Izvor: Politika, 09.Nov.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokrajinska inspekcija ćuti o nasilju u Irigu
Krajnja mera, izbacivanje učenika iz škole, može da se primeni samo ako postoji saglasnost roditelja problematičnog đaka
Da li će i kada pokrajinska prosvetna inspekcija posetiti školu u kojoj je učenica gurnuta kroz prozor, juče se nije moglo saznati u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, u čijoj su nadležnosti obrazovne ustanove na teritoriji AP Vojvodine. Kako nam je objašnjeno, sekretar Jegeš Zoltan je bio na sastanku, posle kojeg je napustio zgradu sekretarijata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a bez njegovog ovlašćenja niko drugi nije mogao da daje izjave u vezi sa incidentom u kojem je devojčica pala sa visine od oko dva metra.
Kako nam objašnjava direktor beogradske Osnovne škole „Banović Strahinja” Goran Vilotijević, prosvetna inspekcija može da naloži školi koje mere treba da preduzme, ukoliko utvrdi da je bilo propusta u radu, ali tu se i završava njihova nadležnost. Škole, u zavisnosti od disciplinskog prestupa učenika, mogu da primene vaspitne, kada je reč o lakšim, ili vaspitno-disciplinske mere, kada su u pitanju teži prestupi.
– U načelu, intenzivira se rad sa učenikom koji je napravio neki prestup, uspostavlja se saradnja između razrednog starešine, pedagoško-psihološke službe, roditelja, a ako je potrebno i centra za socijalni rad, medicinskih ustanova, pa i policije, odnosno njihovih stručnjaka koji se bave maloletničkom delinkvencijom – kaže Vilotijević.
Centar za socijalni rad može biti uključen i ako roditelj odbije da sarađuje sa školom, jer se to tretira kao zanemarivanje deteta. Krajnja mera, izbacivanje učenika iz škole, može da se primeni jedino ako postoji saglasnost roditelja za to.
Ima i nekih nejasnosti u novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ne postoji pravilnik o ocenjivanju vladanja, a u zakonu se navodi da se učeniku smanjuje ocena iz vladanja nakon pokretanja vaspitno-disciplinskih mera, dakle, ako on načini teži prestup. Međutim, đak dobija ukor razrednog starešine, na primer, i za lakše prestupe. Tako dolazimo u situaciju da učenik ima ukor, ali je ocena iz vladanja pet – kaže Vilotijević.
Nasilje se često tretira kao gruba igra, pa đaci često i sami kažu da su se samo igrali, ističe Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut. Zato je važno prepoznati nasilje, znati njegovu tačnu definiciju, kako bi se ono sprečilo, ali i kako bi đaci postali svesni šta je gruba igra, a šta nasilje.
– Bilo koje namerno korišćenje svoje nadmoći nad vršnjakom koje ga povređuje jeste nasilje, odnosno zlostavljanje. Nije ga lako otkriti u školi, jer se često dešava u skrivenim prostorijama. Ima slučajeva, međutim, i da se ono dešava na času, da je za nastavnika nevidljivo, a za učenike očigledno. Problem je i što je u školama među učenicima prijavljivanje nasilja, što se smatra „tužakanjem”, loše konotirano. Tako se žrtve, ali i drugi đaci, često odlučuju da ćute o nasilju, čime, u stvari, podržavaju vršnjačko zlostavljanje, umanjuju snagu škole, a povećavaju moć zlostavljača – kaže Filipovićeva.
Ona smatra da su smanjivanje ocene iz vladanja ili udaljavanje iz škole neefikasne metode, i da bi svaka škola trebalo da, posle detaljne analize, izradi sopstvenu strategiju za prevenciju nasilja koja bi odgovarala specifičnim zahtevima obrazovne ustanove i njenim posebnostima. Takođe, sistem prevencije nasilja, kako ističe, ne funkcioniše dovoljno dobro.
– Potrebno je obezbediti jasno definisanu i organizovanu saradnju stručnjaka iz oblasti medicine, pravosuđa, obrazovanja, socijalne zaštite i policije, ljudi koji su posebno obučeni za taj posao – ističe Ljiljana Filipović.
J. Čalija
objavljeno: 10.11.2010.
