Izvor: Politika, 22.Mar.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na vašaru Srbije nudi se staro za novo
Pažnju mi je privukla vest (,,Politika”, 8. marta) da je podmetnut požar u hotelu ,,Staro zdanje” u Aranđelovcu.
Još se dimilo kada je staro-novi ministar pristigao svojim imaginarno sagrađenim putevima, ali bez šmrka za gašenje požara, prinoseći ,,na dar” narodnu lovu sa pozom kao da mu je te pare deda ostavio.
Obradovao je okupljenu rajustarim, legendarnim obećanjima da će nagoreli ostaci starog zdanja, kao značajan objekat, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti obnovljeni.
Da podsetim da je staro zdanje bilo simbol festivala ,,Mermer i zvuci” prezentujući umetnost značajnih vajara, keramičara, slikara, književnika i muzičara, a da je godinama osuđeno na propast neimara nepismene svesti o očuvanju identiteta koji gutaju plamenovi.
Siguran sam da su misleći ljudi Srbije skloni da poveruju da im se iza požara u starom zdanju ,,priviđa” delovanje građevinske mafije koja će srušiti stare spomenike zarad novog sa đakuzijem i video-nadzorom.
U starom zdanju postojala je predivna ,,Sala kneževa” koja je sada zamenjena novim srpskim ,,kneževima koji su radi kavzi” pred sirotinjom rajom. Na vašarištu Srbije vlada ,,trange-frange” u svim vidovima bitisanja, a za goli opstanak.
Vreme leti pa je većstari, tragični, slučaj Zorana Đinđića prineo toliko noviteta koji ne bi postojali da se nije desio njegov nestanak sa ovoga sveta! Staro za novo je i u kosovskim suzama sa primesom srpske sramote koja se ogleda u dozvoljenom debilitetu zvanom ,,Obraz” ili u posmrtnoj reinkarnaciji Zorana Đinđića u razne vođe čiji će se lik uskoro naći na novčanicama za (bez)vrednost u nedogled.
U prestonom haosu grada Beograda vlast još baulja sa starim belim štapovima koji su opravdanje za svekolike nedostatke u vidu metroa ili tri rasklimatana mosta (nije kriv NATO). Ostaje nam da ostarimo uz nove koalicije čekajući ,,kukovo leto”, makar nas, kako govori iskustvo, kada dođe vreme izbora, uveravali da će na vrbi da rodi grožđe. Sve mi se čini da je umestostarog ,,bando crvena” na pomolu novi slogan ,,bando nova”. Pardon, uopšte mi se ne čini: stari radnici, ukotvljeni i dalje u samoupravljačku svest, kragujevačke ,,Zastave”, naslednici zaslužnih velikana za proizvodnju najgoreg automobila u istoriji, ,,jugo amerika”, već su se, posle mesec dana rada umorili od novih obaveza koje im je nametnuo tempo ulaska u Evropu, a sve mišiće i iskustvo su stavili na oltar prosperiteta Srbije, napujdani od ministra – gitariste koji stalno ponavlja jednu frazu sa kojom ne bi prošao ni na jednom ozbiljnom muzičkom festivalu.
Stara, autohtona muzika, zaštitni znak prepoznatljivosti svakog naroda u Srbiji, zamenjena je novim zvukom nalik na urlanje hitne pomoći za oboleli i godinama namerno bombardovan sluh.
Znači da nagluvi ili zvučno oboleli žitelj Srbije ,,na brdovitom Balkanu” pristaje na novo poniženje sa kojim će biti sramotno gurnut u domen ,,vladajuće” vizuelno zvučne prostitucije ,,Grand parade” koja u iščašenju trasira put od Beograda do ,,Pesme Evrovizije”. Sada sam upao u mulj teoretisanja uz opasnost da se priključim visokosuvoparnim, frustriranim beogradskim muzikološkinjama.
Na vašarištima Srbije prisutna su obeležja SPC: krstovi, sveće, ikone, tamjan. Ustarom, vremenu komunizma religija je, po Marksu i Engelsu, slovila kao opijum za narod. U novom slovi kao novoosnovana religioznost čiji su nosioci srpskih vašarišta novovernici koji kada se krste brkaju levu i desnu ruku, a pri tom, levičari prednjače. Stari izraz ,,opijum za narod” zamenjen je novom stvarnošću: pravi opijum (droga) za ceo svet. Za razliku od starih granicanovi opijum je izbrisao podele među narodima. Ostvaruje se stara tražnja.
Zoran Hristić
[objavljeno: 23/03/2010]
.jpg)
