Izvor: Vostok.rs, 03.Jul.2014, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Neizmišljene priče” - o Drugom svetskom ratu i genocidu u Jugoslaviji
03.07.2014. -
Naši vagoni su bili kao rešeto: potpuno su se provideli od rupa koje su napravili meci. Glavna misao tog puta bila je: ”Samo da nas ne ubiju!” Logor je bio namenjen ”prevaspitavanju civila”. Hranili su nas vrlo loše. Od gladi deca su počela da se nadimaju. Svi mi bili smo toliko slabi da smo od jakog vetra padali na zemlju.
Ovaj kratki fragment onih koji su preživeli deportaciju iz centralnih regiona Sovjetskog Saveza samo je jedna od mnogobrojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << epizoda sakupljenih na portalu ”Neizmišljene priče o ratu” čija prezentacija je održana u Ruskom domu u Beogradu. Izveštač Glasa Rusije razgovarao je sa rukovodiocem projekta Aleksandrom Iljjašenkom, igumanom hrama Svemilostivog Spasa u Moskvi.
Oče Aleksandre, u poslednje vreme pojavilo se mnogo sajtova koji sakupljaju uprvo svedočenja očevidaca, ”lični rat” svakog. Kakva je koncepcija ”Neizmišljenih priča”, kako je on strukturiran?
- Naš portal sakuplja sećanja neposrednih učesnika događaja, možda prepričavanja iskaza bliskih rođaka. Najvažnije je da sva ova svedočanstva ne budu podvrgnuta ideološkoj obradi. Jer nije tajna da su se često sećanja velikih političkih i vojnih poslenika iskrivljavala kako bi se ugodilo političkim idejama. I to se nije ticalo samo Sovjetskog Saveza. Mi strogo pazimo da izbegnemo slične momente. Pored toga, sakupljamo sećanja svih učesnika rata, kako neprijatelja, tako i saveznika, što omogućava da se stvori trodimenzionalna slika događaja.
Da li je uzimana u obzir specifika regiona kada je projekat predstavljen u Beogradu?
- Dotakli smo teme koje su zbog okolnosti malo poznate ne samo u Srbiji, već i kod nas, da ne govorimo već o zapadnim zemljama. Na primer, glavni urednik portala Tatjana Alešina je bila u Belorusiji u logoru Krasni bereg. Tamo su vodili decu i uzimali im praktično svu krv, koju su zatim slali u bolnice kako bi lečili ranjene vojnike i oficire Vermahta.
U Jasenovcu je bilo ubijeno, po raznim podacima, do 700 hiljada ljudi — Srba, Jevreja i Roma. U Beogradu ste se susreli sa Episkopom slavonskim Jovanom. Jedna od sfera njegovih naučnih interesa je genocid na teritoriji bivše Jugoslavije. Da li planirate da sarađujete?
- Pre svega, reći ću da smo bili zadivljeni Vladikom Jovanom. To je molitvenik, asketa, podvižnik i vrlo jednostavan čovek u razgovoru. Mi smo zamolili Vladiku da nam da materijale za objavljivanje na našem sajtu, zato što je za sada srpska tema vrlo slabo dotaknuta. Vladika je rekao nekoliko vrlo zanimljivih stvari. Na primer, kada je na teritoriji NDH, gde su se nalazili logori bila otvorena jedna od grobnica, mada je ona bila zalivena krečnjakom koji uništava sve tragove, ipak su pronađeni fragmenti ostataka. Ostaci su bili složeni u sanduk, utovareni u automobil i posle izvesnog vremena čitavo vozilo je ispunio miomiris... Vladika Jovan je sačuvao delić moštiju i dao nam da dotaknemo — zaista se širi miomiris. On je obećao da će nam predati i delić moštiju, kako bismo mogli da ih dovezemo u Moskvu.
Nije tajna da je hrvatski kardinal Alojzije Stepinac sarađivao sa ustaškim vlastima u Zagrebu, znao za postojanje logora Jasenovac, ali nikada javno nije osuđivao zločine. Ipak, Vatikan odavno namerava da ga kanonizuje. 2011. godine u Sankt-Peterburgu održana je diskusija o genocidu na Balkanu. U njoj, pored ostalih, učestvovao je ekspert za Jasenovac Srboljub Živanović. Prema njegovom mišljenju, za to što su neki Hrvati podigli ruku na sopstvene građane, kriv je uticaj Vatikana. Šta možete da kažete o tome?
- Postoji proces sakupljanja materijala, postoji proces osmišljavanja, a zatim nastupa vreme izvođenja zaključaka. Mi smo na samom početku puta, mada sam čuo za to o čemu govorite, video neke fotografije koje potvrđuju ove činjenice. U svakom slučaju, treba saslušati obe strane. Moguće da će nekome biti neprijatno ako budu objavljene verodostojne činjenice, ne kaže se uzalud kod Gribojedova ”Takvu ću ti istinu reći, da je gora od svake laži”. Ali ako su zaista bili počinjeni zločini, zašto da se o njima ćuti?
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije
