Izvor: Politika, 28.Feb.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza je pogodila i igre na sreću
Nelegalno tržište igara na sreću se realno može proceniti na oko 30 do 40 odsto legalnog
Potpuno je pogrešno predubeđenje da je u toku procvat igara na sreću.
Naime, ukupan procenat ljudi koji su stvarno zainteresovani za igre na sreću manje ili više je konstantan i samo se menjaju pojedini oblici tih igara, dok neke od njih ostaju nepromenjene. Utisak o povećanju stiče se na osnovu razvoja savremenih sredstava komunikacije i marketinga, jer su reklame sveprisutne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i stvaraju privid porasta. Aktuelni svetski trend je preraspodela i porast učešća igara preko interneta uz smanjenje takozvanog zemaljskog poslovanja. Ekonomska kriza je dodatno pogodila sve segmente društva, pa i industriju igara na sreću: na svetskom nivou ona beleži pad 25–30 odsto, a Srbija nije izuzetak. Naprotiv. Od donošenja prvog zakona o igrama na sreću 2004, broj legalnih sportskih kladionica beleži konstantan pad. Prema podacima Ministarstva finansija, krajem 2003. godine u Srbiji je bilo nešto više od 2.500 lokala, 2007. godine – 1.860, a na samom početku 2010. godine bilo je 1.208 sportskih kladionica i dva kazina. Posle nekoliko policijskih akcija suzbijanja nelegalnih priređivača u 2011. i 2012. godini, broj legalnih sportskih kladionica je nakratko porastao na 1.460, a sada se ponovo može očekivati smanjenje, jer se lokali zatvaraju zbog pada prometa. Ekonomska kriza direktno utiče i na prosečnu visinu uplata za igru. Prema istraživanjima Stratedžik marketinga na reprezentativnom uzorku u Srbiji, oko 82 odsto svih uplata više godina se kreće u rasponu od 20 do 200 dinara, što jasno pokazuje da se radi o jeftinoj zabavi. Uvidom u zvanične sajtove ministarstava finansija i uprava za igre na sreću svih zemalja u Evropi, Srbija se po broju sportskih kladionica nalazi na 19. mestu. S druge strane, nelegalno tržište u Srbiji se realno može proceniti na oko 30 do 40 odsto legalnog i dobrim delom se nalazi u manjim mestima i po selima. Osim što direktno oštećuju državni budžet, nelegalni priređivači su izvor svih negativnosti u industriji igara na sreću, od dozvoljavanja igranja maloletnicima, do razvoja različitih patoloških i kriminalnih pojava. Udruženje priređivača igara na sreću Srbije (UPIS) formirano je upravo oko ideje da okupi kompanije koje posluju potpuno legalno u svim segmentima rada – prijavljeni su svi lokali, svi zaposleni, sertifikovani svi aparati, redovno plaćanje svih poreza, doprinosa, naknada i taksa, kao i zagarantovana isplata igračima. UPIS je najveće udruženje u Srbiji, okuplja najrenomiranije i najstarije kompanije, koje zajedno imaju oko 600 lokala, 4.000 sertifikovanih aparata, više od 2.500 zaposlenih, a pokrivaju više od 55 odsto domaćeg tržišta igara na sreću. Iako sportsko klađenje zbog složenosti igre i znatno dužeg ciklusa između događaja predstavlja znatno manji rizik za razvoj zavisnosti, UPIS je u saradnji sa državnom bolnicom razvio trajnu edukativno-promotivnu akciju preventivnog suzbijanja patoloških pojava u igrama na sreću. Do sada je edukaciju za prepoznavanje prvih potencijalnih simptoma eventualne zavisnosti završilo više od 2.000 zaposlenih u kompanijama članicama, a u svakom lokalu kompanija članica se nalaze promotivni posteri i flajeri koji jasno ukazuju na potencijalne rizike i na mesto gde se može potražiti pomoć. Zahvaljujući korektnom, stručno argumentovanom i otvorenom insistiranju na poštovanju i unapređenju propisa u oblasti igara na sreću, UPIS je od samog nastanka respektabilan sagovornik državnim organima u nastojanju da se što bolje uredi ta oblast. Naime, kompanije članice udruženja imaju značajno iskustvo u poslovanju na velikim inostranim tržištima, uključujući i zemlje EU i veoma rado će to znanje staviti na raspolaganje državnim organima. Industrija igara na sreću, kada se uredi na savremen način, u svakoj zemlji predstavlja značajan izvor prihoda državnog budžeta, izvozni adut i priliku za otvaranje novih radnih mesta. Industrija igara na sreću u Srbiji ne sme da zaostaje zbog čestih promena zakona i pokušaja primene takozvanih regionalnih rešenja, prepunih manjkavosti. Primera radi, Slovenija se povremeno pominje kao uzor, a njen zakon je jedan od najlošijih u Evropskoj uniji, a tržište je potpuno za- nemarljivo. Neophodno je da se uvede što jednostavniji i što efikasniji sistem koji će biti pogodan za brzo sprovođenje uz minimum troškova. Takve sisteme već imaju neka od najrazvijenijih tržišta, poput Velike Britanije, Nemačke ili Češke. Kvalitetna kontrola, po ugledu na razvijene zemlje, u interesu je svih ozbiljnih kompanija i može samo da doprinese ravnopravnoj tržišnoj utakmici, kakvu kompanije članice UPIS-a već uspešno vode na inostranim tržištima.
Koordinator UPIS-a
Zoran Puhač
objavljeno: 28.02.2013.
