Izvor: Politika, 19.Jun.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada je usvojenje najbolje rešenje
Narušeni odnosi u porodici, zlostavljanje i zanemarivanje deteta – sve to može da ugrozi razvoj mališana. – I dom bolji od problematične porodice
Stabilna sredina u biološkoj porodici najprirodnija je i najzdravija sredina za svako dete. Ali, ukoliko se u porodici pojave problemi koji ne mogu da se reše ni uz podršku i stručnu pomoć, ako ta familija ne može praktično da unapredi roditeljske kompetencije da se najmlađim članovima ne ugrožavarazvoj, jako je važno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se uključe stručnjaci i da oni brzo deluju. Čim se prepozna problem za dete je najvažnije da ne ostaje u porodici gde je maltretirano, zlostavljano, gde trpi. Spas je usvojenje, odnosno premeštanje najmlađeg člana u novu, stabilnu i jaku porodicu gde će dobiti trajni smeštaj, zaštitu, ljubav, pripadnost i sve ono što bi trebalo da ima u biološkoj porodici. To se, naravno, odnosi i na napuštenu decu, jer i ona potiču iz problematičnih porodica.
Kad nema uslova za usvojenje dete odlazi hraniteljskoj porodici, a ako ni to nije moguće, ono odlazi u dom. To je najmanje prihvatljiva opcija, ali inostrana istraživanja pokazuju da je i ustanova bolje rešenje od loše biološke porodice ili prepuštenosti ulici.
Za dete koje ne može da se odgaja u svojoj izvornoj porodici jer je ostavljeno ili maltretirano najbolje je usvojenje, jer se izmešta u stabilan smeštaj i jako je važno da to bude u što mlađem uzrastu, tvrdi Branka Radojević, psiholog iz Asocijacije za alternativno porodično staranje o deci „Familija”. Kad u prvoj godini ode na usvojenje razvoj deteta je najčešće uredan. Do osme godine kod mališana bi trebalo da se nadoknadi sve ono što može da ostavi posledice na njegov život. Jer, nevoljeno i maltretirano dete sa jednom do dve godine već tada gubi poverenje u odrasle. Dete je malo i ne može da kaže, ali ono oseća. Ta loša iskustva iz najranijeg perioda bacaju senku na ceo budući život.
– U Americi se, recimo, 12 do 14 odsto dece godišnje usvoji od oko pola miliona registrovane u sistemu zaštite. To znači da kod usvojitelja ode 65.000 dece, a postoji potreba da mesto u usvojiteljskim porodicama dobije još stotinak hiljada najmlađih. Ovaj model usvajanja prati i Velika Britanija – priča Branka Radivojević.
Ni naš zakon, kaže, nije prepreka za usvajanje, ali ipak malo dece ide trajno u nove porodice. Do 2005. godine usvajalo se oko 200 mališana godišnje, ali onda je nastao zastoj ( 2005. godine usvojeno je samo 80 dece) i do prošle godine jedva nešto više od sto najmlađih godišnje je nalazilo put do usvojitelja. Od 2014. taj broj se ponovo povećao na oko 200 dece, što je opet u rasponu od svega jedan do dva odsto.
Preterana očekivanja
– Kada su deca usvojena u kasnijem uzrastu teško se snalaze i jedni i drugi. Kod dece stalno postoji strah. Često ne mogu da ostvare očekivane rezultate, u školi pre svega. I kad to ne može, dete beži u probleme jer i to je neki način da se istakne. Oni su često i hiperaktivni. Usvojitelji moraju da smanje svoja očekivanja, najvažnije je da dete uradi šta može i da se ne kvari odnos sa usvojiteljima. Zato usvojitelji moraju da se pripremaju i taj pripremni period – smatra Radivojevićka – treba produžiti. Njima je neophodno obezbediti opširnu pripremu, podršku ali i postadaptivni servis. Sa usvojiteljima treba raditi i grupno kako bi ispričali svoje probleme, sagledali šta je zajedničko za sve usvojitelje, razmenili iskustva, čuli sa kojim se problemima drugi susreću... Uvek se nameće pitanje da li i kada detetu treba reći da je usvojeno. Prvi put već kada mališani imaju tri, četiri godine. Oni već u tom dobu gledaju filmove i imaju neka saznanja. Važno je biti otvoren za sva pitanja dece, ali sve mu treba saopštavati jasno i sa porukama ljubavi. Usvojitelj treba da vodi računa i kome priča da je dete usvojeno, jer sredina nije uvek dovoljno edukovana da to prihvati, čak ni u obdaništima, a kamoli u komšiluku – kaže Branka Radivojević.
------------------------------------------------------------------------------
„Politika” u saradnji sa Unicefom objavljuje jednom mesečno stranu posvećenu pravima deteta. Ovog puta tema je usvajanje najmlađih: kada je ono najbolje za dete, ali i u kojim slučajevima nije adekvatno – odnosno kada je za dete bolje da bude u hraniteljskoj porodici ili domu. U Konvenciji o pravima deteta ova tema je obrađena u članu 20 – zaštita dece bez roditeljskog staranja.
