Izvor: Vostok.rs, 17.Mar.2014, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojska SAD: Gost koji nikad ne odlazi sam
17.03.2014. -
Američki generali kažu da će se vojno prisustvo Amerike na nemirnom Istoku smanjivati. Ali, zbog nečega ne premeštaju odatle vojsku u domovinu, već u mirnu Evropu.
Tako je nakon što je Kirgistan prošle godine otkazao ugovor o američkoj bazi „Manas“ njen lični sastav u februaru počeo da se preseljava u novu bazu u Rumuniji. Ali, u maloj Evropi sve je teže naći alternativu. U Nemačkoj su „s aluzijom“ pooštreni ekološki zahtevi u pogledu stranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << vojnih objekata – i američke baze su prebačene u Italiju i Bugarsku. Pre tri godine Češka je takođe odbila da učestvuje u američkom sistemu PRO, zbog toga će se on do 2018. godine razvijati u Poljskoj.
Amerika ne želi da ode, ne samo iz Evrope. Vašington je dugo pretio potpunim izvođenjem vojske iz Avganistana ukoliko predsednik Hamid Karzaj ne potpiše s SAD bilateralni sporazum o bezbednosti. Navođen je i krajnji rok – do kraja 2013. godine. Američke diplomate i generali su tvrdili da po isteku ovog roka Pengaton jednostavno tehnički neće stići da pripremi sve što je potrebno za kontingent za koji je planirano da ostane u zemlji posle 2014. godine. Ali, čak i kad je u januaru Kongres SAD prepolovio finansijsku pomoć Avganistanu avganistanska strana nije promenila svoj odnos prema sporazumu.
Ove nedelje Barak Obama je u telefonskom razgovoru saopštio predsedniku Avganistana Hamidu Karzaju da je naložio vojnoj komandi da počne planiranje potpunog izvođenja američke vojske iz Avganistana do kraja godine. Pritom je komandant vojske NATO i SAD u Avganistanu general Džozef Danford najavio da će do jula američki kontingent u Avgansitanu imati sve što je potrebno za obezbeđenje života i rada 10.000 američkih vojnika koji će možda ostati ovde i posle 2014. godine. „Možda“ označava verovatnoću da će i sledeći predsednik Avganistana odbiti da potpiše s SAD sporazum o bezbednosti. Međutim, Amerika i u ovom slučaju ima svoju varijantu.
Posle sličnog demarša iračkih vlasti SAD su u decembru 2011. godine zaista izvele vojsku iz ove zemlje. Ali ostavile su ambasadu – najveću i najskuplju na svetu. Veći deo zaposlenih u ambasadi, gde je diplomata bilo samo nešto više od dve hiljade, 15 hiljada su činili zaposleni privatnih vojnih kompanija. Konzulati sa sličnom strukturom su ostali u Basri, u Mosulu, u Kirkuki. U svakom ima preko hiljadu zaposlenih i oko 4-5 hiljada „privatnih“ vojnika. Svi Amerikanci, uključujući i zaposlene u privatnim vojnim firmama dobili su diplomatski imunitet. Sad je „diplomatska“ divizija SAD u Iraku malo smanjena, ali se smanjenje vojnog budžeta SAD u celini nije odnosilo na nju.
Na Filipinima je svojevremeno ustavom bila predviđena zabrana prisustva stalnih stranih vojnih baza. Međutim, SAD su zaključile ekskluzivni sporazum o „privremenom“ lociranju snaga i aktivno ga koriste.
Za vreme prokomunističkog režima u Avganistanu je postojao praznik pobede nad Britanskom imperijom. Nakon izvođenja sovjetske vojske iz zemlje počeo je da se slavi dan pobede, sad već nad SSSR. Avganistansko iskustvo proslavljanja pobede nad jednim protivnikom uz sedenje za istim stolom s drugim, čini se da su spremni da ponove i drugi. Ali, prilikom pozivanja u goste vojske SAD treba imati u vidu jednu specifičnu crtu. Nezavisno od toga čime će se ona baviti – da li će tražiti oružje za masovno uništavanje, da li će pomagati u jačanju odbrambene sposobnosti ili će se boriti s teroizmom, trudiće se da zauvek ostane u gostima.
Vadim Fersovič,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
