Izvor: Politika, 25.Jul.2015, 18:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Zlatne Arene” za „Zvizdana” i srpske filmove
Pregršt nagrada filmovima: „Ničije dete”, „Pored mene”, „Leto bez meseca”, a nagrada publike „Zlatna vrata Pule” pripala filmu „Bićemo prvaci sveta“
Pula- Za najbolji film 62. Pulskog festivala, u izuzetno jakoj i kvalitetnoj ovogodišnjoj konkurenciji, proglašen je hrvatsko-slovenačko-srpski koprodukcijski film „Zvizdan” Dalibora Matanića, koji je u Pulu stigao sa oreolom kanskog slavodobitnika i najpotentnije mogućeg kandidata Hrvatske za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Oskara.
Žiri koji u sastavu ove godine imao i dva stranca – italijanski kritičar Mario Brauči i nemački filmski programer (berlinskog Foruma) Bernd Buder – „Veliku Zlatnu Arenu” reditelju Mataniću i producentkinji Ankici Jurić Tilić dodelio je „za film koji svojom porukom ima sposobnost da dopre do gledaoca kroz odlično artikulisanu narativnu strukturu i originalne glumačke izvedbe”. Žiri je pozitivno ocenio i mnoge druge vrednosti ovog veoma uspešno izvedenog filmskog triptiha o zabranjenoj ljubavi (između Srba i Hrvata u kninskoj krajini), čija je radnja smeštena u 1991.,2001. i 2011. godinu u drugačijim političkim okruženjima, ali sa istom emocijom i željom – da se prevaziđe nacionalnost i pronađe čovek i ljubav.
Matanićevom „Zvizdanu” pripalo je tako još pet „Zlatnih Arena”. Za režiju (za majstorski jednostavan, precizan i uverljiv prikaz složenih međuljudskih odnosa izazvanih tragičnim istorijskim zbivanjima“), kostim (Ana Savić Gecan), najbolju glavnu žensku (Tihana Lazović u trostrukoj ulozi) i najbolju sporednu žensku ulogu (Nives Ivanković u ulozi majke u središnoj priči), kao i za najbolju sporednu mušku ulogu (Dado Ćosić). „Zvizdanu” je pripala i nagrada „Oktavijan” koju dodeljuje Društvo filmskih kritičara Hrvatske.
Iako je premijeru „Zvidana” i pulskoj „Areni” gledalo više od sedam hiljada ljudi (poklonio se i srpski koproducent Nenad Dukić) koji su zdušno aplaudirali, Matanićev film je na listi glasova publike zauzeo tek deveto mesto (ukupna ocena 4,12). Prvo mesto dominantno, sa ukupnom ocenom 4,85, do samog kraja zadržao je film „Bićemo prvaci sveta” koji je u celini autorski projekat Zvonimira Šimuneca i Dejana Petrovića i u produkciji „Intermedija netvorka”. „Prvacima” je tako pripala ugledna nagrada „Zlatna vrata Pule”, uvek tako snažno priželjkivana od strane svakog filmskog autora čiji se film prikazuje u pulskoj Areni.
No, nije to jedini trijumf srpskog filma na 62. Puli. Čak tri „Zlatne Arene” pripale su filmu „Ničije dete” Vuka Ršumovića u kategoriji manjinskih koprodukcija. Osim „Arene” za najbolji film („za potresan i važan film inspirisan šokantnom i istinitom pričom“), Ršumoviću je nagrada dodeljena i za režiju („za briljantan rediteljski poduhvat dodatno impresivan zbog izuzetnog rada sa decom i naturščicima“), a malenom Denisu Muriću „Zlatna Arena” je pripala za glumačko ostvarenje („mladi glumac koji svojom snažnom izvedbom pokriva neverovatno širok raspon egzistencijalnih i fizičkih stanja i emocija“). Ršumovićev film je izvrsno prošao i kod publike – zauzeo je visoko peto mesto sa ocenom 4,48.
Posle izvrsne svetske premijere srpskog filma „Pored mene” Stevana Filipovića, sve se sinoć završilo dodelom „Zlatne Arene” za najbolji film Međunarodnog takmičarskog programa (u radu žirija učestvovao i Srđan Dragojević). Tročlani žiri ovog programa jednoglasno je odlučio da Filipoviću „Arena” pripadne za „hrabro portretisanje nove generacije našeg vremena koju progone duhovi starih ideologija i strahovi prema neizvesnoj budućnosti i za izvedbe mladih glumaca, jer su posebnim veštinama pružili umetničku tvorevinu srednje škole kao metaforu društva, još uvek duboko pogođenog nacionalizmom, homofobijom i klasnom diskriminacijom”.
I u međunarodnom takmičarskom programu studentskih filmova pobedio je srpski film! Kratkometražno ostvarenje Stefana Ivančića „Leto bez meseca” osvojio je glavnu nagradu za „dramaturški uspešan i vizuelno dojmljiv prikaz detinjstva, stavljajući u prvi plan vrednosti koje lako zanemarujemo – dečiju iskrenost, jednostavnost, nevinost i saosećajnost”...
Srpska kinematografija je i ove godine izvrsno bila predstavljena u Puli, a sam festival zahvaljujući kvalitetnoj produkcijskoj filmskoj godini doživeo je jedno od svojih blistavijih izdanja. Potvrda toga su i izuzetno visoke ocene publike. Gotovo nijedan film prikazan u Areni nije dobio ocenu manju od četiri! Dugo boravim na Pulskom festivalu i ne pamtim ovako visok „skor”, te priznajem da se slažem sa direktorom HAVC-a Hrvojem Hribarom kada kaže da se nije samo probudio hrvatski film, već je i publika naučila da gleda i visoko vrednuje i umetnička ostvarenja, a ne samo „komercijalu”.
Među ovogodišnjim višestrukim dobitnicima „Zlatnih Arena”, kao što se i moglo očekivati, jesu i izvrsni hrvatski filmovi: „Imena višnje” Branka Šmita („Arene” za najbolji scenario Josipu Mlakiću i montažu Vesni Lažeti i Hrvoju Mršiću, kao i nagrada žirija kritike Fedeora), „Takva su pravila” Ognjana Sviličića ( „Arena” za najbolju mušku ulogu Emiru Hadžihafizbegoviću i za scenografiju Ivanu Veljači), kao i debitantski „Ti me nosiš” Ivone Juke (takođe koprodukcija sa Srbijom). Jukin film je osvojio čak tri „Zlatne Arene” (za vizuelne efekte, muziku i kameru), ali i nagradu „Breza” za najboljeg debitanta koji je otišao u ruke malene glumice Helene Beljan „za uverljivu izvedbu lika male devojčice velikog srca koja u sebi nosi važnu poruku o ljubavi istrasti”.
Nagrađeni su i „Svinjari” Ivana Livakovića i to za specijalne efekte , „Ljubav ili smrt” Daniela Kušana za najbolju masku i dokumentarac „Rakijaški dnevnik” Damira Čučića za oblikovanje filmskog zvuka... Bila je ovo berićetna Pula.
