Izvor: Blic, 12.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I zaštita prirode je deo kulture
I zaštita prirode je deo kulture
Umetnički pokret 'Tropikalizam' nastao je 2000. i predstavljen nizom akcija tokom kojih je javnost upoznata sa Manifestom, Horoskopom i Kalendarom ovog jedinstvenog projekta. Krajem iste godine, tropikalizam se širi i kroz institucije sistema, konkretno u opštini Stari grad, kad jedan od od koosnivača, uz Vladimira Đurića, Mladena Arsenijevića i Aleksandra Kisića, Nenad Surla, sagovornik 'Blica', postane predsednik Saveta za ekologiju. Zamišljen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao kreativni umetnički pokret koji se razvija 'sam od sebe', u početku je manje insistirao na izmeni realnih uslova i izvora zagađenja (kao što to u praksi čini pokret 'Grinpis'), a više na promeni svesti čoveka i obraćanju pažnje na psihološke i socijalne probleme današnjice. Danas, nizom konkretnih (političkih) akcija tropikalizam pokazuje želju da i konkretno pomogne da budućnost našeg dela planete bude manje neizvesna. Nedavno, pojavila se 'Mala knjiga tropikalizma', a pokret je institucionalizovan u okviru nevladine organizacije 'Ecologia Urbana'. Kakva je razlika između tropikalizma i umetničkih pokreta s početka prošlog veka?
- Nekako, najbliži smo nadrealistima. To su ideje koje nam savršeno odgovaraju, s obzirom da izlaze iz dubine čoveka i postavljaju kreativnost i maštu u prvi plan. Nama je bitno da se ljudska svest oslobodi i postane vodilja čoveka i društva. Osnovna premisa je da prvo dolazi do 'mentalnog zagađenja', pa tek onda sledi ono 'fizičko zagađenje'. Prvo smislimo neku prljavu industriju, pa je tek onda izgradimo. Hoćemo da se rešimo tog primarnog zagađenja. Ljudi moraju da shvate neminovnost života u jedinstvu sa prirodom. Na globalnom planu mislimo da civilizacija ide u pogrešnom smeru. Zašto moramo da sednemo na raketu iz vojnog arsenala da bismo odleteli u kosmos? Ili da sipamo mrtvog dinosaurusa u rezervoar kola da bismo se vozili? Nije to energija potrebna na civilizacijskom nivou da bi čovečanstvo preživelo. Po ideji o Balkanu kao centru tropikalizma, pokret, međutim, liči i na Micićev zenitizam, koji je takođe video Balkan 'kao pupak sveta'.
- Da, ali to je samo zato što smo pokret osmislili na Balkanu. Kada smo boravili u Francuskoj, tropiklizam je zadobio neke druge dimnezije. Francuska je teritorija na kojoj prevladava umetnička energija. Opet, u Berlinu osetili smo žmarce zbog nekih drugih energija i stanja, zbog drugačijeg toka svetske istorije na tom prostoru. Svako tlo ima posebnu energiju koja upravlja ljudima i ostalim živim bićima na tom delu sveta. Osnovno je da ne razmišljamo samo o tome kako da preživimo ovaj dan, da se oslobodimo logoraškog mentaliteta tipa: preživeo sam danas, super! Bitno je misliti i o budućnosti, o deci i prirodi… Tropikalizam dobija i političku šansu za konkretne akcije vašim angažovanjem u Savetu za ekologiju opštine Stari grad, a odnedavno, na republičkom nivou, postoji Ministarstvo i zakon koji reguliše tu oblast. Da li je uspostavljen adekvatan stepen zaštite čovekove okoline kod nas?
- Savet za ekologiji u opštini Stari grad postoji od devdeset prve, ali je imao samo kozmetički uticaj. Proglašavaju se najlepši izlozi, ulice, parkovi, terase, a od oktobra 2000. kada je formiran novi savet, počinju konkretne akcije. Dobro da je Ministarstvo osnovano, ali je Zakon o zaštiti životne sredine nesrećno urađen. Zgodan je za zloupotrebe. Makismalna kazna po tom zakonu je 450.000 dinara. Moguće je dakle napraviti posao vredan desetak miliona maraka, doneti nuklerani otpad i zakopati ga negde, ili uništiti čitavu jednu reku i - platiti kaznu! Takođe, u zakon je ugrađena direktno i mogućnost korupcije, jer po članu 120, roba zaplenjena u prekršaju može se otkupiti na licitaciji 'neposredno slobodnom pogodbom'. Taj novac biće iskorišćen 'za modernizaciju rada inspektora'. Zakonom je predviđena i agencija za zaštitu životne sredine, kao i fond! Čemu agencija ako imamo ministrastvo? Čemu fond ako imamo vladu iza ministarstva? Time se državni aparat širi i zaista, kako je pisalo negde, ako bi se u Kini proporcionalno broju njenih stanovnika primenio naš državni sistem, broj njihovih podpredsednika vlade bio bi 1.530! Državni aparat trebalo bi privesti nameni, i to bi onda takođe bilo ekološko rešenje. Na koji način deluje tropikalistička ideja u Savetu za ekologiju opštine Stari grad?
- Odvojena su značajna sredstva, oko dva i po miliona dinara za uređenje pet parkova i jednog dečjeg igrališta, onog na Kalemegdanu, plaćamo čuvarsku i baštovansku službu za baštu 'Jevremovac'… Krajem avgusta radimo mapu 'parazitološke kontaminacije' na opštini, analizu zelenih površina i peščanika gde se igraju deca da utvrdimo stepen zagađenja. Prema nezvaničnim podacima, deca se igraju u stravičnim uslovima. Akcija bi trebalo da dovede do pooštravanja kontrole primene Zakona o držanju kućnih ljubimaca i poštovanja komunalne higijene. Grupa građana, u saradnji sa Savetom, za dvadeset dana pokreće projekat uređenja Čika Ljubine ulice kojim bi ona postala, uz Knez Mihailovu, deo pešačke zone. Da li bi ekološko razmišljanje trebalo da postane novi kulturološki model budućnosti?
- Apsolutno. Zaštita životne sredine, zaštita prirode neodvojivi je deo kulture. Onaj ko tako ne razmišlja, slobodno se može smatrati nekulturnim, onim ko ne poseduje osnovno obrazovanje. Upravo je kultura ono preko čega pokušavamo da utičemo na sudbinu čovečanstva. Želimo da ukažemo na probleme svesti, da utičemo i na predsednike država i na čistača bazena i alpiniste… 'Mala knjiga tropikalizma' prevedena je na četiri jezika - nemački, španski italijanski i engleski, i nije na prodaju, pojklanjamo je uticajnim pojedincima, državnicima, ambasdorima i svim kreativnim ljudima planete!
Milorad Pavlović
.jpg)
