Izvor: Politika, 10.Maj.2014, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako su nam kupovali skuplje lekove

Većina apotekarskih ustanova imala je dva kriterijuma u odabiru „najpovoljnijeg“ ponuđača, ali je cena po pravilu bila manje važna od popusta koje su nudili dobavljači

Državne apotekarske ustanove godinama su potpuno legalno profitirale na štetu pacijenata. I tako je bilo sve dok na snagu nije stupio novi zakon o javnim nabavkama kada su apoteke najpre morale da raspišu tendere po novim pravilima, a potom su bile dužne da sve podatke vezane za nabavku i objave, posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čega je postalo jasno koliko je to bio razrađen sistem korupcije.

Kako nezvanično saznajemo, većina apoteka imala je dva kriterijuma pri bodovanju i odabiru „najpovoljnijeg” ponuđača. Tako je uglavnom 65 odsto bodova donosila cena, a 35 odsto rabat. To je praktično značilo da su apoteke dobijale od ponuđača određeni procenat rabata, ili popusta (od 10 do čak 30 odsto, ali u proseku oko 15 procenata) ako izdejstvuje da od Fonda za zdravstveno osiguranje naplati lekove u roku od mesec dana iako je po zakonu taj period naplate bio znatno duži prvo 90, a kasnije 60 dana.

Ako bi se apotekarskoj ustanovi javila dva ponuđača leka, od kojih bi prvi prodavao lek za 100 dinara uz rabat (popust) od 10 odsto, dok bi drugi isti lek prodavao za 50 dinara, bez popusta, u prednosti bi bio prvi ponuđač. Apoteka sasvim regularno i po zakonu preračunava bodove, prvi ponuđač na osnovu rabata dobija veći broj bodova, pa se ustanova odlučuje da kupi taj lek iako je čak duplo skuplji.

Uz marže od 12 odsto i prosečni rabat od 15 procenata dolazi se do podatka da su apoteke na lekovima imale profit od 27 odsto. Naravno, apoteke su zbog automatski veće marže imale motiv da potrošačima nude i prodaju skuplje lekove (a kome se makar jednom nije dogodilo da mu u apoteci ponude lek koji „jeste skuplji, ali je mnogo bolji“), iako se često radilo o medikamentu gotovo identičnog sastava, ali pod drugim nazivom. Da bi izbegle ovakvu praksu mnoge države su to rešile tako što su uvele fiksne, a ne procentualne marže.

Da bi se stalo na put malverzacijama pri nabavci lekova u apotekama, jer to su lekovi sa A (medikamenti na recept) i A1(zamene skuplje od lekova sa A liste), potrebno je da se centralizuju i javne nabavke za apoteke. Kako saznajemo to je već u proceduri , ali će početi da se primenjuje od kraja 2014. kada se nabavljaju lekovi za 2015. godinu. Procene Svetske banke su da će Srbija kroz centralizovanu nabavku lekova za apoteke moći da uštedi između 40 i 60 miliona evra, što bi uz uštedu na nabavkama lekova za bolnice godišnje iznosilo oko 100 miliona evra.

Koliko još novca „leži“ u uređenom sistemu nabavke lekova pokazuje samo jedan primer leka protiv herpesa. Kako saznajemo Republički fond za zdravstveno osiguranje je u 2013. godini taj lek za godišnje potrebe platio 190.000 evra, dok će za iste količine u ovoj godini za tu narudžbinu izdvojiti 114.000 evra.

Kako je „Politika” već juče pisala postoje veliki pritisci da se ova reforma ne sprovede do kraja, jer je u pitanju ogroman novac koji je završavao u privatnim džepovima, a na štetu osiguranika.    

O kakvom unosnom biznisu je reč pokazuju i podaci o broju veledrogerija koje posluju u Srbiji. I dok u Australiji recimo postoje tri veledrogerije, u Nemačkoj, Danskoj, Irskoj pet, Austriji, Francuskoj i Mađarskoj 10, u Španiji 60, Grčkoj 160, u Srbiji posluje između 500 i 600 veledrogerija. 

Stručnjaci smatraju da je, najblaže rečeno, neracionalno koristiti veledrogerije u ove svrhe u koje se sada koriste u Srbiji. One mogu da budu distributeri, prevoznici, da skladište lekove... Ali nema racionalnog objašnjenja da one trguju i budu posrednici, dobavljači.

Ivana Albunović - Jelica Antelj

objavljeno: 10.05.2014.

Nastavak na Politika...