Izvor: Politika, 23.Jul.2015, 11:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakav je položaj istaknutih umetnika u Srbiji

BEOGRAD – Slučaj glumca Ljubivoja Tadića, kojem je u nedavnom požaru stradala sestra i izgoreo stan, podstakao je pitanje kakav je položaj istaknutih umetnika u Srbiji, a kakav u svetu.

Tanjugovi sagovornici ističu da iako je situacija u razvijenim zemljama takva da umetnici mogu da žive od svog rada ne treba zaboraviti da se radi o uređenim državama poput Nemačke ili skandinavskih zemalja ali i da ti umetnici imaju precizirane obaveze koje strogo poštuju i ne tezgare sa strane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što u Srbiji nije slučaj.

Pitanje da li naša država omogućava istaknutim umetnicima da dostojanstveno žive, ili ih pušta da se snalaze kako znaju i umeju, vrlo je složeno, pogotovo kada smo svesni da je država u ozbiljnoj krizi, smatra dr Ivan Medenica, teatrolog, pozorišni kritičar, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti.

„To pitanje ne treba da se odnosi samo na istaknute umetnike, nego i na mlade, one sa nezavisne scene, jer rad svih njih spada u nešto što bi trebalo da bude javni, društveni interes”, rekao je Medenica Tanjugu.

Pominjući krizu rekao je da je „jasno da nekih smanjenja i rezova mora da bude”, ali je pitanje „po kojim će se kriterijumima sprovoditi, da li iko u ovoj zemlji želi da napravi hijerarhiju prioriteta u oblasti kulture, a koja ne bi bila na nekim partijskim, političkim, klanovskim osnovama”.

Medenica je primetio da je „starije od toga pitanje - zašto ne razmišljamo koliko dramskih umetnika školujemo u ovoj zemlji, jer imamo hiper produkciju kadrova, imamo više akademija nego u bivšoj Jugoslaviji, a potražnja je mnogo manja”.

„Naravno, u oblasti edukacije za kulturu i umetnost tržišni parametri ne bi trebalo da budu primarni”, naglasio je Medenica, dodajući da je, međutim, odgovornost i na obrazovnom sistemu ako školujete mlade „a znate od starta, kao što mi na fakultetima znamo, da za njih nema posla”.

S druge strane, kako je izjavio, „mislim da ni dramski umetnici ne shvataju do koje mere su se oklonosti promenile i do koje mere ukoliko imate stalni posao u pozorištu ne treba i ne možete da očekujete da vam to bude sekundarni posao, koji možete da dovodite u pitanje zbog onoga što kolokvijalno zovemo tezge”.

Na pitanje kakvo je u tom smislu stanje u inostranstvu, naveo je primer položaja pozorišnog glumca u Nemačkoj.

„Kada je neko zaposlen po ugovoru u nekom od berlinskih pozorišta, to je prestižna, cenjena pozicija u društvu, to omogućuje umetnički, profesionalni razvoj i egzistenciju. Ali, to nije nikakva luksuzna egzistencija. Mladi glumac u Berlinu nema mnogo više od 1.000 evra, s čim se može živeti, istina skromno, ali može. Istovremeno, on ima obavezu potpune predanosti svojoj kući”, rekao je Medenica.

„Ne da ne može da radi u drugim teatrima bez dozvole, nego čak ne može, osim kada je na odmoru, da napusti Berlin - ni kada nema predstave ili probe, jer se ne zna kada će uprava pozorišta imati potrebu da „uskoči” u ulogu nekog kolege koji se razboleo”, ispričao je Medenica.

U Nemačkoj, kako je dodao, „uz zakonsku odgovornost i obavezu prema kući u kojoj radite, dobijate mogućnost za profesionalno ostvarivanje i usavršavanje, kao i jednu stabilnu, ali ni u kom slučaju luksuznu egzistenciju”.

„To je neka lekcija koju bi naši dramski umetnici trebalo da čuju i da se malo prilagode realnosti”, zaključio je Medenica.

Na pitanje šta je sa vanrednim situacijama, kao u slučaju glumca Ljubivoja Tadića i ima li država tu neke mehanizme da pomogne, odgovorio je da je „nažalost, taj primer tragična ljudska sudbina i tu će svaki normalan čovek da oseti sažaljenje”, ali da on nije pravi sagovornik za tu temu.

„Mislim da to više dolazi u domen neke socijalne politike, nekih humanitarnih intervencija u trenutku kada treba da se čoveku koji je u nevolji pomogne. Ja mogu i želim da razmišljam u prvom redu na nivou sistemskih promena”, istakao je Medenica.

Predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Vojislav Brajović je, povodom slučaja Ljubivoja Tadića, rekao da je UDUS u materijalnom mislu bez sredstava i u tom pogledu bez mogućnosti u pronalaženju novog prostora za život, ali može da utiče na grad ili na državu da reši taj problem.

„Nažalost, izgubljeni život se ne može vratiti. Mi ukazujemo na težak položaj dramskih umetnika, reditelja, pisaca, kostimografa... jer zbog zakonskih regulativa ti ljudi niti mogu da se zapošljavaju niti angažuju i mi pokušavamo da to prevaziđemo”, rekao je Brajović za „Blic”.

Rediteljka i književnica Vida Ognjenović izjavila je Tanjugu da naša država nema mehanizme da pomogne istaknutim umetnicima.

„Nema ih zato što ih nikada nije stvarala, zato što tome nije poklanjala dovoljnu pažnju. Nadležna ministarstva se time ne bave, nego se bave državnim poslovima, a ne poslovima umetnika”, rekla je Ognjenović.

Kao ambasador Srbije u Norveškoj i Danskoj uvidela je da je „položaj istaknutih dramskih umetnika u skandinavskim zemljama samom njihovom reputacijom - osiguran”.

„Oni pre svega imaju plate prema svojim visokim zaslugama, plaćeni su tako da mogu da žive jedan pristojan umetnički život, a vrhunski umetnici - vrhunski. Zarađuju dovoljno da mogu da uštede i ostave i za vreme kada ne budu radili. Takođe, imaju visoke penzije i razne druge umetničke povlastice”, izjavila je Vida Ognjenović.

Kao posebno bitno naglasila je da „istaknuti umetnici u skandinavskim zemljama predstavljaju društvenu vrednost”, pa je u skladu sa tim „njihov položaj itekako dobar”.

U požaru koji je izazvala sveća u rano jutro 17. jula u stanu Ljubivoja Tadića, na uglu ulica Mekenzijeve i Koče Kapetana na Vračaru u Beogradu, stradala je njegova sestra, a glumac i njegova majka, koji su takođe živeli u stanu, kako navode mediji, bez struje, zadobili opekotine drugog i trećeg stepena.

Nastavak na Politika...

RTS: Kakav je položaj istaknutih umetnika u Srbiji