Izvor: Politika, 01.Apr.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o privatnom obezbeđenju na čekanju
Mnoge firme neće preživeti proces licenciranja jer je obuka radnika skupa, procenjuju stručnjaci
Rok za primenu Zakona o privatnom obezbeđenju, koji je usvojen u novembru 2013. godine, biće najverovatnije produžen do januara 2016. godine, najavljeno je juče na okruglom stolu koji su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Misija OEBS-a u Srbiji. Problem je to što je od usvajanja zakona prošlo 14 meseci, a još nije usvojena neophodna podzakonska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << regulativa. Zakon propisuje da do kraja maja ove godine oko 40.000 radnika privatnog obezbeđenja dobiju licence za rad.
Nataša Ignjatović, šef Odseka za praćenje upotrebe sredstava prinude u Upravi policije MUP-a Srbije, izjavila je da je ministarstvo podnelo predlog za hitnu izmenu zakona, odnosno da se rok za njegovu primenu produži do januara 2016. godine.
„Uradili smo analizu i zaključili da će obuka biti sprovedena do decembra ove godine. MUP će staviti akcenat na obuku i licenciranje, jer želimo kvalitetan kadar”, naglasila je Ignjatovićeva.
MUP je do sada, prema njenim rečima, izdao 23 ovlašćenja fizičkim i pravnim licima za vršenje poslova privatnog obezbeđenja i obuku radnika počeo u četiri centra – tri u Beogradu i jednom u Zrenjaninu. Kako je navela, MUP je doneo šest podzakonskih akata, od ukupno sedam u nadležnosti tog ministarstva.
„To su pravilnici o boji i sastavnim delovima uniforme službenika obezbeđenja, načinu polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava. MUP je doneo i pravilnike o načinu upotrebe sredstava prinude u vršenju poslova privatnog obezbeđenja, programima obuke za službenike privatnog obezbeđenja i o minimalnim uslovima koje treba da ispune fizička i pravna lica za dobijanje ovlašćenja za sprovođenje stručne obuke”, rekla je Ignjatovićeva.
Marko Milošević iz BCBP-a naglasio je da legalni radnici u ovom sektoru rade za oko 20.000 dinara mesečno. Veliki broj malih firmi, kako je rekao, neće preživeti proces licenciranja.
„Obuka košta, a manja i srednja preduzeća jedva opstaju na pozitivnoj nuli, i to tako što ulaze u sivu zonu poslovanja”, smatra Milošević.
Prema najnovijim podacima, kako je naveo, u ovom sektoru ima oko 38.000 komada oružja, na koje se plaća porez.
„Oružje nije najveći bezbednosni rizik, već to što radnici u ovom sektoru ne raspolažu sertifikatima koji potvrđuju da oni raspolažu jednakim nivoima znanja, koja su stekli na sistematizovan način. U toku je proces licenciranja, za koji postoji mala motivisanost radnika, jer treba ispuniti 100 časova obuke uz redovne dnevne aktivnosti. Ono što će se javiti kao velika posledica jeste to da već postojeće tržišne firme neće obučavati svu radnu snagu i pitanje je da li će licencirani radnici pokriti zahteve tržišta”, rekao je Milošević i dodao da veliki problem ostaje obezbeđenje kafića, klubova i splavova.
„To je velika rak-rana. Tu radi nelegalno, kriminogeno obezbeđenje i malo je verovatno da će se ti ljudi licencirati”, rekao je Milošević.
Dragiša Jovanović iz Centra za obuke Privredne komore ocenio je da je položaj našeg sistema privatnog obezbeđenja veoma nizak u odnosu na zemlje Evrope.
„Najgori je u pogledu cene rada. Troškovi obuke su veliki i nju je teško isfinansirati. Postavljeni su visoki standardi za dobijanje dozvole, što je dobro, ali ti kapaciteti nisu u mogućnosti da izvrše obuku u predviđenom roku. Kao način finansiranja predlažem pisanje projekta koji bi uzimao pare iz pristupnih fondova EU”, naveo je Jovanović.
D. Vukosavljević
objavljeno: 01.04.2015.
