Izvor: Politika, 23.Feb.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dramaturgija ravna, emocija na distanci
Film: „Snajperista”, režija Klint Istvud, uloge: Bredli Kuper, Sijena Miler, Džejk Mekdorman... Trajanje: 132 min. Proizvodnja: SAD, 2014.
Filmski junak Kris Kajl nije ratni „džanki”, kao što je to bio narednik Džejms u adrenalinskom ratnom filmu „Katanac za bol” (poznat i pod naslovom „Narednik Džejms”) oskarovke Ketrin Bigelou. U Kajlu, za razliku od narednika Džejmsa, naleti borbe ne stvaraju snažnu adrenalinsku zavisnost, rat za njega nije sredstvo za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizvodnju žudnje ili bekstvo od monotonije, bede, porodičnih obaveza niti je rat njegov životni izduvni ventil. Ne. Kris Kajl je punokrvni američki patriota sa duboko ukorenjenim svetonazorima. Čovek sa čvrstom verom u ispravnost svoje misije, sa visoko izraženim osećanjem odgovornosti za poverene mu spasiteljske ratne zadatke.
Takav Kris Kajl je glavni junak „Snajperiste” („American Sniper”), novog ratnog filma Klinta Istvuda. Uprkos rediteljsko-zanatsko-tehničkim majstorijama, sasvim primerenih žanru ratnog filma, „Snajperista” zasigurno ne spada u jedno od najboljih ostvarenja ovog legendarnog „holivudskog dinosaurusa”.
Filmska priča o visokoobučenom pripadniku američkih „Foka” – vrsnom snajperisti i četvorostrukom učesniku u iračkom ratu, zapravo je istinita životna (ratna) priča najpoznatijeg i najubojitijeg američkog snajperiste Krisa Kajla sa nadimkom Legenda. Prema zvaničnim podacima američke vojske ubio je 160, a po sopstvenom priznanju 255 ljudi tokom svojih boravaka u ratnim zonama.
Kajl, kojeg je ratni veteran sa posttraumatskim stresnim sindromom pre dve godine ubio u SAD, svoje ratno činodejstvovanje pretočio je u autobiografsku knjigu. Klint Istvud je prema toj knjizi snimio dramaturški prilično ravan, a emocionalno krajnje distanciran mačistički film, o vrhunskom profesionalnom vojniku koji je iz rata izašao i psihički i moralno i svetonazorski gotovo neokrnjen.
Drugim rečima, Istvudov junak koga kroz život i kroz rat vodi posvećenost Bogu, otadžbini i porodici je čovek-stena. A da će tako biti nagovešteno je već na samom početku filma, kada je dečak Kajl od konzervativnog i dominantnog oca, teksaškog kauboja, naučio onu glavnu životnu lekciju: „Postoje tri vrste ljudi na ovom svetu – ovce, vukovi i psi čuvari.”
Svoju ulogu „psa čuvara” saborcima u ratnim misijama (snajperisti je zadatak da brine o bezbednosti vojnika u akcijama) Kajl je do kraja sproveo. „Vukovi” su sa druge strane njegovog, pa i Istvudovog „snajpera”. Svi sa druge strane nišana su „čisto, neopisivo zlo”. Nećete u ovom filmu naći nijednog neprijatelja sa ljudskim licem, kao što je toga bilo u Istvudovim ratnim filmovima „Zastave naših očeva” i „Pisma iz Ivo Džime”. Nema ovde eventualnih ideoloških preispitivanja u dramskoj konfrotaciji dobra i zla. Karakterizacija filmskih likova je crno-bela. S jedne strane je dobro, s druge strane je zlo. I tačka.
Međutim, iako ovako postavljen, Istvudov „Snajperista” ne insistira na propagandnim efektima usmerenim na konzervativne i desno orijentisane Amerikance niti se ovaj film može nazvati političkim pamfletom u pravom smislu te reči. Ovo je pre svega jedna prosečna akciona drama lišena psihologizacije, čiji su vrhunci u nadmudrivanju glavnog junaka sa rivalskim sirijskim snajperistom (jedan od glavnih motiva za Kajlove povratke u Irak) i u njihovom konačnom obračunu u stilu klasičnog vesterna. Ovo je i film koji će se brzo zaboraviti.
Dubravka Lakić
objavljeno: 24.02.2015.
