Izvor: Blic, 29.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevrtanje je naše osnovno zanimanje
Prevrtanje je naše osnovno zanimanje
Reč je o TV seriji koja nije pisana po klišeima domaćih televizijskih komedija i koja se ne naslanja na tipično balkanski sindrom. Dakle, kao ključne protagoniste imamo japi ženu, koja je zapravo muško, i muža, koji je u stvari u ženskoj poziciji. To su veoma dobri, obrazovani i veoma smotani ljudi. Tom paru pridružena je njena baba, koja je najživlji lik. Ona je prepuna života, interesovanja, bez predrasuda o seksu ili o ženskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << problematici. A pojavljivaće se još čitav niz likova - rekao je u razgovoru za 'Blic' Nebojša Romčević, dramski pisac i scenarista, govoreći o TV seriji pod radnim naslovom 'Kazneni prostor', koju upravo završava, a koja će početi da se snima krajem juna u režiji Predraga Milinkovića. Ovaj poznati pisac autor je i scenarija po kome je reditelj Goran Marković upravo završio snimanje filma 'Kordon'.
Da li vi to nagoveštavate dominaciju žena?
- Šta ima da nagoveštavam, pa žene dominiraju. Samo treba priznati da stvari tako stoje. Ja sam uvek spreman da budem podređen. Mislite da su one snalažljivije ili...
- Pre svega, mislim da su mnogo jače, da stvari posmatraju sa većom dubinom. No, upravo zato su manje efikasne, a muškarci jure po površini da bi što pre došli do cilja. E sad, da li će taj ekser ispasti posle tri dana ili će ispasti posle šest kada na njega bude obešeno nešto skupo to je za muškarce manje bitno. A žena će tu ukucati tipl, pa će to ojačati, pa će tu moći da se obesi i taj muž. Znate, postoji prigradski i gradski odnos muškarca i žene. Šta je odlika jednog a šta drugog odnosa?
- U prigradskom žena pušta muškarca da misli kako je glavni, a u urbanom muškarac je shvatio da nije glavni.
Kada ste radili 'Paradoks', odmah posle 5. oktobra, govorili ste o pretrčavanju i transformaciji. Ima li i te teme u 'Kaznenom prostoru'?
- Ne na taj način. Inače, ne treba biti posebno pametan pa shvatiti da je transformacija kod nas osnovno zanimanje, ni mnogo mudar da se predvidi kako će kod nas vlasti malo razlikovati. E sad, postoji vrlo značajna razlika između ove nove i one bivše vlasti. Jer, ova vlast govori bez akcenta, ume da složi boje, govori više od jednog jezika... Na tom planu sam vrlo zadovoljan, prosto izgledaju daleko pristojnije. Utoliko su, naravno, opasniji i utoliko su sposobniji da ih niko ne uhvati. Naravno da mi više prija da imamo inteligentnu i pokvarenu vlast nego glupu i pokvarenu. Ovako, vidim da me neko ceni jer se trudi da me slaže. Da li je to pozitivna ocena?
- Ocenjujem je pozitivno jer uspeh je već to što kad mi neko pozvoni na vrata ne moram da se stresam da l’ će da me hapse, privode, mobilišu... S druge strane, svi smo, još pre 5. oktobra, znali da će DOS morati jednog dana da se raspadne. Ako čovek mora da se opredeljuje, opet se opredeljujem preko ovog principa - pametni i pokvareni... Ovde bi zapravo bilo opredeljenje između zanimljivih i pokvarenih i dosadnih i pokvarenih. Ovi drugi su ogrezli u demagogiji, a ovi prvi su dinamičniji, tako da za njih imam više simpatija. Nedavno je reditelj Goran Marković završio snimanje filma 'Kordon' po vašem scenariju...
- Radnja je smeštena u vreme demonstracija ‘96/97. a ključna teza tog scenarija bila je da se govori o manipulaciji policijom, odnosno njihovim životima. Oni su naravno imali mogućnost izbora da li da ostanu u policiji ili ne. Ali, ono što je najvažnije, to je činjenica da je reč o uvodu u njihovo stradanje. Jer, posle je došlo slanje na Kosovo, pa razne druge stvari. I oni su strahovito postradali a da uopšte nisu znali zašto. To je tužna priča o policiji koja je sa jedne strane kriva, a sa druge strane vetrokaz koji se stalno okreće u pravcu vlasti. A to je loša situacija, pre svega zbog toga što nemamo pravno utemeljenu državu. Ne govorim o efikasnosti policije, nego o odnosu policije i vlasti, policije i građana... Mislite li da su se danas te stvari promenile?
- Te stvari se nisu mnogo promenile. Ono što je važno u priči o 'Kordonu' to je što ljudi počine strašne grehe, strašno postradaju i na kraju kad im jedan glas kaže 'puj pike ne važi', ne znaju zašto im se sve to desilo. Publika možda misli da sam se bavio demonstrantima, a mene je zanimalo šta se to dešava u glavama tih ljudi koji stoje u uniformama, šta oni misle, gde nalaze veru i smisao svega toga što rade. Maštovito varanje u politici Šta mislite o raskolu između DS i DSS?
- Da, DS je zanimljiviji, a DSS dosadniji. Ipak su ovi zanimljiviji i maštovitiji kad treba da vas prevare. U vreme Miloševića bilo je dovoljno samo biti protiv njega. Sada su stvari složenije, i čovek ako hoće da ima stav, mora da vidi šta jedni misle, šta drugi rade. Mada to što rade toliko je netransparentno. I ovo što se sada u parlamentu pokušava, mislim da će biti jako loše ako dođe do isključivanja. Znate, ko god da je na vlasti, pa nek je i 12 apostola, pogubno je ako ima nekontrolisanu svu vlast. Mora da postoji protivteža. Bez obzira što su ovi dosadni, ali neka njih kad nema boljih. Tatjana Njezić
