Izvor: Blic, 31.Okt.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Moja vlast' dolazi za deset godina
'Moja vlast' dolazi za deset godina
Bečejska pop-rok grupa 'Eva Braun', 'slobodu' je dočekala u Bečeju. Naš sagovornik Goran Vasović Vaske, frontmen pomenutog benda kaže da je 'taj dan vredelo čekati'. Važne informacije, s obzirom na medijsku blokadu, dobijao je od Tome Grujića, jednog od urednika 'B292'-e, inače producenta njihovog novog albuma. Ipak, priznaje da je u tim trenucima bio veliki pesmista... Da li ste još uvek pesimista?
- Nisam verovao da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << baš to da se dogodi, čak sam bio totalni defetista. Smatrao sam da ne bi trebalo izlaziti na izbore, da će Oni da ih pokradu, da će sve biti nameštaljka kao što je bila svih ovih godina. Ali, stvarnost me je, na moju veliku sreću, demantovala. Uglavnom sam u pravu, ovog puta, drago mi je što nisam bio. Kako vi kao zreo 'alternativni muzičar' posmatrate ovu izmenjenu situaciju?
- Za mene ta promena, kao individui, predstavlja veliku stvar. Ali, kao muzičaru, ne previše. Posle deset godina, koliko egzistiramo, i dalje se muzikom bavim poluprofesionalno, s obzirom da to nije moje osnovno zanimanje, već hobi. Završio sam ekonomski faklutet, radim u marketing firmi. Verovatno će biti nekih promena na bolje, ali se 'ne pržim' preterano na to.
U kom smislu?
- Kada se na RTS-u emituje spot ili gostuje neki bend za koji do pre par godina nisi ni mogao da veruješ da će se pojaviti na takvoj televiziji. Meni, s obzirom da nisam profesionalni muzičar, to ne znači mnogo, ali kao pojedincu i građaninu ove zemlje svestan sam bolje perspektive za mene i celo društvo. Ipak, mislim da nam predstoji dug posao, u šali kažem da 'moja vlast' dolazi tek za deset petnaest godina. Pobornik sam građanske opcije, koja je za totalnu političku denacifikaciju Srbije, očekujem da će to o čemu govorim, da se dogodi tek za nekoliko godina. Mada, sjajno je što je to najzad krenulo, vredelo je biti ovde od 24. septembra do 5. oktobra. Da li ćete promeniti mišljenje i početi da se profesionalno bavite muzikom?
- Ne verujem, muzika je moja pasija. Sve što sam uradio, što se događalo doživljavao sam kao premiju. Nikada nisam preterano i po svaku cenu, 'grebao' da nešto uradim. Ipak, uspeli smo, kao grupa da sačuvamo integritet. Koliko god to stereotipno, možda čak i glupo, zvučalo, moram da kažem da smo svih ovih godina radili samo ono što zaista volimo. Dobra okolnost je ta što nismo iz Beograda, a kada si u manjem mestu, odvojen od prestonice, ne upadaš u zamku praćenja trendova. Ta priča nas nije zanimala. Možda smo najviše želeli da najzad postanemo komercijalni i mislim da smo u tome i uspeli sa poslednjom pločom 'Hard core'. To je ubedljivo naš najprodavaniji album. Važna je to što je na žalost, raspad stare Jugoslavije bio 'sreća u nesreći' manjih bendova koji nisu iz Beograda. Smanjeno je tržište i pružena je šansa grupama iz Niša, Vrbasa...slučajno je tu Vojvodina 'pokupila kajmak' i bila, ne znam zašto, najviše eksponirana. Možda i grešim, ali čini mi se da je to bilo presudno. Da li je i Sergej Trifunović pomogao u tome?
- To je jedna od većih grešaka koje sam napravio u životu. Sergeja poznajem dugo, od vremena kada ni 'Eva Braun' ni on nisu bili 'imena'. Ta želja da nešto zajednički uradimo je prilično 'stara'; ipak sticajem okolnosti poklopila se sa njegovim meteorskim uspehom, pa i našim, tako da je na kraju izgledalo da smo to uradili zbog komercijalnih razloga. Nismo imali potrebu za tim. On je sjajan momak, lepo smo sarađivali i da nije tako dobar glumac bio bi izvanredan muzičar. Veoma je talentovan. Da li ste najzad postali 'mejnstrim'?
- Ta priča je bila zanimljiva u onoj, 'okupiranoj' Srbiji. Sada nisam više siguran da želim da budem 'mejnstrim'. Jednom sam već pričao o tome...jebeš zemlju u kojoj je 'mejnstrim' Dragana Mirković, koja je to faktički i bila. Valjda će da se stvari nivelišu i budu normalnije, a gde je tu naše mesto, ne znam. Voleo bih da ostanemo izdvojeni od toga, kao što smo i bili ranije. Da li sada može da dođe do prezasićenja rokenrolom, slično turbo-folku, densu ili pop-muzici?
- Novinar Aca Žikić mi je nedavno rekao da čim se promeni sistem cela 'andergraund' scena, koja nije bila u prilici da se prikaže, sama ispliva. Ta scena je izgrađena, raznovrsna, zauzima to mesto koje zaslužuje. Tek sada vidiš koliko je bendova nastalo i radi u ovoj zemlji, a nisu mogli da se pojave u glavnim medijima, već su kupili mrvice sa stola. Paradoksalno je, ali ne mislim da je naša muzika komercijalna u odnosu na ostale. Da li postoje 'crne liste' među rokerima, medijski i kolegijalno?
- Verovali ili ne, pre par dana sam na TV Novi Sad video 'Galiju'. Nisam mogao da verujem, prvo sam se uplašio, nije valjda opet...ali ipak samo su emitovali spot (smeh). Ne treba da postoje 'crne liste'. Apsolutno svi ljudi i bendovi koje poznajem nisu nikada flertovali sa režimom. A što se kolega tiče pričam u ime onih koje poznajem, za međusobne 'crne liste' ne znam. Možda im niste bili dovoljno interesantni?
- Verovatno. Možeš li da zamisliš Goricu Gajević da telefonira 'Darkvudima' da negde idu da sviraju. Malo je bizarno. Očekivao bih da pozove Zoricu Brunclik...E sad, da su imali dobru ponudu, možda bi neki i pristali. Svirka u Los Anđelesu
- Novi album je manje-više gotov. Pesme su spremne, biće oko sedamdeset minuta muzike, znači dvadeset i više, uglavnom ljubavnih pesama. Biće bogatih 'baroknih' aranžmana, prepunih živih instrumenata, gudača i duvača, neće biti 'gitarska' kao ranije. Nadam se da će album biti završen do kraja godine. Uporedo sa 'domaćim' radimo i album za američko tržište. Ovo će zvučati neskromno, ali naš menadžer iz Los Anđelesa je u direktnim kontaktima sa Robi Robertsonom i izdavačem 'Dream Works'. Oni su zainteresovani da to objave, e sad da li ćemo uspeti u tome, videćemo. U februaru učestvujemo na 'Poptopia' festivalu u Los Anđelesu, a tokom novembra i decembra očekuje nas manja turneja po Istri.
Nada Grujić
