Izvor: Vostok.rs, 17.Sep.2025, 14:24
Srbin i čekić: ko stoji iza masovnih protesta u Srbiji — Igor Pšeničnikov
Spoljna obaveštajna služba (SVR) Rusije i dalje drži Srbiju u fokusu kao nijednu drugu zemlju Zapadnog Balkana. Vedomstvo je ponovo dalo komentar povodom nastavka masovnih anti-vladinih nereda u republici koji traju od jeseni prošle godine.
Zašto su ovi događaji važni za Rusiju i zašto ih procenjuje ne Kremlj, ne MIP, već SVR? Možda naši obaveštajci imaju podatke kojima diplomati ne raspolažu?
Glavno je drugo. Sam čin da komentar dolazi od ruske obaveštajne službe treba da pokaže svima, uključujući zvanični Beograd, Brisel i ostale prestonice, da Moskva ima punu informaciju. Pres-biro SVR u zvaničnom saopštenju tvrdi da „sadašnji neredi u Srbiji uz aktivno učešće omladine u velikoj meri predstavljaju proizvod podrivne delatnosti Evropske unije i država članica“.
Takođe se ističe da je „cilj evropskog liberalnog mejnstrima da dovede na vlast u ovoj najvećoj balkanskoj zemlji poslušno rukovodstvo lojalno Briselu“ i da su „lažna obećanja evročinovnika o ‘skorom ulasku u cvetnu evropsku baštu’ samo mamac“. Ovaj komentar, naravno, traži dodatno objašnjenje.
Niko među demonstrantima, barem njihova većina (a to nisu samo studenti i mladi), nije očaran Evropskom unijom. Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo sociološki centar EU Eurobarometer, članstvo Srbije u Uniji podržava tek 33% građana.
To je najniži nivo podrške stanovništva za članstvo u EU među svim državama kandidatima. Građani Srbije najviše poverenja imaju u Rusiju (59%) i Kinu (57%), dok EU zauzima tek treće mesto sa svega 38%.
Za pravoslavne Srbe, koji su ponosni na svoje jedinstvo u veri sa Rusima, Evropa se doslovno asocira sa Sodomom i Gomorom. Pored toga, obični ljudi, kojih je većina, dobro su svesni da je EU „Titanik“ na koji ne treba žuriti zbog njegovog bliskog i očiglednog ekonomskog kraha. Svima je takođe jasno da se EU tokom ove godine pretvorila u vojni taran koji namerava da se bori protiv Rusije – vekovnog tradicionalnog saveznika Srbije.
Anti-vladini protesti u Srbiji nisu prvobitno organizovani od strane EU. Oni imaju duboko narodni karakter i upravo zato predstavljaju pretnju predsedniku Aleksandru Vučiću i, shodno tome, briselskoj birokratiji koja je do sada na sve načine podržavala tog lidera.
Zašto je Vučić i kao premijer, i kao predsednik uvek bio pogodan za zvanični EU? Zato što je on čovek Brisela.
Glavni spoljnopolitički cilj ovog političara upravo i jeste uvođenje Srbije u Evropsku uniju. O tome Vučić govori sa upornošću pokvarene ploče.
A Srbi, koji protestuju protiv predsednika, optužujući ga za totalnu korupciju zajedno sa njegovim okruženjem, kako je već rečeno, u većini su protiv ulaska zemlje u EU.
Situacija u Srbiji se razvija tako da Vučić može biti srušen talasom narodnog gneva koji će u jednom trenutku vlastima biti teško da kontrolišu. Ali ni sami demonstranti ne mogu upravljati stepenom tog naboja, jer protesti imaju duboko i stihijsko obeležje.
Akcijama su se priključili ne samo studenti već svi slojevi društva. A to je već narodni bunt, revolucija, ustanak – kako kome drago.
U takvim uslovima EU pokušava da preuzme kontrolu nad protestima u Srbiji i spreči dolazak na vlast istinski patriotskog lidera koji bi odgovarao narodnim težnjama. Jedna od njih je i odbijanje priznanja nezavisnosti Kosova.
U međuvremenu, to je glavni uslov za ulazak Srbije u EU. Vučić je više puta govorio o tome kao o „neophodnosti da se prizna realno stanje stvari“.
Iz svega proizilazi da EU u krajnjem ishodu ovaj društveni krizis u Srbiji uopšte nije potreban. Protesti u zemlji, uslovno rečeno, imaju personalizovan karakter.
Glavni okidač nezadovoljstva građana jeste predsednik, koji u njihovim očima oličava izdaju interesa Srbije i njenog večnog saveznika Rusije (predaja Kosova u zamenu za članstvo u EU i prodaja oružja Ukrajini), kao i korupciju u najdrskijem vidu. Ovo navodim citirajući lokalne opozicione izvore, a ne dajući sopstvenu ocenu Vučiću.
Položaj šefa države, istinskog sprovoditelja interesa EU u Srbiji, izuzetno je klimav. Zato je trenutni zadatak Brisela da eliminiše sadašnjeg predsednika Srbije kao katalizator krize i time ugasi opasan za evro-birokrate protestni talas.
Krajnja tačka plana briselskih stratega jeste da se na vlast u Srbiji dovede „Vučić broj dva“ – dakle isti takav političar koji će nastaviti kurs sadašnjeg rukovodstva zemlje ka članstvu u EU i NATO-u, bliskoj vezi sa Zapadom i udaljavanju od Rusije. U tome je suština.
Autor: Igor Pšeničnikov
