Izvor: RTS, 17.Nov.2015, 13:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Nijedna zemlja ne može sama

Predsedavajući OEBS-u i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je u Briselu da, bilo da je reč o problemu terorizma i sa njim povezanim fenomenom "stranih boraca", bilo o masovnim migracijama, svi treba da budemo svesni da je reč o izazovima koje nijedna zemlja ne može sama da savlada.
Istupajući na otvaranju konferencije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << „"Evropa u krizi: poziv na novi dijalog 1975-2015: 40 godina helsinškog završnog akta", u Evropskom parlamentu u Briselu, Ivica Dačić je rekao da tu priliku koristi da, kao predsedavajući, ukaže da OEBS može da igra značajnu ulogu kao platforma za dijalog i zajedničku akciju u prevladavanju pretnji sa kojima se suočavamo.

"U tom cilju neophodno je da zajednički radimo na usavršavanju mehanizama i alata Organizacije, da jačamo njenu operativnost i funkcionalnost, što podrazumeva i odgovarajuću finansijsku stabilnost, kako bismo mogli da se oslonimo na nju onda kad nam je najpotrebnija", rekao je Dačić.
Govoreći u susret Ministarskom savetu u Beogradu, Dačić je posebno istakao da je jedan od prioriteta srpskog predsedavanja usvajanje odluke o migracijama.
"Čvrsto verujemo da je umrežavanje napora svih međunarodnih činilaca od ključne važnosti za suočavanje sa ovim kompleksnim fenomenom. Sa svojim jedinstvenim pristupom bezbednosti kroz tri dimenzije, OEBS može biti važna „karika u lancu međunarodnih napora sa ciljem da se migrantska kriza reši na održiv način i uz poštovanje ljudskih prava svih koji su pogođeni krizom", rekao je Dačić.

Posebno, istakao je, treba imati u vidu da su šest zemalja, koje su Mediteranski partneri OEBS-a, ujedno i zemlje Južnog susedstva Evropske unije.
"Bezbednost u Evropi i na širem prostoru OEBS-a u mnogome zavise i od situacije u susednim regionima. Smatram da je definisanje strateškog odnosa prema susednim područjima od suštinske važnosti za bezbednost Evrope i prostor OEBS-a", rekao je Dačić.
Očekujem, rekao je, da će se na predstojećem Ministarskom savetu u Beogradu strateški razmotriti izazovi sa kojima se prostor OEBS-a suočava u godini obeležavanja svog četrdesetogodišnjeg jubileja.
"Sadašnja kriza je naglasila trajne prednosti i korisnost Organizacije za premošćivanje razlika i pronalaženje zajedničkih rešenja prihvatljivih za sve. Verujem da naša Organizacija ima neophodnu snagu i fleksibilnost da i u narednim decenijama pruža adekvatan doprinos rešavanju sve složenijih bezbednosnih pretnji i izazova", rekao je Dačić.
Ministar je napomenuo da kada je, kako je rekao, Srbiji povereno da bude na čelu OEBS-a u 2015, obeležavanje 40. godišnjice Helsinškog završnog akta je bila drugačije zamišljenja, ako se u međuvremenu svet suoči sa terorističkim napadima.
Kao predsedavajući OEBS-u Dačić je ponovio najoštriju osudu tih akata, sa izrzima saučešća porodicama.
Podsetio je da je Srbija sa zadovoljstvom tada planirala obeležavanje ove godišnjice za vreme njenog predsedavanja jer smo to, kako je rekao, videli kao priliku za podsticanje strateške debate o načinima kako da osnažimo OEBS i njegovu ulogu u očuvanju bezbednosti na evroatlantskom i evro-azijskom prostoru.
Međutim, dodao je, okolnosti su se promenile u međuvremenu. Nažalost, aktivna i nezamenjiva uloga OEBS-a demonstrirana je u realnom svetu, rekao je Dačić.
"Na početku godine, suočili smo se sa terorističkim napadom na satirični časopis 'Šarli Ebdo....'", rekao je srpski ministar i dodao: "Šok koji osećamo suočavajući se sa takvim terorom i ekstremnim nasiljem pojačava našu rešenost da ne dozvolimo da budu ugroženi osnovni principi demokratije i ljudskih prava na kojima počivaju OEBS i naša društva, koji su garancija očuvanja bezbednosti i mira za sve".

OEBS je, kategoričan je Dačić, jedinstven u borbi protiv svih oblika nasilnog ekstremizma i čvrsto verujemo da je saradnja najbolji odgovor na opasnosti sa kojima se suočavaju naša društva.
Naše predsedavanje OEBS-u je u julu u Helsinkiju, mestu nastanka ovog važnog dokumenta, obeležilo ovu važnu godišnjicu sazivanjem neformalnog skupa na visokom nivou, koji je obuhvatio svečanu ceremoniju i raspravu o strateškim pitanjima sa kojima se Organizacija trenutno suočava", rekao je Dačić.
Važno je, međutim, ukazao je Dačić, što se rasprava o ovom važnom jubileju prenela i u Evropski parlament.
Verujem da time pokazujemo da smo svesni ključnog značaja koji je Helsinški završni akt imao za smanjenje tenzija između istočnog i zapadnog bloka, afirmisanje ideje o kolektivnoj bezbednosti i prevladavanje podela u Evropi", kazao je Dačić.
Govoreći o događajima koji su uticali na smer aktivnosti OEBS-a, Dačić je istakao da je najvažnije, svakako, bilo usaglašavanje Paketa mera u Minsku 12. februara u okviru Normandijske grupe, što se preko Trilateralne kontakt grupe materijalizovalo i dalje pretočilo u politički proces na terenu.
"Od maja meseca postignut je značajan napredak u pregovorima u okviru TKG i njenih radnih grupa. Pri tom naročito treba istaći da je od 1. septembra uspostavljen prekid vatre duž linije kontakta, koji se za sada održava. Isto tako, postignut je važan sporazum o povlačenju tenkova i nekih vrsta naoružanja i verifikaciji tog povlačenja, koju obavlJa SPM", podsetio je Dačić.
Dogovorene su, dodao je, i određene mere u okviru RG za humanitarna, odnosno, ekonomsko-socijalna pitanja, koje imaju za cilj olakšavanje izuzetno teških uslova u kome živi stanovništvo Ukrajine pogođeno sukobom.

Nastavak na RTS...