Izvor: Radio Slobodna Evropa, 10.Okt.2015, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čehranov: Sterilno neko vreme nastupilo

Dnevnik za Radio Slobodna Evropa ove nedelje pisao je Nebojša Čehranov. Kaže da je sve u vezi s njim jednostavno: pre svega je otac. Iza toga pesnik. Sve drugo je nekako izbledelo i skoro da nije vredno spomena.

Subota, 3. oktobar

Muzika za danas "Morir de Amor - Charles Aznavour e Compay Segundo".

Danas, 3. oktobra u 2015. godini, pozajmljujem Tvoj glas, Slobodna Evropo. Biću narator sebe. Trudiću se, da se uvaljam u svoju smolu od istine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << I pospem perjem od reči. Usput, pri potpunoj svesti priznajem, da reči ne mogu ništa. Možda da izmame po neku pažnju ili poistovećenje, dok u ovom trenutku, moguće, prebacujete sitnu decu sa časa francuskog na trening plivanja i, pritom, slušate radio u kolima. Usput vas upozoravam da me se malo pripazite, jer moja misao je emotivna i više nagnuta prema lepoti. Dakle, prijavljujem da misli, uglavnom, beležim radi neke divote, a ne istinitosti. I da vrlo često, makar i neosnovano, volim:

Beograde

verovatno te volim

jedino

što se više ne sećam baš zbog čega

ali biće valjda zato

što smo zajedno omatorili na isti način

oparali se nezakrpljivo

i trajno

mostovi su nam obojici

na pogrešnim mestima,

a skupa se skrivamo iza muzike

petkom uveče na kolaracu

gde sa raznim dragim ispranim facama

tiho sisamo svoje svilene bombone

zaostale kao jedini luksuz

u ovom moru beznađa

vidiš li

da iz naših malokrvnih pogleda provejava strah

koji se u panici pita

da li će nas i večeras poslužiti sreća,

pa da uz pomoć skajpa

još jednom čujemo svoju decu

iz tamo nekog pravog beograda na vodi

gde đavo daleko đavolskije

razmenjuje duše

za zlatne lance

i katance.

i jalovu moć.

Nedelja, 4. oktobar

Muzika za danas "Patrick Watson - Amara Terra Mia".

Cele protekle noći, odzvanjalo mi je kroz glavu: kolateralna šteta. Kolateralna šteta. Nisam izdržao da dođe neko pristojno doba za telefoniranje, nego sam u pola četiri izjutra, pozvao svog prijatelja Ejnara. Samo da mu čujem glas. On je, inače, lekar bez granice. Ljudina u pravom smislu te reči. Odmah je podigao slušalicu i rekao: "Znao sam da ćeš ti prvi da me pozoveš. Možeš li da pojmiš da su nam pacijenti goreli u krevetima? A onaj divni klinac, doktor Ehsan Osmani je jednostavno nestao od posledica bombe! Razumeš li!? Ispario! Njegovi roditelji neće imati šta da sahrane!" Onda smo dugo plakali kroz tu rešetku od telefona, on na norveškom, a ja na srpsko-hrvatskom. I prokleto dobro smo se razumeli. Na kraju smo cugnuli po jednu ljutu, svako sa svoje strane, a za duše nastradalih i obećali se, da ćemo i dalje biti razumni. Koliko se može. Potom sam upio sve informacije na temu bombardovanja bolnice u Kunduzu i odmah sve zaboravio, da bi mi se vratile u sopstvenoj interpretaciji jer da bi nešto razumeli, mislim da treba da zaboravimo sve što znamo, da bi svest mogla da nastavi da živi. I da bi mogli da opraštamo. Lako i neoprostivo.

Uvek smatraj da si već mrtav.

ovo ti sigurno nikada neću reći

sinoć sam te čekao

makar ovde na papiru

duvalo je kao da te čekam na ulici

a ja sam se bio skamenio

i sva moja uputstva za delovanje su se ukočila

dok si ti noćas

negde slušala muziku

i slično

ni malo ne misleći na mene

ili još gore

baš misleći na mene

znaj

da sam ti skroz blizu

u ovoj kostolomnoj koridi

u ovom rovu bez granice

iz koga niko nikada neće viknuti

juriš.

Ponedeljak, 5. oktobar

Muzika za danas "Crossroads - Calvin Russell".

Deco moja i ostali. Molim vas izvinite. Zbog svega u čemu sam učestvovao. A naročito u onome, u čemu nisam. Posebno imajte milosti prema mojim promašajima. A bilo ih je. I sa ove i sa one strane.

Puštaj grejanje

puštaj grejanje

majku li vam vašu

pusti grejanje

makar ti to poslednje bilo

pomagajte udruženja građana

vladari il vladarke

nevladine il vladine

bilo ko

masoni il kiseli bomboni

majstori za ljudska prava ili kriva

molim vas pustite nam grejanje

dođavola i nestručna renoviranja

ubiše nas visoki trotoari i zastave

opatuljiše nas sužene ulice

PUSTI GREJANJEEE

oćeš da mi deca utrnu

ko što sam ja

posle 5. oktobra

pusti grejanje bre

zabole me za vaše dilove

hladno mi je evo i posle 15 godina

ima li ikoga sa bar malo pameti

da poništi sve kalendarske logike

pa šta ako nije još počela grejna sezona

HLADNO JEE

došla mi neka bratija jutros

iz odnekle da ne kažem odakle

iznenadili me u kući

ja u svom grombi kaputu

u gumenim rukavicama sa otfikarenim prstima

i onoj kapi za grejanje papilotni

sedim, živim i smrzavam se u bloku 45

i čekam da mi bitange puste grejanje

ko da ga džabe daju

nabijem ih na zakon o dogrevanju

i muljku oko osiguranja

pitaju me ovi evropljani

a be bratko:

kam gu grejanje

pusti malku ša si stiso

nema gu be (ja onako kosmopolitski)

kako gu nema

kod nas gu ima u jevropu

sam ga odfrtaš na dugmencetot

i fiiiiiju u toplotkata

PUSTI GREJANJE

kad te molim

ma kakvo sad jačanje dinara

kakve su to jalove laži

imbecilni zakoni o saobraćaju

ustoličenja

promocije ološa

uzaludno natucanje po svetu

pusti OVDE grejanje

ej vlasniče naše toplote

pa ja bi se bre ubio da sam ti

pa eno mi deca kašlju ko tuberani

aj što niko ne obra ambroziju

aj što mi klinci putuju satima preko gazeela u školu

aj što vozimo najskuplji benzin u okruženju

aj što jedemo najskuplji parizer od kako ste svinje

naprndekali ste po dvajes kontrolora u svaki autobus

a grejanje

šta se čeka

majku li vam

i sve što uz to ide

PUŠTAJJJJJ GREJANJEEEE

ALO

IMA LI KOGGGAAAA

samo h l a d n o ć a apććććććiha

dabogdapocrkaliviše.

Utorak, 6. oktobar

Muzika za danas "Keziah Jones et Ben l'Oncle Soul - Simply Beautiful".

Poslednji deo talenta je beg. Oko nas su razni genijalci, kojima njihovi preveliki talenti služe kao instinkti za skrivanjem. Sudbinom nazivamo našu čudovišnu sposobnost da stvaramo stvarnost, koja nam je namenjena. Neko rečju, neko delom. Ponekad se pojavi neka izlažirana istorija. A zna se, istorija i politika su uvek precenjene, kakvegod. U poslednje vreme, do nas se spuštaju lažni nomadi, a između nas izviru varvari, da nam ogade otkucaje preživljavanja. Bliski su im marketing i laž. U njihovom svetu, stvari se ne rade radi lepote, već da bi se odgovorilo na potrebe tržišta. Tako je to kod dece naučne, a ne humanističke zajednice.

No, ima čarobnjaka koji fantastično meandriraju kroz oskudnu sadašnjost. svojim zrnima ludačke snage i talentovanosti, udaraju po sred gluposti i rijalitija, kroteći neljude i nemesta. Jedan od takvih, u ovom gradu je Slavimir Stojanović Futro, eminentni grafički dizajner i vizuelni umetnik, čiju smo izložbu mogli da uživamo do pre neki dan u muzeju primenjene umetnosti. Taj čovek je svojom stravičnom osetljivošću poređao naše oklope, dizajnirao preživljavanja i potegao mozgove da se prepoznaju i smeše u mraku. Nije lako stvoriti nešto, što nosi i pronosi toliku energiju. Njegov rad podseća na pravljenje dece, kojima prenosite život i potom ih puštate da rastu.

Gledam nešto u svog starijeg sina

on je bolji od lekcija koje sam mu davao

gledam u mlađeg

a on je bolji od lekcija koje ću mu dati

sva sreća da su braća

i da se obožavaju

to je krv

to se ne uči.

Odoh sad da prošetam nataloženi kompjuter u sebi, provlačeći se kroz život, kao ova kiša. I da vam kažem nešto veoma ozbiljno: usput me prate dve duge, koje su u isto vreme nad Beogradom. Tako to ide, kad nam se nibiru najavljuje. Nema na žalost optičke varke. Jedno sunce jedna duga. Dve duge u istom trenutku, samo mogu nastati od dva sunca.

Sreda, 7. oktobar

Muzika za danas "Vanessa Paradis & Benjamin Biolay - Le Rempart".

Sa toliko zebnje pratim privatizaciju Radio Pančeva i Studija B, da možda malo i preterujem. Ko li će doći i na koji način će da ugasi dva poslednja bastiona normalnog radija? To su jedina dva radija, kroz koje je moglo skoro da se pipne agregatno stanje nekog hvala, ili izvini, ili volim te. Ima li šanse da i sa one druge strane postoji sluh za dobar ukus, pravdu i sjajnu muziku? Uh, da imam puno para, ma do poslednje kinte bih uložio u to, da se ništa ne promeni. Da sve ostane isto. Proverene ljudine sa mozgom, duhom i obrazom, koji znaju posao i šire ljubav, umotati u zlatne listiće i pustiti da ostanu ono što jesu. Žive legende. Živeo Studio B. Živelo Radio Pančevo!

Trnem

trnem za tobom

iz mnogo trnova

trnem tako

da pretrnem

ako se samo na tren izgubim

iz tvog plana za sutra

iz tvog oka

u jutra

kada bi razne mogućnosti

da ti uđu

preko mene

utrnulog

zbog straha

od

nenas.

Četvrtak, 8. oktobar

Muzika za danas "António Zambujo - Fado menor".

Hteo sam danas nešto o školovanju i prosveti u nas. Ali mi se smučilo. Pa neću. A možete samo da mislite, kako bih zakukao. Iskoristio bih radije prostor da iskažem svu brigu i žaljenje za svim životinjama, koje nas masovno napuštaju ovih meseci. Veliki je pomor u toku. Aj bar da znamo, ako već ne možemo ništa da preduzmemo!

O

koliko sam samo dece vratio u utrobu

čekajući tebe

da im zajedno nameštamo šiške

koncentrišemo fokuse

i razmak zuba u osmehu

koliko li sam kosmičkog vina popio

na prazan stomak

dok su čekanja htela

da progovore od muke

da te očoveče

i poklone mi te kao nagradu

za toliku izbirljivost

neko vreme sam samo

proizvodio snove

misleći da će ti biti lakše

da mi kroz njih dođeš

ali ništa od toga

jer u mojim snovima

pacijenti umiru na javi

moraće zemlja ovih dana

da promeni magnete i polove

da ukloni sve kuće, likove, izvore

i stisnute kapke

da mi se u sve useliš

da mi napraviš sreću opipljivom

i dozvoliš mi

da se na tebi raspadam

uskačući ti u sve mišiće

koji navijaju da ostanem

utvrdićemo da smo jedno

sa identičnim tikovima

i da nam nisu samo ramovi

iskrivljeni na istu stranu a šareni

već da nam je suština

na istim merdevinama

iz iste krvave pećine

a nikako bajke

uh koliko to treba materijala

da dođe do onoga

kad ti vičeš

ajde i ti i deca

operite ruke

i dođite da jedemo

da se večera ne ohladi

aj

nemoj da zovem dva puta.

Petak, 9. oktobar

Muzika za danas "Carmen Souza - Song for my father".

Noćas mi je umro komšija sa šestog. Drag čovek beše. Pre sto godina moj otac ga je istrgnuo iz kandži dorćolskih mangupa, naučio ga zanatu i dao mu posao. Voleli su se celog života. Mogu sad samo da zamislim taj raport o dojučerašnjem stanju ovde dole, koji komšija predaje senima mojih roditelja. Recimo: ono što je najvažnije, unuci su vam zdravi i lepi. Stariji je postao dobar čovek i već pridržava ono što je dobro po gradu. Naučio je mlađeg brata da vozi bicikl, tako da i ovaj sada čuva božiju ravnotežu. Igrali smo po neku partiju šaha taj mali i ja. Čvrst je kad gubi. A Nebojša je postao isti ti, Đuro. I likom i telom ha ha. Često smo pričali, kao da sam sa tobom pričao. Znao sam da on ne prati i ne komentariše utakmice, pa sam mu ponekad odvrtao zvuk sa tevea, da bar čuje kada ovi naši pobede. Obojica smo primetili da su nam ove godine nestale lastavice sa terasa. I uopšte, ove jeseni niko nije odleteo na jug. Niti se iko smeje. A najgore od svega je, što više niko ne peče paprike za ajvar. Sterilno neko vreme nastupilo.

Eh

da mi je da sednem još jednom

sa majkom i ocem

i onako

bez ikakvog prepakovanja

u našem čarobnom trouglu

popričamo o biločemu

pa da im usput

nacrtam o svom životu

sada

koji živim ko u mačehinom trbuhu

u večitom strahu od izgubljenosti posle pada

plašeći se tuđih loših vesti i lažnih raspoloženja

očekivanja nerealnog u zamenu za istinu koja je grozna

sklanjanju pred glupostima i bahatostima

i planiranja dijeta

svega onoga u čemu preterujem

a preterujem

majke mi i oca

najviše preterujem u snovima

jer tamo sam naučio da jašem vremensku mašinu

unazad

unazad.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...