Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Avg.2020, 10:00
Dimitrije Boarov: Istočna i zapadna vakcina
Vlada Srbije bi buduću “dilemu” oko vakcine (ako je i bude) morala da reši tako da svaki građanin sačuva neko minimalno pravo izbora.
Slutim da će se sledeće zime Srbija naći pred krupnom i tugaljivom dilemom – koju vakcinu protiv covida-19 ponuditi građanstvu, neku sa Istoka ili neku sa Zapada. Prema onome što je već ishitreno najavio predsednik Aleksandar Vučić, Srbija je već stala u red za kupovinu neke vakcine kod “jedne države”, kako se tajanstveno izrazio, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kako bi “među prvih 20 zemalja” našim ljudima obezbedila “po mogućstvu besplatnu vakcinu”, a ne neku navodno skupu, kako se to već najavljuje od potencijalnih proizvođača. Kako Evropska unija ima 27 članica, moglo bi se iz Vučićevih reči zaključiti da buduća uvozna vakcina neće biti iz EU nego verovatno iz Rusije ili Kine. Analizirajući taj detalj, navodno je glavni lider vanparlamentarne opozicije u Srbiji Dragan Đilas ulučio priliku da odmah izađe sa zahtevom da “građani Srbije budu zaštićeni od koronavirusa istom vakcinom kojom će biti zaštićeni građani Nemačke, građani Francuske, građani Velike Britanije i drugih razvijenih zemalja Evrope i EU”. Tome je dodao da je njegova stranka takav zahtev već uputila Evropskoj komisiji – da zemlje Zapadnog Balkana “uđu u paket vakcina za EU” (Beta, 3. avgusta).
Snaga Đilasovog političkog “gvinta” je u tome što se mnogi rusofili ili kinezofili u Srbiji lako odlučuju da pričaju bajke o prednostima “oslanjanja” na “prijateljske sile” u svetu, ali svoju decu radije šalju na školovanje ili službu na Zapadu. Tim pre će se naći na muci kada treba odlučivati da li su “istočne vakcine” dovoljno dobre za njihovu decu ili su one sa Oksforda ili Kembridža ipak sigurnije i bolje jer države koje ih odobravaju imaju solidne institucije koje odobravaju ili zabranjuju određene lekove. Uostalom, “zapadna” farmaceutika je u svetskim razmerama na boljem glasu (uprkos mnogobrojnim brljotinama u nerazvijenim zemljama) od ruske i kineske iako nam njihove diplomatije u Ujedinjenim nacijama “čuvaju Kosovo” i iako nas te zemlje nisu bombardovale 1999. U krajnjoj liniji, jedno je geopolitičko razglabanje ili “duhovna orijentacija”, a drugo je kad nešto treba pustiti u sopstveni krvotok, da navodno proizvede otpornost na neki virus.
Prema onome što, kao nedovoljno potvrđena vest, stiže iz Rusije, tamo se među vojnicima već isprobava neka antikorona vakcina, ali se paralelno već šire priče da se, s obzirom na prirodu “ruske demokratije”, ne može potpuno verovati u tamošnje “kontrolne institucije” koje treba da odobre širu upotrebu vakcine.
Jednostavno rečeno, čak i zagovornici “svega što je rusko” u Srbiji nerado odgovaraju na pitanje da li su u toj zemlji “stručne institucije” doista nezavisne od političkih odluka u vrhu vlasti (a još manje su, naročito oni iz naše opozicije, raspoloženi da kažu da li i za Srbiju predlažu “putinovski politički sistem” ili ga, u okviru lokalnih specifičnosti, već imamo). Ostaje, naravno, vera da ni ruskom vođstvu ne odgovara vakcina koja neće bezopasno štititi rusko građanstvo, ali budući da u tamošnjoj tradiciji nikad nije bio prioritet očuvati život pojedinca kada je opšti interes na dnevnom redu, nije nelogična i pritajena zebnja od njihove vakcine, koja probija čak i u pomenutom Đilasovom zahtevu.
Pošto Đilasova politička grupa ima, navodno, i rusku konekciju kojoj neće da se zameri, možda je ta “jedna zemlja blizu vakcine”, koju spominje predsednik Vučić – Kina. No, i u tom slučaju slična podozrenja prema eventualnoj njenoj vakcini protiv koronavirusa i prema nezavisnosti njenih “stručnih institucija” kolaće i po Srbiji, čak i među onima koji imaju veliko poštovanje prema prolećnoj kineskoj pomoći našoj zemlji usred epidemije (kad su druge zemlje gledale svoju brigu) i koji verovatno veruju u potpunu ispravnost rezultata testiranja na koronavirus, koje ovih dana liferuje famozna kinesko-srpska laboratorija “Vatreno oko”.
Vlada Srbije bi ovu buduću “dilemu” (ako je i bude) morala da reši tako da svaki građanin sačuva neko minimalno pravo izbora. No, ni u takvom slučaju neće se moći izbeći izbor između eventualno “besplatne” (koju će svi građani morati da plate putem doprinosa i poreza) i eventualno skupe “zapadne” vakcine (tajkunske?), koju će svaki građanin morati da plati pojedinačno.
.jpg)
