Izvor: Vostok.rs, 12.Feb.2017, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako žive i rade „kopači zlata“ na severu Rusije
Težak je život ljudi koji rade na vađenju zlata. Smena im traje 11 časova, a mogu da rade samo od maja do oktobra. Kako se zalihe jednog nalazišta zlata primiču kraju, tako je i vađenje rude sve skuplje, a život radnika sve teži.
ALEXEY NIKOLAEV
Jakutsko naselje „kopača zlata“ Inikčan pojavilo se tokom 1940-ih, a sada je napušteno.
ALEXEY NIKOLAEV
Žitelji Inikčana su 2008. iseljeni. Kuće se ruše, a ispod njih se traži zlato.
ALEXEY NIKOLAEV
U jednom kubnom metru zemlje može se naći 80 grama zlata. Za „divlje“ nalazište je to visok pokazatelj.
ALEXEY NIKOLAEV
Sva brda oko naselja naneta su na sintetičko platno zajedno sa stupcima brojki. To je geloška karta kojom se služe tragači za zlatom.
ALEXEY NIKOLAEV
U ovoj zemlji se mogu pronaći čak i stvari koje su ostale od nekadašnjih žitelja: zubi, dugmad, novčići i ključevi. Sve se to skuplja i evidentira. Ekipa „kopača zlata“ mora da ispuni plan da bi zarada bila pristojna, a plan je 100 kilograma materijala u toku sezone.
ALEXEY NIKOLAEV
Svake godine je zlata sve manje i sve manje ove rude se vadi iz zemlje. Najviše zlata je izvađeno 2000. godine. Uz sve to, sam proces vađenja zlata postaje sve skuplji. Prvi „kopači zlata“ su došli u ove krajeve tokom 1920-ih. Stotine Korejaca i Kineza iz primorja birali su najteže lokacije poput Inikčana.
ALEXEY NIKOLAEV
Najpre se buldožerom skida sloj zemlje i puni kontejner sa metalnim stranicama, posle čega se šmrkovima sa kamenja spira glinasti talog, a on sadrži zlatna zrnca.
ALEXEY NIKOLAEV
Tečni talog prolazi kroz mrežasto dno, a sav ostali sadržaj dospeva u zapečaćeni žljeb pod nagibom. Dalje se sve radi ručno.
ALEXEY NIKOLAEV
Radnici i ne dolaze u dodir sa zlatom. Sve što se dešava u žljebu i tokom daljeg procesa obavljaju nadničarke koje dolaze sa čuvarom specijalno da izbroje „ulov“. Radnici imaju običaj da kažu: „Bolje je ne dirati zlato, mirnije čovek spava“.
ALEXEY NIKOLAEV
Zbog klimatskih uslova zlato se u Rusiji vadi samo pet meseci u toku godine, tj. od maja do oktobra. Dan je podeljen u dve smene. Jedna smena traje 11 časova.
ALEXEY NIKOLAEV
Zlato dobijeno na ovaj način čisti se od primesa olova, srebra, žive i bakra, nakon čega se izliva u poluge sa oznakom mase i finoće.
ALEXEY NIKOLAEV
Tek posle svih tih procedura zlato se šalje zlatarsko-juvelirskim firmama, bankama i proizvođačima visokotehnološke robe, ili u državni trezor.
ALEXEY NIKOLAEV
Najveća nalazišta zlata u Rusiji se nalaze uglavnom na istoku. Zlatom obiluju Habarovska oblast, Krasnojarski kraj i Irkutska oblast. Velike rezerve zlata postoje i na području Uralskih planina koje dele evropski deo Rusije od azijskog.
ALEXEY NIKOLAEV
U Rusiji je, kao i u SSSR-u od 1954. godine, dozvoljeno vađenje zlata samo u okviru odgovarajućeg industrijskog sektora, i time se mogu baviti samo velike kompanije koje su potpisale ugovor sa državom. U proteklih nekoliko godina u parlamentu su iznošene ideje da se vađenje zlata dozvoli i privatnicima, ali one zasada nisu realizovane.
Anastasija Karagodina,
Ruske reč
