Izvor: Vostok.rs, 29.Maj.2013, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina teži da postane svetski lider u proizvodnji bespilotnih letelica
29.05.2013. -
Nedavno su bile objavljene fotografije prototipa nove kineske maloprimetne udarne bespilotne letelice Lijiang. Ona ima niz zajedničkih crta sa američkim perspektivnim udarnim uređajem H'47. To pokazuje da po razmerama programa u sferi bespilotne avijacije Kina je već uporediva sa SAD.
Zna se da pored uređaja Lijiang u stadijumu ispitivanja oglednog obrasca nalazi se još jedna velika i krajnje skupa bespilotna letelica Sjanlun koja je analog američkog strateškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << bespilotnog izviđača Global Hawk. Jedina zemlja koja realizuje istovremeno toliko masovne programe u sferi bespilotneavijacije su SAD. Rusija je zaostala: mada se projekti teških udarnih bespilotnih letelica razrađuju nekoliko godina (na primer, projekti Skat i Proboj), ni jedan od njih za sada nije napustio stadijum projekta. Pojava oglednog obrasca ruske udarne bespilotne letelice može da se očekuje tek sredinom decenije.
Zna se da Kina paralelno realizuje desetine projekata novih bespilotnih letelica. Na vazduhoplovnom salonu u Džuhaju u novembru 2012. godine bilo je predstavljeno nekoliko desetine projekata bespilotnih letelica svih tipova i razmera. Bili su predstavljeni i specijalizovani obrasci visokopreciznog oružja za bespilotne letelice, na primer malogabaritne bombe sa korekcijom putanje teške nešto više od 20 kilograma. Još ranije Kinezi su osvojili proizvodnju sopstvenog analoga izraelske udarne bespilotne letelice Harpi, koju je Izrael isporučio Kini 1990. Trenutno Kinezi proizvode usavršeni obrazac ovakvog uređaja. Harpi leti iznad polja boja, samostalno nalazi zračenje radiolokacionih stanica sistema PVO, pikira na njih i eksplodira.
Kina je već razradila sopstvenu izviđačko-udarnu taktičku bespilotnu letelicu Pterodaktil koja spada u klasu MALE (srednjevisinske sa velikom dužinom leta). Prilikom izvođenja operacije hapšenja mjanmarskog narkobarona Nor Khama, krivog za ubistvo kineskih mornara 2011. godine, kineke vlasti su razmatrale varijantu njegovog eliminisanja uz pomoć napada bespilotne letelice po poslednjoj američkoj modi.
Zna se da sopstvene programe kupovine bespilotnih letelica osim armije imaju i druge kineske bezbednosne strukture, na primer narodna oružana policija, služba pomorskog monitoringa Državne okeanografske uprave Kine, ribolovna inspekcija, vatrogasci i druge.
Kao u slučaju sa drugim superambicioznim kineskim programima u sferi naoružanja, za sada ne možemo da budemo uvereni da su kineski projekti u punoj meri osigurani proizvodnom i naučno-inžinjerskom bazom. U bespilotnoj letelici delovi aviona kao što su motori i trup igraju drugostepenu ulogu. Mogućnosti uređaja zavise pre svega od mogućnosti postavljanja kanala veze sa operaterom, a kao drugo od kvaliteta sredstava za izviđanje i posmatranje koji su u nju ugrađeni. Nedovoljne mogućnosti kanala veze ili nedovoljni kvalitet slike mogu da sve druge mogućnosti bespilotne letelice svedu na nulu.
Sada znamo da je Kina u stanju da relativno kvalitetno proizvodi taktičke izviđačke bespilotne letelice. Takve sigurnosti nema upogledu kineskih projekata teških udarnih bespilotnih letelica, kao i bespilotnih strateških izviđačkih letelica. Primena američkih BL se oslanja na snažnu infrastrukturu, između ostalog na mrežu telekomunikacionih satelita. Upravljanje preko satelita omogućava operateru koji sedi na bazi u kontinentalnom delu SAD da upravlja udarnim uređajem negde u Avganistanu. Što se tiče Kine, ona očigledno planira da iskoristi bespilotne letelice za delovanje nad teškodostupnim periferijskim regionima Tibeta i Sikjanga, kao i za izviđanje nad spronim akvatorijumima.
Vasilij Kašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/Simon Hua/cc-by
