Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Jan.2018, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Česi danas glasaju za ili protiv predsednika Zemana
Danas popodne počinje drugi krug izbora za predsednika Češke u kojem 8,4 miliona birača u svojevrsnom referendumu, u šta su se izbori izrodili, kao i u subotu prepodne, glasa samo o tome da li Miloš Zeman sme i treba da i narednih pet godina bude na čelu Češke, ili će zbog njegovog predsdničkog stila "a la Donald Tramp" izabrati "antiZemana".
"AntiZemana" su češke opozicione stranke i dobar deo birača vladajuće stranke ANO premijera u ostavci Andreja >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Babiša, pronašli u naučniku, hemičaru, bivšem predsedniku Akademije nauka Jiržiju Drahošu koji je posle prvog kruga 12. i 13. januara ušao u drugi krug izbora sa 1,4 miliona glasova, dok je Zeman, pobednik prvog kruga, osvojio oko dva miliona glasova od tri petine Čeha koji su izašli na birališta.
Poslednje ankete raspoloženja birača početkom sedmice, blagu prednost od 47 odsto daju akademiku Drahošu koji obećava da će "vratiti pristojnost u politiku i dostojanstvo predsedničkoj funkciji". Podržala ga je i većina kandidata koji su propali u prvom krugu, dok se Zemanu predviđa da će osvojiti 43 odsto glasova.
Kladionice su, međutim, u poslednja dva, tri dana počele da više veruju u pobedu Zemana, i tome prilagodile kvote.
Česi su do sada uložili 6,92 miliona evra u klađenje na predsedničke izbore, između ostalog i na to da li će pred Zemana ponovo na biralištu iskočiti neka polugola Ukrajinka iz grupe "Femen" da ga optuži da je "Putinova drolja".
Posebno se posle sinoćne poslednje TV-debate pokazalo da između Zemana i Drahoša nema velikih razlika u krupnim temama o kojima je trebalo da se izjasne kandidati: bauk nelegalnih migranata, odnos prema Evropskoj uniji, aneksija Krima i Ukrajina i Rusija, evro.
I Drahoš, kao i Zeman, odbija izbegličke kvote i jednako oštro kao on odbija uverenje EU da bi Češka trebalo da prima izbeglice. Zemana je čak optužio za to što je 1999. godine - kada je bio premijer, njegova vlada ponudila da u vreme bombardovanja SRJ da privremeni azil za 5.000 kosovskih Albanaca, ali ih je u Češku stiglo 1.100.
"Izbeglice iz bivše Jugoslavije su nam bile kulturno bliske. Nisu fanatici", rekao je sinoć Zeman, odbijajući da je Češku izložio riziku kada je njegova zemlja u vreme raspada Jugoslavije primila 6.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine, mahom muslimana, a kasnije ponudila da primi i 5.000 kosovskih Albanaca.
U odnosu prema EU, Zeman je ponovio da se zalaže za evropsku federaciju sa zajedničkom spoljnom, odbrambenom i delimično socijalnom i ekonomskom politikom, ali odbija nekakvu evropsku unitarnu državu i insistira da dalja integracija mora da očuva deobu posla između Evropske komisije i nacionalnih vlada.
Zeman je naglasio da Rusija ne predstavlja za Češku pretnju jer je štiti upravo članstvo u EU i u NATO, dok Drahoš u Rusiji vidi pretnju, a od EU, kao i Zeman, traži da štiti evropske spoljašnje granice pred nelegalnim migrantima.
Razlika bitnijih nema ni prma ulasku Češke u evrozonu, jer i Drahoš i Zeman naglašavaju da bi Česi trebalo da pređu na evro, ali tek kada više ne bude rizika da će češki poreski obveznici morati da plaćaju dugove Grčke.
Drahoš ne može da učini ništa u vezi s problemom zaista bitnim za Čehe - sudbinom vlade posle oktobarskih izbora, pošto nijedna stranka ne želi ni da podrži vladu pobedničke stranke ANO, ako bi na njenom čelu bio lider ANO, milijarder Andrej Babiš jer je pod krivičnom istragom zbog mahinacija sa evropskim dotacijama.
Zemanu mandat ističe tek 8. marta a Babišu je poverio da sastavlja vladu i obećao da će ga u svakom slučaju imenovati za premijera do isteka svog mandata.
Na predsedničkim izborima tako neće odlučiti etiketiranje u svetskim medijima na silu - da je reč o duelu proevropskog Drahoša protiv proruskog Zemana, već, kako ocenjuju i domaći analitičari, pre svega će odlučiti to koliko je jaka averzija Čeha prema načinu na koji je vladao Zeman.
Podstičući strahove i ksenofobiju Čeha, okruživši se kontroverznim saradnicima, ignorišući povremeno Ustav i ograničenja koja mu nameće, nipodaštavanjem i vulgarnim vređanjem političkih neistomišljenika, a vrlo često i rado i novinara, označavanjem predsednika Rusije Vladimira Putina za prijatelja, servilnim odnosom prema Kini i vulgarnim izjavama u medijima koje najvišu političku funkciju u zemlji spuštaju na nivo bircuza.
Pogledaj vesti o: Donald Tramp
