Izvor: B92, Tanjug, 11.Mar.2010, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četiri godine od smrti Miloševića

Beograd -- Danas se navršavaju četiri godine od smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. SPS danas nije ista stranka kao '90-ih, ocenjuje Ivica Dačić.

Na četvrtu godišnjicu od smrti bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, haškog optuženika Slobodana Miloševića, njegov grob u Požarevcu posetili su funkcioneri Socijalističke partije Srbije, Branko Ružić >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Milutin Mrkonjić, kao i brojni poštovaoci Miloševićevog lika i dela.

Socijalistička partija Srbije poslala je svoju delegaciju da oda počast Slobodanu Miloševiću.

Funkcioner socijalista Branko Ružić je rekao da je Milošević ostavio veliki pečat i da za ocenu njegove politike treba da prođe neko vreme.

"To vreme nama je ostavilo i vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova i Metohije, rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, takođe Republiku Srpsku i ono što jeste naš vid jednog civilizovanog odnosa, a to je da se na te vrednosti podsećamo jednim ovakvim gestom kao što je obeležavanje godišnjice njegove smrti", rekao je Ružić.

Veoma hladno vreme nije sprečilo stotinak najvernijih poštovaoca da polože cveće na Miloševićev grob.

"Ja dolazim na grob mog predsednika i nikada neću da preskočim. I ja sam već bio pre, mislio sam da će biti veća gužva, bio sam oko pola 8. Tako da ću stalno da dolazim i mogu da pozovem, iako je hladno vreme neka dođu pristalice SPS-a i svi koji vole Slobodana Miloševića”, poziva jedan čovek koji je danas posetio Miloševićev grob.

"Nije me omelo ništa, nije mi hladno, ništa me ne boli, istina je samo jedna”, poruka je jedne od pristalica bivšeg predsednika države.

I dok su najverniji prijatelji odali počast Miloševiću, već drugu godinu zaredom, njegov naslednik na mestu predsednika stranke Ivica Dačić nije bio u Požarevcu.

Dačić je rekao da sadašnje rukovodstvo stranke ne želi potpuno negativistički da gleda na prošlost stranke, ali ni da je "mitologizuje".

"Naravno da je vreme učinilo svoje i naravno da Srbija iz 1990. i u 2010. godini nije ista. Nama nije cilj da potpuno negativistički gledamo na našu prošlost, niti da živimo u mitologiji. SPS ne može da živi samo od svoje prošlosti, već građanima mora da ponudi viziju Srbije u sadašnjosti i u budućnosti i u tom smislu je sigurno da SPS danas nije ista, što je i normalno", rekao je Dačić.

Miloševića su se u Skupštini na kratko prisetili i njegovi najveći protivnici.

Poslanik DS-a Dragoljub Mićunović kaže da Miloševića pamti kao tvrdoglavog čoveka koji nije imao razumevanja za svetsku situaciju čime je uvukao zemlju u izolaciju i konfrontaciju sa celim svetom.

"Međutim, mislim da su na njegova pleća svaljene sve krivice i greške koje su činjene u tom periodu, jer su se svi političari izvukli sa tim da je on jedan, jedini krivac, a njegova će politka biti ocenjena kao pogrešna", rekao je Mićinović i dodao da, u svakom slučaju, treba uraditi analize kako bi se videlo ko je sve doprineo takvoj jednoj politici.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović smatra da je Milošević odgovornost za svoju politiku izbegao i da društvo danas mora da kaže koje su bile greške bivšeg predsednika Srbije i SRJ.

"On je odgovoronost za svoju politiku izbegao, a politički sud svakako ne sme izbeći i zato insistiramo na jasnom definisanju njegove uloge u političkom životu Srbije", rekao je Jovanović i dodao da je Milošević izbegao i suđenje za ubistvo Ivana Stambolića, u kome je bio označen kao nalogodavac.

"Svako ko danas minimizira tu kriminalnu pozadinu i Miloševićeve politike i njegove ličnosti, on izbegava odgovornost za sve ono za šta je očigledno da se u ovom društvu mora preuzeti odgovornost, kroz rasvetljavanje uloge svakoga od nas", kazao je Jovanović.

Cveće na grob položila je i delegacija Udruženje građana "Sloboda" predvođena Urošem Šuvakovićem, kao i delegacija Srpske radikalne stranke, a kao ni prethodnih godina, niko od članova Miloševićeve porodice nije obišao grob.

Uspon i pad Slobodana Miloševića

Miloševiču se u Hagu sudilo za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini. Haški proces, prekidan više puta zbog Miloševićevog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine.

Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, kom je prisustvovalo oko milion ljudi.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji, posle Drugog svetskog rata, decembra 1990. izabran je za predsednika Republike Srbije.

Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine.

Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.

Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokatske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, koja je objavljena dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ.

Bila je to u istoriji prva optužba Međunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Uhapšen je 31. marta 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.

Dok su i mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika, kao i medicinski stručnjaci, poverovali u "teoriju" o trovanju, tužilac Tribunala je tokom suđenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.

Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Istog dana više od 50.000 njegovih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Sahranjen je u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće, gde će danas, povodom godišnjice njegove smrti, predstavnici SPS-a i Udruženja "Sloboda" položiti vence.

Nastavak na B92...

Radio Televizija Vojvodine: Obeležena godišnjica smrti Slobodana Miloševića

SrbijaNet.rs: Četiri godine od smrti Slobodana Miloševića

Kurir: Mićunović: Milošević nije razumeo okolnosti u svetu

Kurir: Čitulje za Slobodana Miloševića u Pobjedi i Danu

Glas javnosti: LDP: Milošević izbegao odgovornost