Izvor: Blic, 02.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za zaštitu svedoka 11 miliona evra
Za zaštitu svedoka 11 miliona evra
Zaštita svedoka saradnika koji svedoče u postupcima protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina sledeće godine olakšaće budžet Srbije za 905 miliona dinara, to jest za više od 11 miliona evra.
Toliko novca je prema Predlogu zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku predviđeno za fizičku zaštitu svedoka i njihove imovine, promenu njihovog prebivališta i identiteta, kao i za promenu fizičkih karakteristika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaštićenog svedoka.
Ovaj zakon bio bi adut naše zemlje kojim bi se od Haškog tribunala moglo tražiti da se pojedini predmeti ustupe našem sudstvu, a njime bi se konačno regulisala nakaradna praksa otkrivanja identiteta zaštićenih svedoka.
Javno objavljivanje da su, na primer, Ljubiša Buha Čume ili Nenad Šare Škene svedoci saradnici dovelo je u pitanje efikasnost njihove zaštite. Novim zakonom svi podaci u vezi s programom zaštite biće strogo poverljivi i predstavljaće službenu tajnu. Ovo su nedavno ocenili stručnjaci na seminaru o novom krivičnom zakonodavstvu Srbije, održanom na Kopaoniku.
Status zaštićenog svedoka, prema predlogu zakona koji je u skupštinskoj proceduri, moći će da dobiju osumnjičeni, okrivljeni, svedoci saradnici, oštećeni, veštaci, stručna lica, kao i osobe bliske učesniku u krivičnom postupku.
Uslov da neko uđe u program zaštite jeste da svedoči u postupcima koji se vode protiv krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, ili u slučajevima protiv organizovanog kriminala.
Koliko će ta zaštita koštati od slučaja do slučaja, zavisiće od procene kolika opasnost zbog izjave svedoka preti njemu ili njemu bliskim osobama. Najvažniji uslov jeste težina te izjave bez koje bi bilo znatno otežano ili nemoguće dokazivanje u krivičnom postupku.
Program zaštite sprovodiće komisija u kojoj su sudija Vrhovnog suda Srbije i njegov zamenik, zamenik Republičkog javnog tužioca i rukovodilac jedinice za zaštitu. O svom radu oni će jednom godišnje podnositi izveštaj Skupštini Srbije.
'Jedinica za zaštitu će sprovoditi program zaštite i biće formirana kao posebna i specijalizovana jedinica MUP-a, čijeg rukovodioca imenuje ministar policije. Ona mora da bude nezavisna od drugih jedinica MUP-a jer bi u protivnom bio ugrožen njen rad. Jedinica za zaštitu dužna je i da zaštićenom svedoku obezbedi ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć, dok će svi ostali državni organi i službe morati da pruže pomoć jedinici i na njen zahtev izvrše sve radnje potrebne za sprovođenje programa zaštite', navodi se u predlogu ovog zakona.
Ova jedinica policije odlučivaće i na koji način će štititi zaštićenog svedoka koji će, osim na fizičku zaštitu, moći da računa i na prikrivanje identiteta, odnosno dobijanje lične isprave ili isprave o vlasništvu u kojima su privremeno izmenjeni izvorni podaci, s tim što originalne isprave i dokumenta, radi sprečavanja zloupotrebe, čuva jedinica za zaštitu. Uz promenu identiteta, svedok može da računa i na promenu prebivališta, pa čak i na promenu ličnih fizičkih karakteristika, to jest na plastičnu operaciju lica.
Miodrag Majić, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, koji je učestvovao u radnom timu koji je pripremao nacrt ovog zakona, kaže da je cena neefikasne borbe protiv organizovanog kriminala daleko veća od 11 miliona evra predviđenih za program zaštite svedoka.
- Mi već imamo svedoke saradnike u nekoliko sudskih postupaka, koje policija čuva a da nemamo zakon kojim bi se regulisao program te zaštite. Mnogo skuplje bi nas koštalo da kasno dobijemo ovaj zakon - zaključuje Majić. T. Marković-Subota
