugla nekoga ko dominira strašno.

Ali sve to nije tema srž ovog teksta. Ključno je nešto drugo što je povezano sa usiljenim angažovanjem vanpartijskih javnih ličnosti na pomenutim izborima. Političari shvataju da su građani već umorni od politike i starih likova, te žele osveženje. Zato se svi trude da na svojoj strani fronta imaju što više poznatih umetnika, lekara, novinara, pisaca. Sve to je politički razumljivo. Ali nadam se da će biti još nešto.

Mislim na to da javne ličnosti ne prihvate da budu svedene na nivo banalne političke (ne)kulture koja je kod nas pustila korene. Profesionalni uspeh obavezuje. Zato se nadam da ljudi koji su ga postigli neće pristati da koriste teške reče koje su kod nas postale uobičajeni deo izbornih procesa. I ne samo to, da će svojim primerom ali i jasno izraženim zahtevima onima sa kojima su na listama, uticati na makar delimično poboljšanje modela ponašanja u kampanji.

Svugde u svetu su u moderno doba one burne pa i prljave. Ali mi smo ipak otišli suviše daleko i svrstali se u red sa onima koji prednjače u vezi sa negativnim pojavama. Kao što sam već rekla, nadam se da će ovoliko učešće renomiranih ljudi na beogradskim izborima predstavljati prelomnu tačku kada će stvari početi da se popravljaju. Nadam se ali se plašim da neće biti tako. Verujem da uglavnom neće pristati da se lično isprljaju ali se pribojavam da nemaju dovoljno ambicija i poleta da poprave druge.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...