Izvor: B92, 09.Dec.2013, 10:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici: Za budžet i protiv njega

Beograd -- Predloženi budžet za 2014. godinu za poslanike vladajuće koalicije je realan, dok opozicija tvrdi da je teret krize prebačen na građane, pogotovo one zaposlene.

Poslanici su večeras posle 20 sati završili su raspravu u načelu o Predlogu zakona o budžetu za 2014. godinu, koja će biti nastavljena sutra u 10 sati.

Za socijaliste i PUPS budžet je definisan na realnim osnovama, iako restriktivan on je i racionalan, a najstarije poslanike u parlamentu raduje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << to što je obezbeđeno da penzije i u narednoj godini budu redovne.

Zamenik predsednika poslaničkog kluba SPS Đorđe MIlićević rekao je novinarima u parlamentu da je budžet definisan na realnim osnovama, ali da se mora više štedeti i trošiti samo onoliko koliko je neophodno.

“Budžet je restriktivan, ali i racionalan i život u Srbiji, bez obzira na teškoće u ekonomskoj sferi, ne sme da stane. Reforme ne smeju da budu zaustavljene, jer bez njih nećemo moći da idemo ka ostvarenju postavljenog cilja”, rekao je Milićević.

To, međutim, dodao je, moraju da budu odgovorne reforme, a za njih su potrebne investicije i projekti koji, sa druge strane, jedino mogu da reše gorući problem - nezaposlenost.

Poslanik PUPS Momo Čolaković rekao je da će posalnici tog kluba podržati predloženi zakon, jer misle da rekonsturisana vlada ostvaruje ciljeve koje je premijer Ivica Dačić naveo u svom ekspozeu.

Budžet je izbalansiran, nisu napustene investicione mere posebno u vezi sa infrastrukturom kao i privrednim kretanjima, a za nas je posebno značajno izdvajanje dodatnih sredstava za podsticaj programa nezaposlenosti”, rekao je Čolaković.

se "od druga Tita", Srbija sa Jugoslavijom zadužila 15 milijardi, a za vreme Dačićevog mandata za pet milijardi evra, a budžetom za narednu godinu najavljuje se novih skoro šest milijardi.

"Vi ćete se za dve i po godine zadužiti za više od 10 milijardi", rekao je Veselinović i dodao da se zemlja zadužuje brzinom od 97 evra u sekundi.

Lider liberala Čedomir Jovanović je uveren da je ključni problem politika nesposobnosti, nemoć i politički kukavičluk, a da se vlast na isti način odnosi prema ključnim problemima u državi i danas kao i pre.

Jovanović je naglasio da će teret krize preći na građane i to na one koji još uvek rade.

“Ekonomija ne trpi partijsku logiku, potreban nam je plan i jasna vizija, a haos koji stvaraju nesposobni političari je veći problem od krize”, rekao je Jovanović.

Pred početak rasprave, poslanik Demokratske stranke (DS) Janko Veselinović naveo je da

On je rekao da bi Vlada trebalo da odgovori koliko će se zaista zadužiti naredne godine i za šta će ta sredstva biti potrošena, koliko će radnika ostati bez posla - da li je tačno da će to biti 60.000 ljudi - i koliko će u narednim godinama, sa planiranim povećanjima plata i penzija, realno opasti kupovna moć građana.

Povodom opaske Dačića da je poslanik DS Dragan Šutanovac bio u Stejt departmentu što mu je "valjda ojačalo pozicije u stranačkim vodama", Veselinović je rekao da je Šutanovac "vodio razgovore gde je vodio" i da nije išao da peva "Oprosti mi, Katrin" nego da razgovara.

Šef poslaničke grupe URS Mlađan Dinkić postavio je Dačiću pitanje da li je pogledao strukturu budžeta Ministarstva privrede, u kome nema investicija za poljoprivredu, ni za zdrave fabrike, a "baca se" novac za propala društvena preduzeća.

On se zapitao i zašto budžetom nije planirana prevremena otplata najskupljih kredita.

Poslanik LDP-a Bojan Đurić reklamirao je povredu poslovnika ocenjujući da je povređeno dostojanstvo skupštine jer je Dačić naveo da je u Srbiji izgubljeno 400.000 radnih mesta, a ministar privrede Saša Radulović 300.000, pa je, prema njegovoj oceni, nemoguće da se tako različitim ciframa vodi ozbiljna rasprava.

On je uputio primedbu predsedavajućem skupštine Konstantinu Arsenoviću da onemogućava normalnu raspravu, jer dobacuje i raspravlja se sa poslanicima, onemogućava im da govore iako su premijer i ministri spremni da razgovaraju.

Dačić je podsetio da je javni dug zemlje od 2008. godine, kada je bio 29-30 odsto BDP-a, za četiri godine porastao na 58 odsto, pa se postavlja pitanje za šta se zaduživala prethodna vlada u kojoj je DS imao i ministra finansija i premijera.

On je istakao i da problem Srbije nije samo visina javnog duga, već činjenica da zemlja nema veliki BDP, a kada on bude veći, stopa javnog duga će biti potpuno normalna, kada su u pitanju investiciona zaduživanja.

Povodom finansiranja Vojvodine, Dačić je naglasio da postoje stvari koje su mogle da budu urađene i ranije i da problemi nisu nastali dolaskom ove vlade.

On je napomenuo da je Vojvodina po zakonu dobila obavezu da finansira zimsko održavanje puteva, što je trebalo da preduzme još 2009. i 2010. godine, ali da još nije formirano preduzeće koje bi to radilo, i da Ministarstvo saobraćaja nije preduzelo da to plati, ne bi imao ko da čisti puteve u Vojvodini.

Dačić je istakao i da bi o budžetu trebalo da se raspravlja na ozbiljan način, jer se radi o najvažnijem zakonu za jednu zemlju i u njemu ne postoji "stavka vezana za muzičke sklonosti".

"Mi se prebacujemo na sporedne teme, ja neću da se uključujem u raspravu ko najbolje peva, mada su mnogi vaši funkcioneri učestvovali u takvim takmičenjima, a moja prednost je što se svi mi znamo dosta dugo", rekao je on.

Dačić je postavio pitanje poslanicima DS-a da li je tačno da je od 2008. godine 400.000 ljudi ostalo bez posla i dodao je ta stranka "forsirala princip privatizacije po svaku cenu" i da je sada u Srbiji manje zaposlenih nego u vreme Slobodana Miloševića.

Predlog budžeta, koji bi skupština trebalo da usvoji do 15. decembra, predviđa prihode od 930 milijardi dinara i rashode 1.113 milijardi.

Premijer Srbije Ivica Dačić podržao je predlog budžeta za 2014. godinu, izjavivši da predstavlja priliku za novi početak i prekretnicu u načinu razmišljanja.

Poslanici su prethodno usvojili set pratećih zakona - izmene zakona o budžetskom sistemu, penzijskom i invalidskom osiguranju, porezu na dohodak građana, duvanu, porezu na dodatu vrednost, porezu na dobit pravnih lica, poreskom postupku i poreskoj administraciji, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, platama državnih službenika i nameštenika i vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Usvojen je i Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.

Na Predlog zakona o budžetu za 2014. godinu podnet je 171 amandman, od kojih je Vlada Srbije podnela ukupno 12.

Među vladinim amandmanima nalazi se i predlog da se u razdelu koji se odnosi na garancije za zaduživanje Srbijagasa radi održavanja tekuće likvidnosti, smanje rashodi sa 200 miliona evra na 200 miliona dolara.

Vlada je amandmanom predložila i izmenu stavke o davanju bankarske garancije Elektroprivredi Srbije za zaduživanje od 100 miliona evra za održavanje tekuće likvidnosti, tako što je predložila smanjenje na 107 miliona dolara i ujedno promenu svrhe uzimanja kredita, i to za učešće u realizaciji druge faze paketa Termoelektrane Kostolac i proširenje kapaciteta rudnika.

Srbija će naredne godine, prema projekciji budžeta, ostvariti blag privredni rast od jedan odsto, pre svega zbog nedovoljne ekspanzije investicija i realnog pada lične i državne potrošnje.

SNS, NS i SDPS za budžet

Zamenik šefa poslaničke grupe SNS Veroljub Arsić izjavio je danas da će ta stranka podržati usvajanje predloženog budžeta Srbije za 2014.

godinu jer je realan i daje osnove za izlazak iz krize.

Arsić je u Skupštini Srbije rekao da je predloženim bužetom Vlada Srbije predstavila realnu sliku finansija građanima i da ne zeli da laže.

"Nećemo da lažemo građane. Siguran sam da Srbija može da se izvuče iz krize, u koju je došla krivicom velikog broja kritičara vlade, ali siguran sam da to neće biti lako ni za ministre ni za njihove savetnike, ni za Vladu, ni za građane", rekao je Arsić.

On je kazao da je u predlogu budžeta za 2014. godinu više od 500 milijardi dinara predstavljaju rashodi nastali kao posledica pogrešne politike vođene do 2012. godine, navodeći kao primer da će 114 milijardi dinara biti izdvojeno za plaćanje kredita koja sadašnja Vlada nije uzela.

Arsić je naglasio i da je nestajalo 100.000 radnih mesta godišnje tokom mandata prethodne vlade i to je problem s kojim se suočava sadašnja Vlada Srbije i koje mora da rešava budžet za 2014. godinu.

Poslanik SNS je istakao da predloženi budžet, i pored toga što je restriktivan, daje osnove da će situacija u Srbiji biti bolja u sledećoj godini nego što se očekuje.

Arsić je kazao i da je predloženi državni budžet za 2014. realnost i da ima osnove da ne bude rebalansa budžeta, osim na bolje.

Poslanik Nove Srbije Velimir Stanojević rekao je da će ta stranka podržati predlog budžeta za 2014. jer je realan, njime je Vlada situaciju sagledala u celini, bez skrivenih troškova, i ide se ka tome da se troši srazmerno onome koliko se prihoduje.

"Treba poštovati cilj vlade da u ovom teškom vremenu promeni način vođenja fiskalne politike i obezbedi uslove za makar postepeni oporavak zemlje", rekao je Stanojević tokom rasprave o Predlogu zakona o budžetu za 2014. u Skupštini Srbije.

Povodom prigovora da budžet nema razvojnu komponentu, on je istakao da vlada predlaže budžet primeren vremenu u kome živimo, i da je on onakav kakav mora da bude, odnosno iznuđen.

Stanojević je naglasio i da budžet za 2014, treba da prate strukturne reforme kroz izmene Zakona o radu, nove zakone o planiranju i izgradnji, stečaju a, prema njagovom mišljenju, treba da se ozbiljno razmišlja o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Milorad Mijatović ocenio je da je budžet za 2014. izraz realnosti i da ima svoju blago restriktivnu, blago investicionu i blago socijalnu komponentu.

"Srbija je u dubokoj ekonomskoj krizi, u budžetu su sagledane sve bitne strane, ne postoje prihodi iznad i ispod crte. Ne smatram da će ovim izaći iz krize, ali smatram da politikom 'korak po korak' moramo izaći iz krize uz neophodne bolne i nepopularne mere koje nas čekaju", rekao je Mijatović.

On je napomenuo da deficit budžeta jeste veliki, ali da je država pokazala da može da štedi, pre svega na javnim nabavkama, iako i dalje postoje mnoge neracionalnosti, pre svega u zapošljavanju u javnom sektoru, i da tu postoje mogućnosti da se uštedi.

URS, DSS i Zajedno za Srbiju neće podržati budžet

Predstavnici Ujedinjenih regiona Srbije (URS) i Demokratske stranke Srbije (DSS) najavili su danas da te stranke u parlamentu neće podržati predlog budžeta za narednu godinu, jer smatraju da nije realan.

Lider URS-a Mlađan Dinkić kazao je su poslanici te stranke podneli 30 amandmana na Predlog zakona o budžetu i ako oni ne budu usvojni

URS neće glasati za zakon.

Predviđene su šest puta veće subvencije u preduzeća u restrukturiranju, a pri tome nema ulaganja u poljoprivredu, nitu u privredni rast Srbije, kazao je Dinkić.

On je dodao da se nastavlja zaduživanje a ulaže se u propala preduzeća u restrukturiranju.

"Trista miliona evra baca se u trenutku kada država štedi na platama profesora i lekara", rekao je Dinkić i to nazavao nebulozom.

Dinkić je kritikovao to što u predlogu budžeta nema agresivnog razduživanja, već se nastavlja zaduživanje države novim pozajmicama od šest milijardi evra.

On je rekao da je skandalozna izjava ministra privrede Saše Radulovića da su propala preduzeća u restrukturiranju zapravo razvojna šansa Srbije.

Funkcioner DSS Nenad Popović kazao je da ova stranka ne može da podrži budžeta koji je nerealan i na prihodnoj i na rashodnoj strani.

On je rekao da će prvi rebalans budžeta biti potreban već polovinom naredne godine.

Popović je ocenio da država nema dovoljno prihoda ni za ovu godinu I da će zbog toga biti potreban još jedan rebalans ovogodišnjeg budžeta.

Šef poslaničke grupe Zajedno za Srbiju Dušan Petrović izjavio je da ta stranka neće podržati predloženi budžet, jer u njemu ne postoji komponenta razvoja.

"Suštinski se ne slažem sa predlogom budžeta, ne vidimo odgovor ni plan, štednju pozdravljam i podržavam, ali gde je razvoj", postavio je pitanje Petrović i dodao da, prema njegovom uverenju, poljoprivreda, energetika, rudarstvo, IT sektor treba da budu pravci razvoja Srbije.

"Ključna reč je razvoj, za to treba dati sve što možemo. Kada budemo videli da ste se tome okrenuli kroz neke zakone, biću srećan da za njih glasamo, ovoga puta bićemo protiv", rekao je on.

Petrović je postavio i pitanje zašto budžet brani samo ministar finansija i kakva to važnija državna posla danas imaju drugi članovi vlade od najvažnijeg zakona za svaku državu.

SVM protiv budžeta, LSV podršku uslovljava amandmanima

Savez vojvođanskih Mađara (SVM) najavio je danas da neće glasati za predlog budžeta Srbije za 2014. godinu, jer ni naredne godine Vojvodina neće dobiti sredstva koja joj po Ustavu pripadaju.

Poslanik SVM Zoltan Pek kazao je u Skupštini Srbije da se predlogom budžeta ne poštuje ni Ustav kojim je određeno da sedam odsto budžeta pripada Vojvodini.

Prema njegovim rečima, dosadašnje obaveze su poštovane samo na papiru i nisu došle do Vojvodine, kojoj je od 2007. uskraćeno vise od milijardu evra.

Poslanik SVM je zamerio i to što će nova, odobrena zaduživanja Srbijagasa 2014. biti 150 miliona evra, iako je dug tog javnog preduzeća veći od milijardu evra, a istovremeno se "štedi na parama Vojvodine".

Pek je rekao da je SVM amandmanima zatražio i dodatna sredstva u budžetu za finansiranje izbora saveta nacionalnih manjina sledeće godine, za šta je potrebno oko 50 miliona dinara, kao i za izgradnju Narodnog pozorišta u Subotici.

Zamenik predsednika Poslaničke grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Djorđe Stojšić kazao je da će ta opoziciona stranka podržati usvajanje budžeta Srbije za 2014. godinu ukoliko budu usvojeni amandmani vojvođanske skupštine.

On je dodao da se tim amandmanima obezbeđuje da se Vojvodini prebaci Ustavom predviđenih sedam odsto državnog budžeta.

"Preuzeli ste sistem koji postoji. Podrska LSV usvajanju budžeta zavisi od toga da li će se prihvatiti amandmani koji dolaze iz vojvođanske skupštine da se Vojvodini prebaci sedam odsto budžeta koji joj po Ustavu pripada", istakao je poslanik LSV-a.

Stojšić je rekao da je namera da se uvede red u javne finansije za poštovanje, ali da bi trebalo razgovarati o načinu na koji se to radi i da bi cilj ekonomske politike Vlade trebalo da bude smanjenje nezaposlenosti, povećanje zarada, rast investicija i privredni rast.

"Mere koje je Vlada predvidela su ishitrene, adminstrative I birokratske i teško da će dugoročno dovesti do rezulata", kazao je Stojšić i dodao da u javnim preduzećima bez ozbljne reforme I departizacije neće biti rezultata.

Poslanik opozicionog Srpskog pokreta obnove (SPO) Žika Gojković naveo je da predloženi budžet Srbije za 2014. godinu sprečava da država bankrotira i da će zbog toga SPO podržati usvajanje budžeta.

Gojković je ocenio da je Vlada Srbije odgovorno pristupila budžetu, da se nije odlučila na korenite promene, već je rezala onoliko koliko je potrebno.

"Budžet osim što je iznuđen u isto vreme je odraz realnosti I sprečava da država ode u bakrot i zbog toga će SPO podržati usvajanje budžeta", dodao je on.

Gojković je naveo da su budžetom predviđenja smanjenja potrošnje I investicija, ali da je to posledica zatečenog stanja.

"Nema briga za 2014. godinu ako se ispune predviđene mera Vlade, a u suprotnom neko drugi će nam određivati budžet a mi ćemo samo plaćati dugove. To je bankrot", kazao je on.

Gojković je upozorio da mere štednje koje je Vlada donela u 2013. godini nisu dovele do smanjenja budžetskog deficita jer je sve potrošeno na rešavanje problema javnih preduzeća i državnih banaka.

"Ako se nastavi sa tom praksom finansiranja najvećih domaćih gubitaša, kao što je Srbijagas sa dugom većim od milijardu evra, budžetski deficit će se u 2014. godini povećati i pored uvođenja solidarnog fonda", rekao je poslanik SPO.

On je kritikovao smanjenje budžeta za poljoprivredu u 2014. godini od tri miljarde dinara, na oko 35 milijardi dinara, što je 3,76 odsto ukupnog budžeta.

Gojković je ocenio da je dobro što je budžetom za 2014. Vlada predvidela sredstva za podsticaje za investitore koji su spremni da investiraju u proizvodnju, ali da bi to nije dovoljna mera za pokretanje privrednog rasta ako se ne stvori povoljniji poslovni ambijent, kao što su izmene zakona o radu i ubrzavanje izdavanja građevinskih dozvola.

Marjanović: Ustanove kulture u dramatičnoj situaciji

Predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović izjavila je danas da su usvojenim izmenama Zakona o budžetskom sistemu ustanove kulture dovedene u dramatičnu situaciju, jer im je ograničena mogućnost angažovanja umetnika po ugovoru o delu i ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Opšte je poznato da svakodnevni život ustanova kulture zavisi od angažovanja umetnika, a ovim zakonom je onemogućeno da ustanove mogu da angažuju dovoljan broj reditelja, kostimografa, solista, likovnih umetnika“, rekla je Marjanović Tanjugu.

Prema njenim rečima, usvojenim amandmanom Odbora za finansije omogućeno je ustanovama kulture da do 31. marta podnesu obrazloženi predlog zašto im je potrebno više od 10 odsto angažovanih umetnika po ugovoru, a onda će telo vlade, koje još nije formirano, odlučiti da li je njihov zahtev opravdan.

„Ali postavlja se pitanje po kom propisu do 31. marta da funkcionišui ustanove kulture. Drugo je pitanje kojim će to kriterijumima, brzinom i administrativnim postupkom to telo, čije članove još ne znamo, doneti odluku koja će to promeniti“, dodala je Marjanović.

Ona navela da, ako ustanove kulture do marta objasne Ministarstvu i vladi koliki je to problem, možda će imati način da to ublaže, ali suštinski ih u velikoj meri ograničava zakon.

Majranović je podsetila da se od danas, odnosno od datuma primene Zakona, sve ustanove kuture i njihovi direktori nalaze u prekršaju i već sada moraju da ograniče potpisivanje ugovora od kojih, kako je naglasila, bukvalno zavisi funkciosianje tih kuća.

Ona je dodala da je kao predsednica skupštinskog odbora iznenađena da Ministarstvo kulture nije moglo da reaguje i ispravi taj nedostatak koji će, po njenom mislsjenju, izazvati strahovite probleme u funkcionisanju ustanova kultre.

Neprihvatanjem amandmana DS, odnosno opozicije na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ustanove kulture stavljene su u izuzetno dramatičnu situaciju zbog odredbe u kojoj se ograničava mogućnost angažovanja umetnika po ugovoru o delu i ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i drugim vrstama ugovorima, ponoviila je ona

"Ministarstvo nije imalo senzibilitet da spreči ovako pogrešnu odluku“, zaključila je predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje.

Rističević "stoički" prihvatio opomenu

Predsednik skupštine Nebojša Stefanović je večeras izrekao opomenu poslaniku Narodne seljačke stranke Marjanu Rističeviću, zbog ometanja poslanika Liberalno demokratske partije Bojana Đurića tokom izlaganja.

Rističević je u jednom trenutku nepristojno dobacivao Đuriću dok je ovaj govorio o predlogu budžeta za narednu godinu, a posle izricanja opomene, javio se za reč, i objasnio da ga Đurić provocira ceo dan, i to ne samo njega, već i druge poslanike, ali da "stoički prihvata kaznu".

Tokom izlaganja, Đurić je ukazao da je premijer Ivica Dačić napravio grešku u proceni kada je rekao da "NIS puni 10 odsto budžeta godišnje" i ističe da to nije tačno, zato što 90 odsto prihoda od NIS-a dolazi u budžet od naplate PDV-a i akciza na naftne derivate, a to plaćaju građani i preduzeća.

Nastavak na B92...

Capital.ba: Dačić: Predloženi budžet odgovara realnosti

BKTV News: Poslanici o budžetu za 2014. godinu