Izvor: Blic, 13.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svilena zavesa zamenila gvozdenu
Svilena zavesa zamenila gvozdenu
Vladislav Bajac, književnik ('Knjiga o bambusu', 'Podmetači za snove', 'Druid iz Sindiduna'...) i čelnik izdavačke kuće 'Geopoetika', upravo je predao u štampu rukopis svog novog dela inspirisanog putovanjem literarnim vozom u društvu pisaca iz raznih zemalja, pre nešto više od dve godine. 'Evropa ekspres' je, dakle, 'roman u pričama' o mestima i narodima.
Govoreći za 'Blic' o svom novom 'romanu u pričama', Bajac navodi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mu je putovanje literarnim vozom bilo višestruko značajno, između ostalog i zbog toga što je u književnu javnost ušao 1988. knjigom 'Evropa na leđima bika'.
'To je bio pokušaj da kažem kako ja vidim to stvaranje, koje je već uveliko bilo pripremano, ujedinjene Evrope, a ujedno i priču o različitim korenima te iste Evrope. Zanimljivo mi je da se posle 15 godina vraćam toj temi Evrope i da eventualno uporedim svoja viđenja iz tog i ovog perioda.'
Ima li razlike u tim vašim viđenjima?
- Mislim da sam sada ispisao knjigu o ličnostima i mestima, istoriji i modernosti... U prvi plan sam stavio dva junaka - jedan je voz kao simbol jednog sporijeg putovanja, koje se još uvek da održati u ovoj tehnološkoj eri, i kroz njega se zapravo vidi uticaj brzine, odnosno tehnološkog razvitka na ljudsku percepciju. Drugi junak je pisac, odnosno pisci. I nisam se klonio tog zajedničkog imenitelja - šta pisac vidi u Evropi 2000.
I šta pisac vidi?
- Video sam, recimo, jednu uniformnost pisaca zapadnih zemalja koje u kulturološkom smislu i dalje imaju predrasude u odnosu na takozvane nove zemlje. Svoje uvreženo mišljenje zadržali su čak i nakon poseta, recimo gradovima bivšeg Sovjetskog Saveza. I to je jedno od mojih velikih razočarenja. Vidi se da su ‘napumpani’ poluinformacijama ili čak neistinama. Ne videti razliku u kulturološkom smislu, ne videti šta nudi taj duh istoka jeste vrlo opasno, najpre po samog pisca. Pri tom, valja mi priznati i vlastite predrasude.
Koje?
- Lako sam poverovao da su se određene zemlje, na primer baltičke, tako hitro približile svemu onome što je srž ideje zajedničke Evrope. Video sam tamo još uvek mnogo patnje i teškog nasleđa prošlosti. Po prirodi stvari nisam mogao da ne pravim poređenje sa Balkanom. Jer imam utisak da i za ovaj prostor važi isto pravilo nerazumevanja kulturoloških razlika koje su, ako se sagledaju na pravi način, svojevrsno bogatstvo. Premda je opasno generalizovati stvari, sklon sam da pomislim da su stvaralačke krize prisutnije u razvijenim zemljama. Negde, taj 'primitivizam' Balkana nudi bogatstvo kreacija. Dakle, to jeste nešto turbulentno, opasno ali je zbog toga i izazovno, jer u sebi sadrži jaku crtu individualnog, odnosno različitog.
Studenti književnosti u Bugarskoj izučavaju neke vaše knjige, o čemu se ovde skoro ništa ne zna.
- Nisam vam ja neki hvalisav tip, ali ne mogu biti lažno skroman pa reći da mi ne prija što se baš moja 'Knjiga o bambusu' izučava na nekoliko univerziteta u Bugarskoj.
Na osnovu 'Knjige o bambusu' u Pragu je pre nešto više od godinu i po dana izvedena premijera predstave 'Jedno', u režiji Nikole Zavišića. Kakav utisak na vas je ostavilo rediteljevo čitanje?
- Nikola Zavišić je poreklom odavde ali tamo ostvaruje karijeru i asistent je na tamošnjoj akademiji. Trupa je internacionalna, predstava multimedijalna (mada ne volim taj izraz), muzika se, recimo, izvodi uživo, a od jeseni ulazi u redovan repertoar elitnog pozorišta u Pragu. Meni se predstava veoma dopada bez obzira što je tekst u drugom planu. Kompletna ekipa je veoma mlada, što veoma ohrabruje, a reditelj je hteo da ispriča priču o svojevrsnoj jedinstvenosti civilizacija i kultura. Tačnije, o tome da problem individualnosti važi za sve prostore. Kurioziteta radi recimo i to da se predstava igra i na češkom i na engleskom i na srpskom, a pravljena je tako da može da se igra i na trgovima i na klasičnim pozorišnim scenama. U oktobru će otvoriti pozorišni festival u Lajpcigu.
Tatjana Nježić
