Izvor: Politika, 03.Jul.2015, 08:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U novoj TV Reviji u petak, 3. jula čitajte:

Ličnosti: Zoran Popović, predsednik UO RTS-a

Bićemo protiv otpuštanja

– Zašto sam prihvatio da budem predsednik Upravnog odbora RTS-a? Takve su bile okolnosti – odgovara Zoran Popović, redovni profesor i dekan Fakulteta dramskih umetnosti, uvodeći nas u svoj kabinet. – Dotadašnji predsednik prof. Slobodan Marković je zbog objektivnih razloga podneo ostavku, članovi UO su predložili mene i nisam imao kud. Morao sam da se prihvatim ovog složenog, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veoma obimnog, ponekad i nezahvalnog posla.

Imajući u vidu krupne izazove za ovu i sledeću godinu, dodaje da je oklevao, ali da nikada nije bežao od posla i teškoća, posebno kada je bio siguran da može da pomogne u njihovom prevazilaženju. Pedagoškim radom u školovanju dramskih i audiovizuelnih umetnika naš sagovornik se bavi više od četiri decenije, a poslednjih godina je i dekan Fakulteta dramskih umetnosti. Pod njegovim vođstvom FDU je postao jedna od najuređenijih i najboljih umetničkih škola u svetskim razmerama. Profesor je na predmetu „Televizijska produkcija”, u okviru koga je i organizacija televizijske delatnosti. Godinama je sarađivao sa RTS-om, a organizaciju, sistem rada i nedaće ove naše najznačajnije medijske kuće podrobno prati. Prva odluka otkako predsedava Upravim odborom jeste raspisivanje konkursa za izbor generalnog direktora. Veli da je do sada bilo toliko odluka i tačaka dnevnog reda da je teško i setiti se svih, samo na poslednjoj sednici bilo ih je 33. Očekuje ih mnogo zadataka, i to onih od kojih zavisi budućnost ili, bolje reći, opstanak javnog servisa.

Pitamo ga gde je mesto RTS-a u javnom informisanju i šta bi odmah ili u što skorije vreme valjalo promeniti.

– RTS je najznačajnija medijska kuća kod nas – ističe. – Njeno mesto u javnom informisanju je nezamenjivo. A šta bi trebalo promeniti? Više puta sam rekao da kvalitet ostvarivanja ciljeva zavisi od nekoliko bitnih činjenica. Tu je, pre svega, finansiranje da bi se uspostavili uslovi za efikasan rad. Uvođenje takse je zakonska obaveza, koju javni servisi moraju da sprovedu. Potrebno je izvršiti i reorganizaciju RTS-a, uz novu sistematizaciju radnih mesta. To su veoma složeni poslovi od kojih zavisi efikasnost RTS i uspešno ispunjenje programskih zadataka.

Kakva je sudbina RTS-a, a i zaposleni su uznemireni zbog najava otpuštanja?

Ona neposredno zavisi od stabilnog finansiranja i unapređenja efikasnosti rada. Ovaj UO je više puta raspravljao o broju i strukturi zaposlenih, jedinstven stav je da rešenje nije u otpuštanju! Tačno je da su se radio i televizijska tehnologija značajno promenili, da u pojedinim delovima RTS-a ima viška zaposlenih, ali isto tako nedostaju stručnjaci, pre svega mladi, za nove poslove i nove tehnologije. U svakom slučaju, UO će biti protiv otpuštanja radnika. Pokušaćemo da, zajedno s rukovodstvom i uz pomoć osnivača, nađemo rešenje na tri moguća načina. Prvi: na mesta radnika koji steknu uslove za penziju, gde god to nije neophodno, ne primati nove radnike. Drugi: u dogovoru sa resornim ministarstvom osmisliti socijalni program i tako zbrinuti određeni broj zaposlenih, i to onih koji se sami opredele za takvo rešenje. Treći: reorganizacijom RTS-a i novom sistematizacijom izvršiti preraspodelu radnih mesta, uz otvaranje prostora za nove poslove, i uz mogućnost, naročito za mlađe, da se prekvalifikuju i doškoluju…

 Ljiljana Petrović

-------------------------------------------------------

Profesija glumac Nataša Marković

Govorim ljudima i dobre i loše stvari

Kada se pre više od deset godina pojavila u seriji Lisice , bila je otkrovenje. Danas, posle brojnih TV uloga – Ono kao ljubav, Cvat lipe na Balkanu, Lift, Bela lađa... posle pozorišnih uspeha ona je glumica respektabilnog opusa, u svakoj ulozi upamćena. Ovu sezonu završila je sa svojim predstavama u matičnom Beogradskom dramskom pozorištu, a najuspešnija je svakako Trpele autorke Milene Depolo i reditelja Bobana Skerlića. Ta priča o ženama žrtvama nasilja prikazana je na brojnim festivalima u Srbiji i zemljama u regionu i svuda bila nagrađena. Uskočila je pred kraj sezone u Elinga, tu neodoljivu igru između briljantnih Pavla Pekića i njenog čestog partnera Ljubomira Bandovića, igra i u jednoj od najgledanijih predstava Kad su cvetale tikve. Rebeka, Jadnici i Greta Garbo, tri su predstave u kojima igra na sceni Madlenijanuma, a već 12 godina je deo postave koja izvodi komad Šoping end faking u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Završila je snimanje sitkoma Dobrići koji se emituje u Nedeljnom popodnevu RTS, snimila je i manju ulogu u TV seriji Čizmaši po istoimenoj knjizi Dragoslava Mihajlovića u režiji Dejana Zečevića, i u filmovima Mašinovođe Miloša Radovića i Kozje uši, po romanu i scenariju Vladislave Vojnović, u režiji Marka Kostića. Sprema se da ide na letovanje sa suprugom Zoranom Ćirjakovićem, uglednim novinarom i predavačem na Fakultetu za medije i komunikacije. Kada je zamolim da objasni svoj odnos prema onome što je do sada uradila na televiziji, filmu, u pozorištu, objašnjava:

„Televizija je veoma zanimljiv medij za glumce, ona te više proda nego bilo koja najbolja uloga u pozorištu. Lisice su u tom smislu bile za mene poseban izazov, jer je to prva savremena serija koja se pojavila posle 2000. Bio je to i odraz naših gledanja u bolje sutra, očekivali smo promene posle odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića, verovali smo da ćemo imati lepšu budućnost. Imali smo sjajnu gledanost, a bile smo četiri anonimne glumice – Hana Jovčić, Jelena Stupljanin, Radmila Tomović i ja – koje su preko noći postale popularne. Prijalo mi je da igram u seriji koja je imala taj liberalni pristup ženama, nalik američkoj Seks i grad koja je emitovana šest sezona i imala veliki broj poklonika i među našim gledaocima.“

Vera Jovanović

-------------------------------------------------------

Autori: Eržika Pap

Nema kajanja, ima samo preispitivanja

Naivno verujem da je novinarstvo nedovoljno iskorišćena sila koje ne može da reši problem, ali može da upozori da postoji problem koji mora biti rešen, kaže Eržika Pap, autor emisije Dokument na RT Vojvodina i nastavlja, često sam načinjala teme koje su u početku teško prihvatali, ne kažem da su ih odbijali. Kasnije, te teme su preuzimale posle nekog vremena i druge televizije... Ono zbog čega ponekad osećam teskobu je gordost i površnost, pogubne osobine. Nažalost, u ovoj profesiji postoji ta zamka. Nema kajanja, ima samo preispitivanja. Pogubno je smatrati da ste najpametniji a životne okolnosti su me naterale da shvatim da ne zameram sebi stvari za koje mi se čini da je trebalo da ih uradim ovako ili onako. Sve može da se reši, potrebno je samo malo strpljenja, dobre volje, ponekad i koja suza i uvek osmeh. Želim da istrajem jer se teško snalazim u vladavini zakona jačeg, da se sačuvam od tuđih zajedljivosti i da radim teme koje volim.

– Svako ko želi da dobro radi svoj posao, često je neprilagođen. Novinarstvo je, možda i više nego neke druge profesije, doživelo težak sunovrat poslednjih dvadeset godina. Biti novinar je nekad značilo pripadati intelektualnoj eliti, bile su pristojne plate i postojala je mogućnost da se menja svet. Danas je ono podložno pritiscima političke, estradne i ekonomske kvazielite, malo je plaćeno a nekada je to i posao visokog rizika. Nikada nije bilo lako biti novinar u Srbiji a neće biti lako ni dalje. Biti objektivan novinar je teško, ali nije neizvodljivo. Cilj mi je da opstanem jer ako se danas emisije koje imaju svoj rejting, publiku i trajanje skidaju sa programa, mislim da je moja želja da opstanem skromna, kaže Eržika Pap.

Dragan Pejić

Nastavak na Politika...