Izvor: Politika, 19.Mar.2012, 01:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Kon)federalna SFRJ i pouke za uniju
Nisam jedini iz bivše JU koji se slučaja „upada Srbije u monetarni sistem” prisetio u kontekstu događanja u evrozoni
„Dozvolite mi da počnem sa jednim ličnim doživljajem. Pre 20 godina, krajem 1991, išao sam kao novinar u SFR Jugoslaviju. Dok sam intervjuisao predsednika Hrvatske banke neko ga je pozvao telefonom zbog informacije čiji smisao nije bio sasvim jasan. Saopštio mu je da je parlament Republike Srbije upravo izglasao štampanje nedozvoljene količine zajedničke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << valute – dinara. Bankar je spustio slušalicu i rekao: ’To je kraj Jugoslavije’. Imao je pravo, Jugoslavija se raspala. Raspala se i ’dinar-zona’.
Znamo šta se sve potom dogodilo. Monetarna pitanja mogu biti stvar rata i mira, života i smrti federacije... Iznenađujuća istorija. Ne integracije, nego evropske dezintegracije. Dezintegracije koja je izvedena po strašnu cenu mnogih ljudskih života. Taj region se sada postupno vraća u evropsku porodicu. Sudbina Jugoslavije nam ukazuje da novac, koji tehnički ispunjava funkciju ’sredstva razmene’, simbolizuje jedinstvo ili odsustvo jedinstva”.
Radoslav Šikorski, poljski ministar spoljnih poslova, ovim rečima je krajem prošle godine u Berlinu počeo svoj govor o evropskoj integraciji, koji je izazvao veliku pažnju u Evropi, i otvorenošću i oštroumnošćupokrenuo promišljanja u prilog nastavku i produbljivanju integracije uprkos aktuelnoj krizi evropskog projekta. Nije slučajno govor počeo s primerom iz bivše Jugoslavije.
Nisam sigurno jedini iz bivše Jugoslavije koji se ovog istog slučaja, kod nas zapamćenog kao „upad Srbije u monetarni sistem”, prisetio u kontekstu događanja u evrozoni, koja su lane egzistencijalno ugrožavala evro i postojanje monetarne unije, što je sada, čini se, uglavnom, amortizovano. Te priče o granicama i „pravima” na deficite budžeta i zaduženost država, frapantno podsećaju na nekadašnje međusobne svađe i trgovine jugoslovenskih republika oko raspodele prava na zaduživanje.
Evropa je imala dosta vremena da se pouči na primeru krvavog raspada Jugoslavije, na našim, pa i svojim greškama. No, time se ne završava ono korisno što se može izvući iz naših iskustava. Jer, ta naša iskustva, pre svega na planu (kon)federalizma, nisu (baš sasvim) irelevantna za ono što se sada događa u EU. O tome se dosta otvoreno i svestrano raspravljalo u naučnim, pre svega, politikološkim krugovima unutar ili blizu vladajućeg SKJ. A i dosta toga je institucionalizovano i isprobano u praksi. Ta misaona i praktična produkcija se ne može obezvredeti generalno time što je kraj Jugoslavije bio takav kakav je bio. Zna se, uglavnom, šta je bilo zaista loše a čime je omogućeno to što se dogodilo, mada su, naravno, stvari mogle ispasti i drugačije.
U EU je jaka sklonost ka pragmatskoj dezideologizaciji i kad se nešto razmatra i predlaže izbegava se da se to smešta u kontekst (kon)federalizma. To su poslednjih godina primetili evroskeptici, naročito češki predsednik Vaclav Klaus, koji ne propušta da Brisel uhvati na delu svaki put kad se gura nešto što može i ličiti na uvođenje nekog federalnog elementa. Rečnik evroskeptika koji, inače, sve više ulazi u modu, neodoljivo podseća na načelni antiunitarizam kojim je svojevremeno iz Hrvatske i Slovenije „branjena” suverena pozicija republika. U SFRJ je te politizacije bilo i previše, ali ako se beži od toga i glava zavlači u pesak, problem će kasnije izbiti u još težoj formi (to se pokazalo i sa krizom evrozone).
Za EU bi verovatno bila zanimljiva iskustva miksovanja na veoma širokom planu konfederalnih i federalnih elemenata koji su u nekim slučajevima bili dobro uklopljeni. Kao najmanje sporno moglo bi biti zanimljivo kompromisno rešenje u SFRJ u pogledu poreske politike koja je jedna od najtežih slabosti EU jer ne samo što nema nikakvog posebnog poreza EU nego ne postoje nikakvi elementi koordinacije, a kamoli jedinstva zemalja članica u poreskoj politici. To je u SFRJ, podsetimo, bilo načelno rešeno tako što su se u federaciji utvrđivale takozvanejedinstvene osnove poreske politike čime se osiguralo jedinstvo tržišta, a postojali su i savezni porezi iz kojih su finansirane izvesne savezne funkcije. I to je, koliko se potpisnik ovih redova seća, dosta dobro funkcionisalo.
Politikolozi koji su na tome i drugim (kon)federalnim sklopkama radili i koji su ih izučavali mogli bi verovatno preporučiti uniji još neka takva rešenja.
Novinar, dopisnik iz Praga
Milan Lazarević
objavljeno: 19.03.2012.
