Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Apr.2019, 13:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Poštovanje sporazuma preduslov saradnje

Srbija je posvećena unapređenju regionalne saradnje i opredeljena je da doprinosi tom cilju, poručio je danas potpredsednik Vlade Srbije i šef srpske diplomatije, Ivica Dačić, na ministarskom sastanku Berlinskog procesa u Varšavi, koji je posvećen unapređenju regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.

Dačić je ukazao da se pritom, sa jedne strane, rukovodimo principom da delujemo kao pouzdan i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << predvidiv partner, a sa druge, principom poštovanja postignutih dogovora, što je osnov za izgradnju međusobnog poverenja i zaloga za njegovu dalju izgradnju.

Međutim, istakao je, preduslov za uspešno ostvarivanje i unapređenje regionalne saradnje je striktno poštovanje zaključenih sporazuma i dogovorenih okvira regionalne saradnje od strane svih učesnica u regionu, bez izuzetaka.

"U tom smislu uvođenje dodatnih taksi od strane PIS u Prištini predstavlja kršenje CEFTA sporazuma, principa Regionalnog ekonomskog prostora (REP), a time i ozbiljno narušavanje ukupne regionalne saradnje", rekao je Dačić i uputio još jedan snažan apel na što hitnije i bezuslovno ukidanje ovakve odluke, koja, kako je istakao, egzistencijalno ugrožava obične građane.

Uprkos ovakvom ponašanju Prištine, ukazao je da Beograd nije uzvratio nijednom recipročnom merom jer se od samog početka dijaloga sa Prištinom protivi povlačenju jednostranih poteza, koji nikako ne mogu biti korisni za iznalaženje kompromisnog rešenja, već su opasni i štetni, pre svega za stabilnost regiona i bezbednost pripadnika srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Srbija, kazao je, nastoji da se u odnosima sa svim susedima težište stavi na razvoj ekonomske i drugih vidova saradnje. Ocenjujemo da bi to moglo da doprinese stvaranju povoljnije ukupne klime u regionu, a time i da olakša rešavanje nagomilanih nasleđenih pitanja.

Dačić je poručio da Srbija pozdravlja svaki napredak u rešavanju otvorenih pitanja u regionu, uključujući i granična pitanja.

"Pored političke volje, za koju verujem da ne nedostaje, potreban je i ekspertski, odnosno tehnički nivo razumevanja pojedinačnih problema, što se kroz rad mešovitih komisija i ostvaruje. Treba da budemo svesni da trenutno nepostojanje pojedinih formalnih sporazuma o granici i pitanjima vezanim za granicu, jer su pregovori u toku, ne ugrožava svakodnevni život ljudi, te da pregovori često traju dugo - što nije svojstveno samo Balkanu", naveo je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, mnogo je važnije kvalitetno umesto brzog rešenja. "Aktivno smo doprineli, na primer, zajedno sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, koncipiranju nacrta izveštaja o ovoj temi, gde smo pokazali da je saradnja, osim što je moguća - i poželjna, čak i kada imamo različite pristupe - zato i pregovaramo", kazao je ministar Dačić i istakao da Beograd radi na rešavanju otvorenih pitanja, u punoj veri da ćemo tako doprineti stabilnosti u regionu, kao i napretku ka punopravnom članstvu u EU.

On je čestitao Poljskoj, kao učesnici „Berlinskog procesa" koja predsedava ovim procesom, i kolegi ministru spoljnih poslova Jaceku Čaputoviču na odličnoj organizaciji ministarskog sastanka.

Srbija, kazao je, pridaje veliki značaj Berlinskom procesu, kao veoma dobrom forumu za jačanje regionalne saradnje, unapređenje procesa pomirenja i podsticanje regionalnog razvoja, odnosno kao forumu koji je od značaja za pružanje podrške evro-integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, što je bila i primarna zamisao Berlinskog procesa prilikom njegovog pokretanja 2014.

Beograd smatra, rekao je Dačić, da „Berlinski proces" treba da ostane fokusiran na svoje izvorne teme definisane na Samitu u Berlinu (2014. god) i Beču (2015. god).

U tom smislu, dodao je, pažnju bi trebalo posvetiti iznalaženju sredstava za finansiranje ranije dogovorenih infrastrukturnih projekata u okviru Agende povezivanja (Connectivity Agenda), koju vidimo kao jedan od ključnih „stubova" Berlinskog procesa u celini i naše međusobne saradnje sa učesnicama procesa u regionu, kao i saradnje sa članicama EU.

Infrastruktura jeste ono što nas fizički povezuje i stvara preduslove za sva ostala „povezivanja" na kojima zajedno radimo u ovom i drugim regionalnim formatima. Srbija će, istakao je, nastaviti da konstruktivno učestvuje u svim aktivnostima u okviru Berlinskog procesa koje ubrzavaju naše evropske integracione procese i donose dobrobit regionu u celini.

"Punopravno članstvo u Evropskoj uniji predstavlja ključni spoljnopolitički prioritet Srbije. Mesto, ne samo Srbije, već i čitavog regiona, jeste u EU i bez inkorporiranja zapadnog Balkana zajednički ekonomski i politički prostor na evropskom kontinentu neće biti potpun", naveo je šef srpske diplomatije.

U tom smislu, istakao je, od značaja je da pitanje proširenja ostane visoko na agendi EU.

Izrazio je nadu da će Srbija uspeti da, tokom poljskog predsedavanja 2025, zajedno sa Crnom Gorom, postane punopravna članica EU.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...