Izvor: Politika, 11.Apr.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija nezadovoljna, incidenti neizbežni
Ako je zakon o zabrani nošenja burke gotovo neprimenjiv, a može da izazove nove požare u predgrađima, zašto bi ostale zemlje krenule za francuskim primerom
Pariski žandarmi uspeli su bar juče da se ispetljaju iz nedorečenih klauzula Zakona o zabrani prekrivanja lica na javnim mestima. Popularnije poznat kao Zakon o zabrani burke, stupio je juče na snagu, a francuska policija je ispred Notr-Dama uhapsila tri žene sa velom preko lica. Razlog hapšenja, kako su objavili, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije primena novog zakona, već „učestvovanje u neprijavljenim protestima”.
Policija nije htela da naplati kaznu ni Rašidu Nekazu, muslimanskom aktivisti koji je uhapšen sa svojom prijateljicom u nikabu ispred Jelisejske palate gde se nalazi kancelarija francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Ovaj biznismen želi da proda neke od svojih nekretnina, kako bi formirao fond od dva miliona evra, čime će refundirati kazne ženama koje ustraju u nošenju burki i nikaba u Francuskoj.
Ukoliko su tačni zvanični podaci da je svega 2.000 žena u celoj Francuskoj u potpunosti prekrivalo lice, pre stupanja na snagu ovog zakona, onda će Rašidov fond biti sasvim dovoljan za njihovo obeštećenje. Kazna za nepoštovanje novih propisa za žene je 150 evra.
Ali one prvo moraju da budu opomenute, a policajac nikako ne sme da joj sam razotkriva lice i da na licu mesta utvrđuje njen identitet. Može da je privede u policijsku stanicu i da tamo nastavi sa ubeđivanjem. Ukoliko sve to ne pomogne, sledi kazna i upućivanje na šestomesečni kurs iz građanskog vaspitanja.
Mnogo će teže biti obezbediti fondove za očeve, muževe ili verske zvaničnike koji „teraju ženu da se pokrije na javnim mestima” jer je za takve predviđena kazna od 30.000 evra i godinu dana zatvora. Ali, ovakvu krivicu je gotovo nemoguće dokazati.
Oštroj debati povodom primene novog zakona pridružili su se i tradicionalno revnosni francuski policajci. Predstavnici sindikata policije smatraju da je „zakon izuzetno teško sprovoditi” jer on pre svega podrazumeva primenu „pedagogije i veštine ubeđivanja”.
Sila, čak i u slučaju da objašnjavanje ne pomogne, ne dolazi u obzir. Primena će od policajca iziskivati „posebnu delikatnost”. U centrima velikih gradova organi reda će se još nekako i snaći. Ali šta ako se nađu u nekom predgrađu sa pretežno muslimanskim stanovništvom i tu pred muškarcima koji se okupljaju po ćoškovima počnu svoju „pedagošku poemu” sa nekom ženom u burki... Okupljeni muškarci će gotovo sigurno reagovati u odbranu svoje komšinice, a policajci neće moći da se povuku, kad su jednom otpočeli „akciju”. Incidenti su gotovo neizbežni. I bez novog zakona u predgrađima francuskih gradova često i lako plane požar koji je potom teško zaustaviti.
Ispada da je zakon o kome se debatovalo pune tri godine, i za koji se posle usvajanja u oktobru prošle godine pripremalo još šest meseci, u stvari promašaj. Francuska je prva zemlja u Evropi u kojoj je stupila na snagu zabrana nošenja burki, a od dešavanja na terenu zavisiće kako će ostale zemlje postupiti.
Većina nemačkih političara suzdržana je kad je reč o zakonskom sankcionisanju, iako se slaže da burke ne treba nositi na radnom mestu ili za volanom. Španske vlasti nameravaju da usvoje zakon o zabrani nošenja burki u vladinim zgradama. Belgijski parlament odlaže odluku do kraja godine, dok nekolicina švajcarskih političara posle referenduma o minaretima planira da predloži i zabranu nošenja burki. Slične polemike se vode i u Skandinaviji i zemljama Beneluksa.
Sve oči uprte su zato u Francusku. Ako zakon koji izaziva gnev najbrojnije muslimanske zajednice u Evropi, na koji je utrošeno toliko vremena i energije, nije primenjiv – zašto bi se onda ista greška ponavljala i van Francuske.
Z. Šuvaković
objavljeno: 12.04.2011.
