Izvor: Politika, 09.Maj.2012, 00:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Premijer sa autoritetom

Dakle, mesija. Da uposli ljude, poništi nepravedne privatizacije, pohapsi lopove i vrati pare narodu

Ako mi se neko popeo na glavu u toku predizborne kampanje, bio je to budući premijer – sa autoritetom. Sve su ga stranke nudile, jer nam baš to nedostaje – čovek koji ume da lupi šakom o astal, gora da se zatrese. Pa kad se rodi miš, da plačemo.

Dakle, mesija. Da uposli ljude, poništi nepravedne privatizacije, pohapsi lopove i vrati pare narodu. Ne znamo mu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još ime – ali mu znamo biografiju, pa se ne bih nimalo brinula: taj će sigurno ispuniti sve što je obećao. Ali, hajdemo redom.

Kako da nas zaposli? Lepo. Može najpre da ukine pojam tehnološkog viška, to nam više ne treba. Nakon čega može da pravi nove tehnološke viškove, u tim istim firmama ili u nekim drugim, svejedno, stvar je u potpunosti održiva. Jer neće to premijer da radi u nekoj svojoj, privatnoj firmi, već u našoj, državnoj. I neće da ulaže svoje pare nego naše. Što je najbolje, tu se na platama ne bi štedelo jer je dobro poznato da plata zavisi isključivo od uverenja onoga ko je isplaćuje. Kako lepo reče gradonačelnik Đilas: „Ne verujem u fabrike u kojima zaposleni dobijaju 17.000–18.000 dinara”. ”. A uverenja ljudi sa autoritetom treba poštovati. Kad su uverenja jaka, tu produktivnost, konkurencija, tržište, stečaj i ostale izdajničke kategorije dolaze tamo gde im je mesto – na smetlište istorije. I šta? Dok si lupio dlanom o dlan – svi će ljudi da rade! Jedino valja imati na umu da je ovo teško dostižan cilj. Istorija beleži samo dva slučaja pune zaposlenosti: plemensku zajednicu i koncentracione logore, što naravno nije uporedivo sa našim slučajem, pošto tamo plate nisu bile velike. Da jesu, razmišljam, i oni bi bankrotirali.

Ali biće i novih, produktivnih radnih mesta. Svi se kunu u razvoj energetike i poljoprivrede, čini mi se da ih nijedan kandidat nije zapostavio. A tu kad stanu da otvaraju nova radna mesta, ima da pršti. Doduše, u energetici teško koga da mogu da zaposle kad tamo oprema maltene sve radi sama, ali šta to ima veze kad više nemamo tehnoloških viškova, biće tu posla, videćete. A tek poljoprivreda! Videće taj beli svet kako izgleda humani razvoj, koji svakako ne izgleda kao na Zapadu gde se poljoprivredom bavi tek od jedan do dva odsto stanovništva, i gde su svi ostali pobegli u gradove. Ne, ovde ćemo petnaestak odsto stanovništva zadržati na selu, na svežem vazduhu i svima obezbediti posao. To još niko nije probao.

Ni infrastrukturu ne bi trebalo zanemariti, ali ne onu, društvenu, znate ono: nezavisno sudstvo, vladavina zakona, efikasna administracija, ne to. Svaki pokušaj u tom pravcu samo bi povećao broj nezaposlenih, samo nam još oni fale. Nek sede tu gde im je mesto, ili neka idu, recimo, u ekonomske ambasadore, ovo je slobodna zemlja, sami neka vide gde će i kako će. Uostalom, vreme leti, a premijera sa autoritetom čeka drugi zadatak.

A drugi zadatak je – hvatanje lopova i nepravedne privatizacije, tu se očekuje preokret. Taj posao ne bi smelo da radi sudstvo u redovnom postupku, jer, kako smo rekli, sudstvo nije nezavisno, a neće ni biti. Umesto toga, premijer sa autoritetom treba svojim rukama da vrati fabrike radnicima i što je još značajnije da prebaci tehnološki višak u nove, narodne fabrike. Što je najznačajnije, ako ne i jedino važno, nekog treba uhapsiti. E sad, tu problem može da nastane ako se ispostavi da premijer treba da uhapsi sopstvenog finansijera, ili samog sebe, što bi nalagalo da zemlja skrene s planiranog razvojnog kursa i da se istog trenutka okrene pitanjima odbrane Kosova i Metohije, suvereniteta i teritorijalnog integriteta: ova tema bi garantovano držala narodnu pažnju barem neko vreme.

Ali pre ili kasnije neko bitan će morati da strada, makar i nevin – trenutak nalaže. A pošto je dobro poznato da nema nevinih sa kapitalom od sto-dvesta miliona evra, bilo koji tajkun ovih gabarita biće idealan kandidat za ugledno hapšenje. Već računam: kad se dvesta miliona evra podeli na 6,7 miliona birača, svaki punoletni građanin dobija 29 evra, nezavisno za koga je glasao! I tu počinje narodni kapitalizam: jedna akcija, druga akcija, pa kad dođu dividende, u kešu...

Ovo će premijeru sa autoritetom sigurno obezbediti barem još jedan mandat, a dobro je poznato da je cilj svakog ozbiljnog političara da što duže preuzima odgovornost i sprovodi izbornu volju građana.

U to ime…

Danica Popović

objavljeno: 09.05.2012.

Nastavak na Politika...