Izvor: Vostok.rs, 30.Maj.2013, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineske težnje ka poziciji svetskog lidera u proizvodnji BPL
30.05.2013. -
Skoro su objavljene fotografije prototipa novog kineskog udarnog bespilotnog aviona sa smanjenom uočlivočću „Lijang“. On ima dosta zajedničkog sa američkim udarnim avionom H-47.
Poznato je, da se istovremeno sa letelicom „Lijang“ u fazi ispitivanja nalazi eksperimentalna velika i veoma skupa BPL “Ksianglong“, koja je približno analogna američkom strateškom bespilotnom izviđačkom avionu Global Hawk. Jedina zemlja, koja istovremeno ostvaruje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << toliko velike programe u bespilotnoj avijaciji su SAD. Rusija ih ne stiže, iako su se projekti teških udarnih BPL razrađivali tokom niza godina (na primer, projekti „Skat“ i „Prodor“), nijedan nije napustio fazu projektovanja. Pojavljivanje ekperimentalne ruske udarne BPL može se očekivati tek sredinom dekade.
Poznato je, da se u Kini paralelno realizuju desetine projekata bespilotnih letelica. Na sajmu avijacije u Džuhaju, novembra 2012. godine bilo je prikazano nekoliko desetina projekata BPL svih tipova i veličina. Takođe su bili prikazani specijalizovani uzorci visokopreciznog naoružanja za BPL, na primer malogabaritne korigovane bombe težine jedva nešto više od 20 kg. Pre toga, Kinezi su osvojili proizvodnju domaće letelice analogne izraelskom udarnom bespilotnom avionu Harpy, koji je Izrael isporučio Kini 1990. godine. Danas, Kinezi proizvode usavršeni model ovih letelica. Harpy nadleće ratište, samostalno otkriva zračenje radarskih stanica sistema PVO, pikira na njih i eksplodira.
Kina je već razradila svoju izviđačku udarnu taktičku BPL Pterodactyl koja pripada klasi MALE (srednje visine i sa dugotrajnim letom). Prilikom operacije hvatanja mjanmarskog narko-bosa Nor Khama, koji je okrivljen za ubistvo kineskih mornara 2011. godine, kineske vlasti su razmatrali varijantu njegove likvidacije uz pomoć BPL, u skladu sa poslednjom američkom modom.
Takođe je poznato, da svoje programe kupovine bespilotnih letelica, osim vojske, imaju i druge kineske specijalne strukture, na primer narodna oružana policija, služba morskog monitoringa Državne okenografske uprave NR Kine, inspekcija za ribolov, vatrogasne službe itd.
Kao što stoje stvari i sa drugim ambicioznim kineskim progamima u oblasti naoružanja, tako se i u ovom sektoru trenutno se ne može pouzdano tvrditi da su kineski projekti potpuno pokriveni proizvodnom, naučnom i konstruktorskom bazom. Kod bespilotnih letelica, neposredno avionske komponente, kao jedrilica i motori, igraju sekundarnu ulogu. Mogućnosti letelice pre svega zavise od mogućnosti instalisanih komunikacijskih kanala sa operatorom i kvaliteta instalisane opreme za izviđanje i praćenje. Slabije mogućnosti kanala za vezu ili nedovoljno visoki kvalitet slike svode na ništa sve ostale mogućnosti bespilotne letelice.
Sada je poznato, da je Kina sposobna sa relativno visokim kvalitetom da proizvodi taktičke izviđačke bespilotne letelice. Takve sigurnosti nema što se tiče kineskih projekata teških udarnih BPL, kao i bespilotnih strateških izviđača. Primena američkih BPL bazirana je na jakoj infrastrukturi, kao i mreži telekomunikacijskih satelita. Upravljanje preko satelita omogućava operatoru, koji se nalazi u bazi u kontinentalnom delu SAD, da upravlja udarnom letelicom negde u Avganistanu. Kina očigledno planira korišćenje BPL kako u operacijama u nedostupnim periferijskim predelima Sikjanga i Tibeta, tako i za izviđačke operacije iznad spornih morskih akvatorijuma.
Vasilij Kašin,
Izvor: Glas Rusije
