Izvor: Politika, 26.Dec.2012, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doživeti operaciju
Liste čekanja na pojedine operacije i dijagnostičke procedure u Srbiji i dalje su velike, a ima pacijenata koji na svoj red za intervenciju čekaju i devet godina. Iako nadležni stalno najavljuju rešenja kako bi se situacija u ovoj oblasti bar malo uredila, činjenica je da se godinama ništa nije promenilo, naročito kada je reč o operacijama katarakte, kuka i kolena, snimanju magnetnom rezonancom i skenerom...
Ako novim pravilnikom koji je pripremio Republički fond za zdravstveno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osiguranje može da se reši problem dugih lista čekanja, onda nije jasno zbog čega takav propis nije donet pre nekoliko godina ili bar pre šest meseci od kada je došlo do promena na čelu Ministarstva zdravlja. Ukoliko se po hitnom postupku mogu doneti odluke, kao što je ona da trudnice i deca mogu da se leče bez zdravstvene knjižice, zbog čega onda ne mogu što pre da se srede liste čekanja radi boljitka pacijenata? Da je njihovo zdravlje ugroženo, jasno je već samom činjenicom da su se našli na listi čekanja za operaciju.
Zdravstvene vlasti su uvidele u čemu leži najveći problem: prijavljivanje pacijenata na liste u više bolnica, pojavljivanje imena bolesnika koji su preminuli ili kojima je intervencija već obavljena, upisivanje onih koji smatraju da će im preventivno biti potrebna određena procedura... Ali se čini da ne postoji dovoljna volja i želja da se uradi bolja koordinacija na ovom planu, jer u vreme informatike sigurno je da se, sa nekoliko pokreta mišem na kompjuteru, mogu uporediti liste sa imenima bolesnika za intervencije na koje se najduže čeka. Uz adekvatan rad u bolnicama i „češljanje” lista za nekoliko meseci bi se ova oblast uredila, kao što je bio slučaj sa kardiovaskularnim operacijama. A možda bi jedno od rešenja bilo i uključivanje privatnog sektora, jer bi sigurno jedan broj bolesnika mogao tamo da dobije pomoć o trošku države. I liste bi bile manje.
Direktor KCS-a smatra da su operacije katarakte državni problem, rukovodioci drugih beogradskih klinika tvrde da su iskoristili sve kapacitete, a neki objašnjavaju da bi mogli mnogo više intervencija da obave ukoliko bi im RFZO dao više sočiva. I dok svako sa svog stanovišta gleda na ovaj problem, pacijenti pate godinama čekajući na nekoj listi, a pri tom žive tako da zbog „mreže” na očima jedva vide. Dešava se da mnogi posle nekoliko meseci ili godina čekanja izgube strpljenje, pa uz pomoć rodbine sakupe novac i odlaze kod privatnika na operaciju. A oni koji jedva preživljavaju i nemaju mogućnosti da plate odlazak u privatnu ordinaciju su diskriminisani, jer po zakonu imaju pravo na ovu operaciju besplatno. Kada se nadležni koji planiraju uređenje listi čekanja za operacije budu stavili u ulogu pacijenata, verovatno će biti ažurniji da se javašluku u ovoj oblasti napokon stane na put.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 26.12.2012.
