Izvor: Blic, 30.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
,Ajde, glumac, uhvati se za uši i igraj!
,Ajde, glumac, uhvati se za uši i igraj!
Najočekivanije pitanje koje smo mogli postaviti Danici Maksimović, nakon izbora na mesto predsednika Saveza dramskih umetnika Srbije, jeste šta vam bi?
Pitanje bi moglo i da glasi, kako su me nagovorili. Neki ljudi su verovali da ja, uprkos tome što možda izgleda da ništa ne može da se uradi, ipak mogu. I to moje kolege. Ja verujem da će moja luda energija i otvorenost prema ljudima nekako pomoći da stavimo na noge neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stvari. Do sada je predsednik bio uspešan ili neuspešan ako na lični šarm nalazio neke pare. Koje su to stvari koje Savez mora sistemski da reši?
Izdavanje monografija, očuvanje 'Ludusa' potom naći način da slobodni umetnici mogu da žive od svog rada. To su normalni tokovi koje Savez mora da prati. Međutim, ni to ne ide lako. Mnogi članovi ne plaćaju članarinu, ministarstva ne daju pare. Kako ćete naterati članove da plaćaju članarinu i ministarstva da daju pare?
-Neću da primoravama nikoga već ćemo lepo, pravnim sredstvima, ako smo a kažu da jesmo pravna država, tražiti ono što nam pripada. Ima tu puno pravnih normi i tačaka koje su zaobiđene. Već ćemo pronaći način, ali sigurno nećemo ići da prosimo, molimo i plačemo već ćemo uzdignute glave, ponosno, tražiti ono što zaslužujemo. U mnogim situacijama, kada nešto treba proslaviti, kada treba u prve redove ugurati glumce, nas pozivaju da za džabe nekoga zabavimo, a kada treba nama izaći u susrtet onda se oglušuju. Ja mislim da ću, sa ljudima koje sam odabrala u svoj tim, uspeti u tome.
Kako komentarišete tok izborne Skupštine na kojoj ste postali predsednik?
To je bio horor. Ali danas, su takva vremena da se drugo i ne očekuje. Napraviću jedan salto mortale i ići dalje. Početak vašeg mandata se poklopio sa sličnom situacijom od pre nekoliko godina, igrati ili ne igrati, kako se oglasiti, šta vi nameratavate da učinite u vezi sa tim pitanjima?
Različiti ljudi imaju različita mišljenja i to je u redu. Ali mi ne možemo da preduzmemo radikalne mere, ili ne možemo samo mi jer to ne čine ni pekari, ni pravnici, ni niko u ovoj zemlji. Znači, moramo da znamo koji je to način na koji mi možemo da delujemo. Za nas je to scena. Ne bi trebalo, pošto smo strukovna organizacija, da se bavimo politikom, ali pošto je politika u svakoj pori našeg organizma, ne možemo da se oglušimo o teror koji je tu, da zatvaramo oči dok prebijaju studente, zatvaraju Univerzitet. Ali bitan je način na koji ćemo se oglasiti, jer mi stvaramo iluziju za sve koji dolaze u pozorište. Međutim, ja moram mom sinu, studentu, odgovoriti zašto smo dozvolili da se njima to događa. Na poslednjem mitingu glumci su direktno prozvani da izađu iz pozorišta i igraju napolju. Kako ćete odgovoriti?
Ja poručujem liderima da bi oni isto tako imali šta da kažu nama u pozorištu. Mogli bi da se odreknu koječega. Imamo problem sa pozorištem u Pirotu, gradu u kome je na vlasti opzicija. Njima su uzurpirali neke prostorije. Prema tome mi imamo problema i sa jednima i sa drugima i obraćamo se i jednima i drugima. Mi se borima za naša prava. Oni traže da stanemo iza nekoga, na nečiju stranu; e pa, mi ćemo razmisliti da li ćemo stati i na čiju stranu. Ali najpre treba da stanemo na našu stranu. Da li mislite da su pozivi glumcima da javno nastupe, odnosno da budu tu kada treba, zloupoteba ili je reč o nečemu drugom?
Stalno se ponavalja situacija: ajde, glumac, uhvati se za uši i igraj, reci nešto važno!. Gde su pisci koji hoće da govore, gde je danas naša književnost, ti ljudi koji mogu da kažu nešto važno, gde su ti ubojiti pisci. Ja mogu da govorim Rastka Petrovića koji je fanatastičan za sva vremena i ispod čije krošnje mogu da se sakriju mnogi, ali ja kao Danica Maksimović. Hoću da kažem, koliko ljudi danas ne sme da se oglasi. Isti problem imaju i pisci, i kritičari, novinari i ne može moj problem da bude gori od vašeg. Osim svoje energije, morlanih kvaliteta i vedrog duha, šta još prilažete Savezu? Koju strategiju?
Prvo, planiramo da tražimo smanjenje postotka poreza donatorima pozorišta i pozorišnih predstava. Nekada je važilo da pare koje neki ljudi, firme, prvatne ili državne ulože u pozorište, budu oslobođene poreza. Od kada je donesen zakon da se danacije oporezuju nama su fondovi prazni. Pitam, zašto bi ljudi bili kaženjeni ako hoće da pomognu kulturu, ako već dražava ne može. Drugo, pokušaćemo da nađemo svoj prostor. U gradu postoji mnogo prostora gde bismo, uz mala ulaganja, mogli da formiramo svoju scenu i da na njoj budu igrane predstave Saveza. Možemo li vas držati za reč, odnosno da to proglasimo vašim izbornim obećanjem.
Ne samo te dve, imamo mi još mnogo planova. Mi moramo pomoći ljudima koji ne mogu da kupe lekove i koji su gladni, a verujte da ih ima mnogo. Da li ste uspostavili kontakt s nekim od zvaničnika?
Odmah sam poslala pisma Željku Simiću, ministru kulture, koji je još Tihomiru Staniću obećao neke pare pa nije uplatio i Ljiljani Blagojević kojim tražim da me prime. Videću šta će mi reći. Treba da pomenem da smo, odmah nakon formiranja predsedništva i prve sednice, uputili dopis, prevedan na pet jezika, svim medijima, pozorištima, važnim institucijama u svetu u kome smo skrenuli pažnju da je jedno pozorište uništeno. Pozorište u Prištini, Drama na srpskom jeziku više ne postoji, i mi smo skrenuli pažnju na to. Jedan primerak dopisa smo poslali i KFOR-u. Očekujete li da ćete manje igrati zbog rada u Savezu?
Dosta sam radila u poslednje vreme i u jakom tempu optrčala dobar krug po svim pozorištima i uradila neke značajne predstave. Ne žalim se da nemam posla, ali sam rešila da se malo primirim. Verujem da ću, kada prođe ovo početno uzbuđenje, kako medija tako i naše, moći normalno da radim, kao i moji prethodnici. Željko Jovanović
