Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Jan.2011, 04:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dve decenije od konstituisanja višestranačkog parlamenta

BEOGRAD -

Dve decenije od konstituisanja prvog višestranačkog saziva Skupštine Srbije, čime je i formalno zaokruženo uvođenje višepartizma u politički sistem zemlje, navršavaju se danas.

Parlament je konstituisan 11. januara 1991, posle nešto više od mesec dana od održavanja prvih višestranačkih izbora.

Socijalistička partija Srbije dominirala je u tom sazivu sa 194, od ukupno 250 poslanika, koliko je Ustav Srbije iz 1990. predvideo.

Od prvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izbora 9. decembra 1990. pa do 11. maja 2008. godine, kada su održani poslednji parlamentarni izbori, građani su u osam navrata birali predstavnike u najvišem zakonodavnom telu.

U prvom višestranačkom sazivu parlamenta poslanike su, pored socijalista, imali i Srpski pokret obnove - 19, Demokratska stranka - sedam, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara - osam...

Predsednik parlamenta bio je Slobodan Unković, a predsednik vlade koju je parlament potom izabrao, Dragutin Zelenović.

Naredni parlamentarni izbori održani su dve godine kasnije, 20. decembra 1992.

I tada su najviše poslanika imali socijalisti - 101, sledili su radikali sa 73 i DEPOS sa 50.

Godinu dana zatim usledili su novi izbori na kojima su socijalisti osvojili 22 mandata više, DEPOS pet mandata manje, radikali su imali 39, a DS 29, dok je najviše poslanika na sledećim, septembarskim, izborima 1997. imala koalicija SPS-JUL-ND - 110, zatim radikali 82, a SPO 45.

Na parlamentarnim izborima decembra 2000. najviše poslanika imala je koalicija DOS - 176, a socijalisti i radikali 37, odnosno 23, dok su tri godine kasnije, na sledećim izborima, radikali dobili 82 poslanička mandata, DSS je dobio 53, DS 37, G17 plus 34...

Građani su januara 2007. odlučili da radikali dobiju 81 poslaničko mesto, DS 64, DSS 47, G17 plus 19...

Aktuelni saziv parlamenta je formiran mesec dana posle izbora održanih 11. maja 2008, a u njemu najviše poslanika ima koalicija "Za evropsku Srbiju", 78.

Kako se razvijalo višestranačje tako se menjala i atmosfera u najvišem zakonodavnom telu u zemlji. U prvim sazivima parlamentarna aktivnost je često bila u senci teških reči koje su razmenjivali poslanici većine i opozicije, koje su, neretko, prerastale u pretnje, fizičke obračune, iznošenje poslanika iz skupštinske sale uz pomoć obezbeđenja...

Ni posle petooktobarskih promena, 2000. godine, parlament nije uvek uspevao da održi demokratsku atmosferu, pa će tako ostati zabeleženo da je poslanica SRS Nataša Jovanović polila vodom predsednicu Skupštine Srbije Natašu Mićić, zatim "glasanje" iz Bodruma...

Republički parlament danas ima razloga "za slavlje", budući da je postao jedna od najefikasnijih državnih institucija - samo u prošloj godini skupština je donela 262 zakona i 49 drugih akata.

Iako je do pre nekoliko godina etiketiran kao "crna rupa" na evro-putu zemlje, danas se parlament Srbije može pohvaliti i značajnim uspehom u usaglašavanju domaćeg zakonodavstva sa standardima EU.

Međutim, i u aktuelnom sazivu parlamenta bilo je nekoliko događaja koji su uspeli da "naruše" radnu i ozbiljnu atmosferu, pa će se tako pamtiti cipela poslanice SRS Gordane Pop Lazić, koja je gađala predsedavajuću sednicom Gordanu Čomić. Tu spadaju i pokušaj prostitutke da uđe u republički parlament i slučaj sekretarice u službenom automobilu.
Pogledaj vesti o: Prvi maj

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...