Izvor: Politika, 26.Jan.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski fondovi za spas sela
Srpsko selo je u nestajanju, a poljoprivreda, pogotovo stočarstvo, na izdisaju. U takvoj situaciji država je, na jednoj strani, za samo godinu dana, donela set zakona koji uređuju poljoprivredu po evropskom modelu, dok se, na drugoj, u nekim ruralnim sredinama, još uvek ore uz pomoć volovske i konjske zaprege, stajsko đubrivo rastura vilama, pšenica seje ručno... To je stvarnost i pred time ne treba zabijati glavu u pesak već istini, koliko god da je neprijatna i bolna, pogledati u oči. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Najgore od svega je što selo ubrzano stari, a mladi masovno beže u gradove, jer ne vide perspektivu za posao i zasnivanje porodice u seoskoj sredini.
Raslojavanje srpskog sela je očigledno, pa je pitanje neizbežno: može li se ovaj dugogodišnji trend zaustaviti i okrenuti točak na drugu stranu? Sigurno može, ali pod uslovom da država napravi radikalni zaokret u agrarnoj i demografskoj politici. On mora biti podignut ne na nivo strategije, koja nikog ne obavezuje, već državnog plana koji bi, u najgorem slučaju, imao snagu zakona. To praktično znači da je agrarni budžet trebalo najmanje udvostručiti, utrostručiti, a natalitet u selima znatno više stimulisati nego u gradovima. Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma najavio je da će od sredine ove godine svaku novorođenu bebu u opštini darivati sa 1.200 evra! Nazdravlje!
Da bi selo ojačalo lokalne samouprave treba da naprave takozvane ruralne prstenove, animiraju mlade u svojim sredinama i maksimalno im, finansijskom potporom i poreskim olakšicama, pomognu da razviju sopstveni agrobiznis: od adaptacija napuštenih kuća u poslovni prostor, do stimulacije poljoprivredne proizvodnje, razvijanja poslovnih zona, otkupnih mesta, otvaranja specijalizovanih zadruga za voće, povrće, razvijanja eko i seoskog turizma... Očito danas, više nego ikad u novijoj srpskoj istoriji, nužna je temeljna rekonstrukcija i vizija drugačijeg, modernog agrara i sveukupnog razvoja sela. To, na primer, već rade u Kragujevcu, Jagodini, donekle Kruševcu, Aranđelovcu, Subotici... U tim sredinama prevladala je svest da, ako hoće da razvijaju selo, prvo moraju sami sebi pomoći da bi im država za uzvrat nešto dala, a da to ne ide po kliširanom automatizmu: državne (čitaj: budžetske) pare „odozgo” dolaze a još brže netragom i bez ikakve kontrole „dole” odlaze. I gde smo tu smo, vrtimo se decenijama u začaranom krugu, a demografski tonemo sve dublje i dublje u nestajanje.
Mogu li i na koji način, kada i ako postanemo kandidati za članstvo u EU, sredstva iz takozvanih pretpristupnih fondova, pomoći agraru i selu? Sigurno da mogu, a to je i osnovni cilj njihovog postojanja. Već u prvoj tranši očekuje se najmanje 50 miliona evra što višestruko premašuje visinu ovogodišnjeg agrarnog budžeta koji, po svemu, više ima socijalnu nego razvojnu komponentu, a diktira ga u prvom redu MMF.
Naši ratari, udruženja i asocijacije poljoprivrednika kao i lokalne samouprave već sada moraju da prave projekte i prikupljaju nemalu dokumentaciju kako bi mogli da konkurišu za sredstva iz evropskih fondova. Pretpristupne fondove EU moramo shvatiti kao veliku šansu za revitalizaciju ruralnih sredina u Srbiji, za stvaranje poslovnog i životnog ambijenta da mladi ostanu da žive na selu i razvijaju ga po svojoj meri. Nije uputno da to bude pod moranje ili prisilno kako se ne bi stvorio kontraefekat. Najbolje je krenuti od početka, polako, mudro i strpljivo i, što je najvažnije, ne zaustavljati se bez razlike koja politička elita bila na vlasti.
Autor je urednik „Poljoprivrednika”
Kosta Rajević
objavljeno: 26.01.2012.
