Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Dec.2017, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Jovanović: Smrt kulture i predskazanje umiranja
Bela Hamvaš (1897-1968), jedan od najvećih mađarskih pisaca i filozofa, reče u svom poslednjem, nezavršenom delu “Velika riznica predaka”: “Materija bez duha je besmislena”.
Nije potrebno, kao Hamvaš, biti Sokrat 20. veka i zaključiti da je ova tvrdnja istinita. Uostalom, koji od starih evropskih naroda, a Srbi pripadaju njima, ma koliko truda uložili da izađemo iz te grupe, ne ceni svoju tradiciju upravo po kulturi? Verovatno nijedan.
Zato još >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << više rastužuju vesti iz kulture koje su nam došle odmah nakon radosti zbog toga što je Muzej savremene umetnosti konačno otvoren (posle 13 godina rekonstrukcije koja je koštala “bednih” 8 miliona evra, dok razni megalomanski projekti van i na vodi koštaju nekoliko desetina puta više), a koje objavljuju smrt zaječarskog pozorišta “Zoran Radmilović” zbog 100 i nešto hiljada evra duga. Pozorište će, vele gradski čelnici, odmah vaskrsnuti, dugove će pokriti grad, a novom sistematizacijom radnih mesta biće predloženo da 50% budu oni koji stvaraju repertoar, odnosno umetnici, pošto je pozorište u situaciji u kojoj ima 12 glumaca, a po 3-4 administrativna radnika. O tome da zgrada nema upotrebnu dozvolu da ne govorimo, ali teško da se nešto bolje može očekivati kada je bivši gradonačelnik po zanimanju (bivši) menadžer pevača narodne muzike koji će za nekoliko sati nastupa za Novu godinu u Beogradu zaraditi sumu u visini gotovo 30 odsto duga pozorišta “Zoran Radmilović”.
I kada ovo vidimo dolazimo do još jedne narodne umotvorine koja kaže : “Što južnije, to tužnije” koja se ne mora primeniti samo na jug ove zemlje. Oduvek nam je ova izreka zvučala gotovo prostački, potcenjivački prema ljudima iz drugih gradova, orijentisana heliocentrično samo na Beograd, centar svega i san svih, koji predstavlja simbol boljeg života. Ali istina boli – pošto ni u centru kultura ne znači ništa, na obodima praktično i ne postoji. I ispada kako su jedino socijalizam i “srpski neprijatelj” Josip Broz razmišljali poput Hamvaša. Dok su naši državnici dozvolili da gradovi od 20-30.000 stanovnika nemaju ni bioskop, a nesrećnici poput stanovnika Kovilja dožive da njihov Dom kulture postaje magacin stajskog đubriva. Jer, zašto bi seljaci, ili u najboljem slučaju budući motači kablova ili lepljači đonova, imali više kulturno-umetničke nadražaje od “Parova”, “Farme”, Zadruge” ili bilo kog razbibrigastog programa koji promoviše najviše moralno-etičke standarde.
Vratimo se Hamvašu. Džabe nam privredni rast, skok na “Duingovoj” ili kojoj god listi, ako nema duha. Dokle god kultura služi za potkusurivanje, nećemo biti ništa više od bledih senki Nušićevih i Domanovićevih karaktera, i dalje zaglibljeni u palanačkom blatu 21. veka.
