Izvor: Blic, 22.Jun.2017, 12:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: U Trstu očekujemo odobrenje dodatnih sredstava

Srbija očekuje da će na predstojećem Samitu u Trstu biti odobrena dodatna sredstva za prioritetne projekte, istakao je danas vršilac dužnosti predsednika Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na sastanku ministara spoljnih poslova Centralno-evropske inicijative u Minsku.

- “„Agenda povezivanja“, koja je uspostavljena u formatu „ZB6“ u okviru „Berlinskog procesa“, za nas ima posebnu važnost. Naši prioriteti su u tom pogledu poznati, budući da smo ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iznosili više puta na različitim skupovima. Ponovio bih samo jedan, a to je svakako izgradnja autoputa Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač - rekao je Dačić.

Naša očekivanja od predstojećeg Samita u Trstu uključuju i odobrenje dodatnih finansijskih sredstava za primenu tri konkretna projekta u iznosu od preko 60 miliona evra, što smo predstavili Evropskoj komisiji kao prioritete, dodao je on.

Podsetio je da je na poslednjem Samitu centralnoevropskih zemalja sa Kinom, potpisan ugovor o modernizaciji postojeće i izgradnji brze pruge na relaciji Beograd-Budimpešta, prve ovakve saobraćajnice u regionu.

Takođe je naveo da u Beogradu, već više od 10 godina, uspešno funkcioniše sedište Sekretarijata Transportne opservatorije (SEETO), koje treba da preraste u sedište Sekretarijata buduće Transportne zajednice.

- “Imajući u vidu sve prednosti svoje pozicije, Srbija je Evropskoj komisiji već predala kandidaturu za ovo sedište. Time bi se obezbedio nastavak već postojeće institucionalizovane saradnje i strukture - podvukao je Dačić.

Istakao je da Srbija aktivno uzima učešće u projektu Transbalkanski koridor, u vrednosti od 162 miliona evra, čijim završetkom bi trebalo da budu završeni interkonektivni dalekovodi između Srbije i Rumunije, Srbije-Crne Gore i BiH, te dalekovodi visoke provodne moći unutar Srbije.

Tim projektima će, kako je istakao, energetska razmena i sigurnost regiona biti u velikoj meri ojačana.

Naveo je i da je u pripremi i rad na gasnoj interkonekciji Srbija-Bugarska, projekat za koji naša strana apeluje da se što hitnije donese konačna odluka o finansiranju.

“Svim ovim projektima, Srbija pokazuje spremnost da se povezuje sa susedima, šire u regionu, kao i sa ostatkom evropskog prostora”, naglasio je Dačić.

On se u Minsku osvrnuo i na migrantsku krizu, koja predstavlja i dalje poseban bezbednosni izazov va sve na starom kontinentu.

- “Uprkos činjenici da je preko teritorije Srbije u prethodne dve godine prešlo preko 1,4 miliona migranata, a u svakom trenutku ih i dalje boravi oko sedam hiljada. Izuzetnim naporima sačuvana je stabilnost, nije bilo značajnih kršenja bezbednosti, a Srbija je prema migrantima sve vreme postupala uz puno poštovanje međunarodnih normi i standarda - rekao je Dačić.

Za nas je od krucijalne važnosti da ne dođe do obustave sprovođenja dogovora postignutog između EU i Turske, te se nadamo da ćemo pojačati međusobnu saradnju, kako na prepoznatim migrantskim rutama, tako i na širem prostoru Evrope, u cilju prevazilaženja ovog problema, ukazao je on.

Dačić je kazao da se Srbija nalazi u najtežoj situaciji i da ima znatno veći broj migranata na svojoj teritoriji u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana, te da zbog toga smatra da najveći deo sredstava iz nove specijalne mere treba da bude dodeljen njoj, s obzirom na ponekad nejednak tretman zemalja koje se suočavaju sa ovim problemom u zavisnosti od toga da li su članice EU ili ne.

Dačić je rekao da je Srbija čvrsto opredeljena da odgovori na eventualne terorističke pretnje i sve vidove ekstremizma i da u saradnji sa partnerima u svetu da doprinos u njihovom suzbijanju, kako na regionalnom i evropskom, tako i na globalnom nivou.

Dačić je kazao da je Srbija jedna od 25 članica Grupe vladinih eksperata UN zaduženih za razvoj u oblasti informacija i telekomunikacija u kontekstu međunarodne bezbednosti i da je kao jedina zemlja članica iz regiona uložila prepoznatljiv napor u pronalaženju globalnih rešenja za jačanje poverenja među državama i uspostavljanju međunarodnih pravila, normi i ponašanja.

Usklađujemo se, kako je rekao, i sa Globalnom strategijom EU o spoljnoj i bezbednosnoj politici, kojoj je jedan od prioriteta sajber bezbednosti.

Ocenio je da CEI predstavlja „most“ između zemalja članica EU i onih zemalja kandidata i aspiranata koje svoje članstvo u Uniji još uvek nisu ostvarile.

“Pripadnost ovoj regionalnoj inicijativi, koja predstavlja okvir za unapređenje regionalne saradnje i bržu evropsku integraciju, za Srbiju je veoma značajno, naročito u svetlu pregovora o pristupanju EU. U tom smislu, podrška članica EU koje su nam partneri u CEI, nama je od izuzetnog značaja”, rekao je on.

Centralno-evropska inicijativa nastala je 1989. godine iz "€žsaradnje četiri države" - Italije, Austrije, tadašnje SFRJ i Mađarske.

Danas ima 18 članica: Austrija, Albanija, Belorusija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Italija, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Ukrajina i Crna Gora. Deset država su članice EU, a preostalih osam su države Balkana i tzv. Evropskog susedstva.

Ovogodišnji predsedavajući ovoj inicijativi, Belorusija, istakla je kao prioritete: jaču infrastrukturnu povezanost regiona CEI - uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, podršku preduzetništvu, promociju modernih digitalnih rešenja, kao i unapređenje odnosa CEI sa Evropskom unijom, podršku tzv. Berlinskom procesu i Istočnom partnerstvu, nastavak saradnje sa UN-om i OEBS-om, reformu ove inicijative, kao i usvajanje Akcionog plana za 2018-2020.

Srbija je predsedavala Centralno-evropskoj inicijativi tokom 2011. godine.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić

Nastavak na Blic...