Izvor: Vostok.rs, 18.Apr.2013, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demilitarizovana zona između Severa i Juga
18.04.2013. -
Vlasti Severne Koreje nisu dozvolile da se prebaci hrana južnokorejcima u Keson. Tamo, u industrijskom kompleksu, blokirano je preko 200 ljudi. Od početka aprila zvanični Pjongjang ignoriše sve molbe Seula da im se pruži pomoć. Posle nekoliko nedelja glasnih izjava o mogućem početku vojnih dejstava, vlasti Severne Koreje su prešle na manje javne načine pritiska na južnog suseda.
Većina običnih građana u Seulu ne voli da misli na rat. I bavi se rešavanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << praktičnih pitanja.
U sredu su svim očekivali reakciju Pjongjanga na obraćanje južnokojreske predsednice Park Geun Hje, u kojem je ona pozvala da se osigura pristup radnicima blokiranim u posebnoj zoni Keson. Železnički saobraćaj sa industrijskim kompleksom je Pjongjang prekinuo još u februaru. U aprilu je bio zatvoren automobilski saobraćaj. Pošlo je za rukom da se evakuiše južnokorejski personal skoro sve 123 komapnije koje rade u Kesonu. Osim 209 ljudi. Predednica Park Geun Hje je takođe molila da se u Keson puste biznismeni kako bi pregledali stanje ljudi koji su tamo ostali i utvrdili šta je sa opremom u fabrikama.
Ipak zvanični Pjongjang je ignorisao molbu južnog suseda. I dsetine novinara koji su od ranog jutra dežurali kod prelaza Padžu koji vodi u Keson, morali su da ceo dan prestoje ispred kapije. I to u vrlo ograničenom režimu, pošto se granični prlaz nalazi neposredno u demilitarizovanoj zoni.
DMZ – tako kratko nazivaju ovu teritoriju u Južnoj Koreji. To je dvokilometarska zona otuđenja koja se prostire duž demarkacione linije koja deli Korejsko poluostrvo od 1945. godine. Ona je uspostavljena 1953. godine, kako bi se označili položaji na koje su se povukle armije Severne i Južne Koreje posle prekida vatre. Formalno zemlje se do sada nalaze u ratu. Indikativno je što se svuda unutar zone i po njenom prečniku osim obične bodljikave žice koristi takozvana Bruova spirala. Ona je zabranjena za korišćenje u vojno vreme Ženevskom konvencijom. Bodljikava žica u DMZ je zaštita ne samo od suseda sa severa, već i od turista koji svake godine dolaze na specijalno izdvojene delove zone. Do sada u ovdašnjim šumama se očuvalo na stotine hiljada nedeaktiviranih mina koje su bacane sa severnokorejskih helikoptera za vreme borbi. O minama koje su postavili južnjaci govore kada se spuštaš u jedan od 4 tunela ispod Demilitarizovane zone. Severna Koreja je počela da ih gradi skoro odmah posle pojave DMZ. Ali otvoreni i blokirani, i to samo 4 od skoro 30, oni su bili već mnogo kasnije. Poslednji 1990. godine. Posle pronalaska tunela južnjaci su ga zatvorili i bukvalno napunili minama za preventivu novih upada. Danas je za turiste otvoren tunel nađen 1978. godine. On je trebalo da osigura skoro momentalno prebacivanje desetina hiljada severnokorejskih vojnika prema Seulu u orku od jednog sata. Čak zamislivši niske i vrlo mršave ljude, teško je shvatiti kako je moglo da se pretrči nekoliko desetina kilometara pod zemljom u uskom hodniku za tako kratko vreme.
Demilitarizovana zona danas je ne samo mesto istorijsog sećanja. Za sugrađane to je jedan od glavnih propagandnih simbola. Svakog dana ovde dovoze ekskurzije učenika i vojnici govore o slavnoj vojnoj prošlosti i ništa manje slavnoj budućnosti – u vidu ujedinjene zemlje. O tome da će se to sigurno desiti u demilitarizovanoj zoni se govori na svakom koraku.
Polina Černica,
Izvor: Glas Rusije, foto: Golos Rossii
