Izvor: B92, 10.Dec.2022, 09:36
Tajna hrvatske bajke i prvi incidenti u Kataru
Pesma grupe "Kolonija" čuje se svaki put na stadionima u Kataru kada Hrvatska postigne pogodak.
Kao što kaže naslov poznate numere, "Svet voli pobednike". a "vatreni" to zaista jesu.
Kada je Bruno Petković golom u 117. minutu izjednačio protiv Brazila i dao znak "di-džeju", svima nam je nekako postalo jasno da Hrvati dobijaju i ovu dramu.
Dopalo se to nekome u Srbiji ili ne, hrvatski reprezentativni fudbal je miljama daleko od srpskog i ovakvi uspesi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su sve, samo više nisu slučajni.
Želite li da krenemo od 1998. godine i Mundijala u Francuskoj gde su naše komšije zauzele treće mesto? Možda brojnih Evropskih prvenstava i odigranih utakmica nokaut faze, pa sve do Rusije 2018. godine i njihovog finala planetarnog šampionata.
Sada je u Kataru ponovo ista priča, s tim da sada vicešampioni sveta deluju nikad odlučnije da napadnu svetski tron. I više to nema nikakve veze sa srećom. Penali možda jesu lutrija, ali ne kada ih igraju Hrvati.
Izabranici Zlatka Dalića pucaju od samopouzdanja, a pravi primer je Josip Juranović, desni bek koji je sinoćnom partijom upravi svog Seltika poslao poruku da spreme papire. Jer, baš su na meč sa Brazilom predstavnici nekoliko španskih timova došli samo zbog njega na "Edukejšn siti" stadion. I izašli sa istog sa prepunjenim notesima utisaka.
"Baš me zanima kako će nesrećni Juranović da prođe protiv Vinisijusa", reče jedan od kolega na početku meča.
Ispostavilo se da je prošao sa brazilskim superstarom u džepu i usput se ponavljao u napadu u neverovatnom broju akcija. Doktorska partija.
Više nije potrebno isticati fenomenalnost igara Joška Gvardiola, 20-godišnjeg štopera koji će uskoro postati najskuplji defanzivac u istoriji fudbala. Tu više nikakve dileme nema.
O Luki Modriću, Mateu Kovačiću, Dejanu Lovrenu (teško je i prebrojati sve njihove trofeje i Lige šampiona), Ivanu Perišiću i Marcelu Brozoviću, izlišno je govoriti.
I onda dolazimo do još jedne velike razlike između Srbije i Hrvatske. Zlatko Dalić je na prvenstvo poveo šestoricu igrača iz domaćeg šampionata, a trojica su baš protiv Brazila donela prolaz.
Ni Modrić, ni Perišić, Brozović ili Kovačić nisu uspeli ono što jeste tandem zagrebačkog Dinama Mislav Oršić – Bruno Petković u 117. minutu. Asistencija prvog i gol drugopomenutog igrača doneli su penale u kojima je opet dominirao njihov klupski saigrač Dominik Livaković.
Teško je opisati njegovu crvenost u licu i stidljivost u miks zoni tokom razgovora sa medijima, ali kada treba da se izađe na crtu najvećima na svetu i odbrani sve ono Nejmaru i drugovima, tu je nenadmašan.
Dakle, sva trojica heroja Hrvatske dolaze iz njihovog prvenstva koje broji svega 10 klubova, čisto da se zna.
Priznajem, čak smo na medijskoj tribini guglali kada su poslednji put Brazil i Argentina igrali na svetskim prvenstvima. Ako ikoga zanima, bilo je to 1990. godine u osmini finala, ali Petkovića apsolutno ne, jer je rešio da se to ne dogodi još najmanje četiri godine.
Sa druge strane, uprkos golu koji je postigao, Nejmar je još jednom celokupnim izdanjem potvrdio da nije rođeni pobednik. Zna to i sam, zato je onoliko plakao na kraju. I njemu je otišao poslednji voz za osvajanje najprestižnijeg pehara u svetu fudbala.
U petak sam svedočio prvim incidentima u Kataru od početka turnira. Mizernim, za naše poimanje istih, ali čisto da se zabeleži.
Pri povratku u hotel došlo je do fizičkog obračuna trojice tamnoputih momaka u metro stanici, i ubrzo sam saznao vidno pijanih.
U trenu oka, a tu ne mislim na period duži od dva ili tri minuta,stvorila se "armija" od čak 50-ak naoružanih policajaca koja ih je potom sa lisicama na rukama odvela u nepoznatom pravcu
"I am not drunk", ponavljao je uz preplitanje jezika jedan od trojice privedenih, ali je ipak previše bilo očigledno da je potegao nekoliko čašica preko granice.
To se nekako prelilo i na teren "Lusaila", gde je jedan navijač na meču Argentina – Holandija uleteo na teren, pa su pripadnici organa reda takođe morali da reaguju.
Eto, to su, za sada jedini incidenti u Dohi koje sam registrovao, a Mundijal broji 21. dan.
Inače, taj susret nisam gledao u većem delu zbog povratka u hotel, ali sam stigao taman da vidim kako je Holandija izjednačila na 2:2, a potom preko penala doživela sudbinu Brazila.
Na kraju je i u toku 120 minuta igre izbrojano čak 17 žutih kartona, što je rekord dosadašnjeg toka prvenstva.
Izuzetno uzbudljiv dan je za nama i zaključak se sam nameće – posle dva dana pauze od fudbala i uživanja u čarima Katara, ipak je pikanje lopte ono što nas najviše raduje ovde u Dohi.
Stoga, čujte nas Portugalci, Marokanci, Englezi i Portugalci – dajte nam još dobrog fudbala, zato smo i došli!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Incident
.jpg)
