Izvor: Politika, 23.Dec.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovanovićevi liberali najglasnija opozicija
Otkako je formirana vlada naprednjaka, socijalista i regionalista, Liberalno-demokratska partija i njen lider Čedomir Jovanović su se najviše oglašavali kritikujući vladajuću većinu. Saopštenjima, izjavama i diskusijama u parlamentu, dovodili su u sumnju mnoge poteze koalicije na vlasti, i stoički su otrpeli njihove odgovore.
Zato smo pitali naše sagovornike – da li je LDP jedina opozicija?
Đorđe Vukadinović, glavni urednik lista „Nova srpska politička misao”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže da bi bilo pojednostavljeno reći da je LDP jedina opoziciona stranka. „LDP je verbalno i psihološki najžešći, oni su radikalna i relativna opozicija. DSS je u nekim tačkama opozicija a u nekima nije, kao i DS. Demokrate nisu opozicija oko Kosova, a DSS jeste. Opozicione stranke su DS, DSS, LSV i LDP”, dodaje on. Vukadinović kaže da liberalima i naprednjacima odgovara „prepucavanje” jer jedni drugima dižu rejting, što je dobro jer obe stranke pokušavaju da se stabilizuju. „SNS napada LDP i obrnuto i to im dobro dođe da otkače jedni druge. Napadi iz SNS-a koji idu ka LDP-u i njenom lideru Čedomiru Jovanoviću vraćaju ga u sedlo, a SNS-u povećavaju patriotski rejting. Ipak, ova vlada je sama sebi najžešća opozicija, i ako iko bude rušio vladu to će biti iznutra”.
„LSV se možda malo umirio zbog problema lidera Nenada Čanka, ima zadrške i pomalo nejasne pozicije, koje je LSV i Čanak imao prilikom promene vlasti u Novom Sadu. Demokrate će jačati, ali to ide sporo, a opoziciono delovanje DSS-a će zavisiti od politike prema Kosovu i od promene vlasti u Beogradu”, kaže Vukadinović.
Vladimir Vuletić, sociolog, pita se zašto je utihnula opozicija. „Po definiciji opozicija su sve stranke koje nisu u vlasti. To je čisto formalno, ali je pitanje kako se stranka ponaša i kako kritikuje vlast, odnosno da li se sprema da dođe na vlast. Utisak je da je LDP najaktivniji kao opozicija, dok se DS još bavi svojim stvarima i u defanzivnoj je poziciji. Ljudi onda to doživljavaju kao da su demokrate još na vlasti. To ljudi imaju na umu, a i oni se tako ponašaju. Izgubili su svoju priču koju su imali, a nisu još smislili novu temu. DSS sa SNS-om ima prećutni dogovor da se uništi DS, da padne do oko deset odsto podrške”, kaže on.
Vuletić navodi da politiku oko Kosova kritikuju pronacionalno orijentisani. „Ima najava da će i DS napraviti zaokret, bar prema izjavi Aleksandra Šapića, funkcionera DS, koji se slikao sa Veselinom Šljivančaninom i dao izjavu, ali on je možda samostalan. Najžešći kritičar bio je lider LSV-a Čanak, ali sada kada je jednom pokušao nazvali su ga šibadžijom”.
„Slučaj Prokić je pokušaj da se LDP destabilizuje, kao i priče o fabrikama koje poseduje lider stranke. Uprkos tome Jovanović je najžilaviji i najprisutniji kao opozicija. Ali, ako oni budu jedina opozicija, to neće biti dobro, jer nisu dovoljno jaki. Ovo jeste prilika za LDP da kao perjanica opozicije preuzme jedan deo biračkog tela DS-a, jer Jovanović uprkos napadima ide dalje. LDP bi mogao da profitira, jer je DS, kao najveća opoziciona stranka, i dalje preokupiran svojim problemima, i zato ih vlast najviše napada. Za svaku zemlju je loše ako nema jaku opoziciju”, kaže Vuletić.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da javnost može steći utisak, ponajviše zbog istupanja u parlamentu, da je LDP jedina opozicija. „Ali DSS kritikuje politiku oko Kosova mada to nije tako direktno intonirano, a DS tek hvata zalet. LDP je najglasniji, ima najbolje prolazno vreme i pitanje je da li će dobiti nove birače. Oni kritikuju sve od korupcije do ekonomije. Tačno je da opoziciona scena kao devedesetih godina ne postoji, a to je i zbog toga što je ova koalicija apsorbovala mnoge stranke. Sada se i drugačije komunicira s biračkim telom. Ova vlada je heterogena, a razlikuje se od prethodne po tome što je DS zamenjen sa SNS-om. U mnogim aspektima ona je politički slična kao prethodna. Direktnije ide protiv korupcije a ostalo je manje više isto, čak i odnos prema EU i Kosovu. Tačka razlike je odnos prema korupciji”, navodi on.
Stanković kaže da se od LSV-a očekuje mnogo više nego što objektivno može jer je to regionalna stranka: „Kada je reč o vojvođanskom pitanju oni su prilično glasni. Glasnost treba očekivati od nacionalnih stranaka, a sveobuhvatnu kritiku od DS-a, DSS-a i LDP-a. U pojedinim pitanjima DSS je opozicija, ali ne tako direktno, jer postoje kanali komunikacije sa naprednjacima. DS ima faktor ograničenja, jer njen lider Dragan Đilas hoće da ostane gradonačelnik, a njegova vlast počiva na SPS-u. Đilas ima kočnicu jer je njegova pozicija delikatna. Smena gradonačelnika je tehničko pitanje, a jasno je da hoće da ga smene. Đilas nije u parlamentu, a Jovanović jeste. Na kraju možda demokrate nisu kompetentne da o svemu pričaju. LDP koristi breme DS-a i breme DSS-a koji ima političku saodgovornost pošto je podržao Tomislava Nikolića čija je pobeda omogućila da napravi vladu”.
Ivana Anojčić
objavljeno: 23.12.2012
