Izvor: Blic, 08.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlostavljanje dece rađa nove kriminalce
Zlostavljanje dece rađa nove kriminalce
Slučaj sedmogodišnje devojčice koju je majka M.N. (25) brutalno išutirala i pretukla kablom i kaišem jedan je od slučajeva nasilja u porodici koji su u poslednje vreme dospeli u javnost.
Gordana Jekić-Bradajić, zamenik Prvog opštinskog tužioca u Beogradu, kaže za 'Blic' da se mnogo češće događa da je nasilnik suprug, hranilac porodice, a da problem nastaje kada majka, zakonski zastupnik deteta, odbije da sarađuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u nastavku krivičnog gonjenja nasilnika.
- U praksi se događa da žena počne da plače i traži da se prekine postupak protiv nasilnika. Pošto po zakonu tužilac mora da goni nasilnika, tada snosi i teret da je 'rasturio porodicu'. Ipak, kada su deca žrtve nasilja, ne možemo da se ne mešamo, jer majka može i da trpi nasilje, ali deca imaju pravo na našu reakciju - ističe Gordana Jekić-Bradajić.
Prema njenim rečima, najopasniji oblik nasilja je mentalno zlostavljanje dece, jer kako se do sada pokazalo, ono je generator budućeg kriminaliteta.
Advokat Mirjana Vagner, koja se u praksi susretala s nasiljem u porodici, naglašava da je najveći problem nepostojanje fonda za finansiranje izmeštanja deteta iz porodice u kojoj trpi nasilje ili je zanemareno.
- Deca se sada upućuju u domove koji nisu adekvatni, poput domova u kojima su smeštena deca sa problemima u ponašanju, sklona maltretiranju druge dece - kaže Vagnerova.
Ona ističe da se 'događalo da zlostavljano dete bude vraćeno u svoju porodicu, gde trpi još perfidnije zlostavljanje i gubi nadu da će se išta promeniti'.
Jasmina Kiurski, zamenik okružnog tužioca, kaže za 'Blic' da je zakonska obaveza da svako, čim sazna, prijavi da roditelj nije u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze, kao i da je detetu iz bilo kog drugog razloga potrebna zaštita.
- O tome treba obavestiti Centar za socijalni rad, pa ako Centar utvrdi da postoji opasnost za razvoj deteta, može odrediti stalni nadzor nad takvim roditeljima. U težim slučajevima Centar može dete da oduzme od roditelja i poveri ga na čuvanje i vaspitanje drugoj osobi ili organizaciji - kaže Kiurski.
Ona ističe da je žena, za razliku od dece, zaštićena u slučajevima seksualnog zlostavljanja u porodici, jer je prošlogodišnjom izmenom Krivičnog zakona propisano da suprug može odgovarati za silovanje u braku. Deca se, međutim, štite kroz druga krivična dela za koja su zaprećene mnogo blaže kazne, pa ispada kao da zakon zanemaruje i zapostavlja zlostavljanu decu.
- Kod rodoskrnavljenja, odnosno incesta, i dalje se može izreći kazna zatvora do tri godine, pa proizilazi da su ovi nasilnici povlašćeni u odnosu na počinioce drugih oblika seksualnog zlostavljanja. Ovo je neprihvatljivo u situaciji kada je sve veći broj slučajeva incesta o kojima se do juče ćutalo - kaže Kiurski.
Kada je reč o profilu roditelja koji zlostavlja decu, psihijatri su saglasni da ne postoji foto-robot osobe za koju mislite da bi činila tako nešto.
- Ne postoje karakteristike koje bi na prvi pogled odale osobu koja zlostavlja svoju decu. Imamo galeriju likova koji imaju definitivno problema sa autoritetom i moći. To su ljudi koji ne mogu da izraze agresiju na nekom koga smatraju jačim ili moćnijim od njih. Oni pomeraju agresiju na nekoga na koga smeju. Mnogo se piše o nekom autoritativnom sklopu ličnosti koji može biti paranoidan, psihopatski, narcisoidan. Reč je o psihološki normalnim ljudima, ali taj jedan deo mora biti izmenjen ili u domenu njegovog morala ili super ega. U tom delu mora biti faličan, poremećen da bi dozvoljavao sebi premlaćivanje slabijeg i da bi dozvolio sebi da sa verbalnog pređe na fizičko obračunavanje. Definitivno mu možemo pripisati poremećaj super ega - kaže za 'Blic' psihijatar Tijana Mandić.
Ipak, ona smatra da je i tu osobu nešto nateralo da izgubi kontrolu. Često su nasilnici bili sami maltretirani, a nasilje se uči i prenosi kroz generacije.
- Veliku ulogu igra i učenje. Taj čovek ili žena koji zlostavljaju decu odrasli su u kulturama u kojim je na izvestan način nasilje ili dozvoljeno ili tolerisano ili opravdano - kaže Mandićeva. K. K. - T. N. Đ. Roditelji napasnici
Svake nedelje na vrata Incest-trauma centra u Beogradu zakuca pet žrtava seksualnog zlostavljanja. Od četiri deteta koja su napastvovana, tri su devojčice. Od pet počinilaca, četvorica su muškarci.
- Iz toga proizilazi da je seksualno nasilje nad decom samo još jedan vid muškog nasilja prema ženama - kaže Dušica Popadić, koordinator Incest-trauma centra, jedine specijalizovane službe koja se ovim problemom bavi kod nas.
Podaci kojima Incest-trauma centar raspolaže ukazuju na to da je najčešće zlostavljenje nad sopstvenom decom i da se ono podjednako javlja i u imućnim i u siromašnim porodicama, s tim što se u urbanim sredinama, kod visokoobrazovanih roditelja, tajna više čuva. Siledžija osuđen na četiri godine zatvora
Zbog zlostavljanja vanbračne supruge i dvojice maloletnih sinova i neovlašćenog držanja oružja, J.D. (41) je osuđen na četiri godine zatvora i produžen mu je pritvor.
J.D. je starijeg sina, koji ima 12 godina, svakodnevno tukao rukama, nogama, bejzbol palicom i naoštrenom sabljom čeličnog sečiva dugog oko 60 centimetara. Sinu i supruzi je istovremeno pretio rečima: 'Ubiću vas sve, spakovaću vas u plastične kese, a te kese baciti s mosta.' Sinu je upućivao i pogrdne reči: 'Skoči kroz prozor i ubij se, najbolje je da te zgaze kola, da te nema.' Govorio mu je i da je 'glup, kreten, idiot', podsmevajući se njegovim tikovima na licu koji su posledica traume koje je dete preživljavalo. Otac ga je pritom 'lečio' udarcima u glavu, čime mu je prouzrokovao devijaciju nosa. Suprugu je tukao rukama u glavu, od čega je ženi pukla bubna opna.
J.D. je na suđenju tvrdio da nije tukao ženu i decu i rekao da je samo jednom gurnuo ženu koja je 'pala na ivicu troseda'. Veštačenjem je utvrđeno da je bio uračunljiv, ali da ima poremećaje ličnosti i ponašanja. J.D. je lečeni narkoman koji je drogu zamenio alkoholom, a od 1988. godine ima napade epilepsije.
