Izvor: Blic, 01.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Buhu presudna uverljivost svedočenja
Za Buhu presudna uverljivost svedočenja
BEOGRAD - Otkako je u medijima izneo teške optužbe, pre svega na račun Milorada Lukovića Legije i Dušana Spasojevića, u javnosti je postavljeno pitanje na koje mere zaštite bi mogao da računa Ljubiša Buha Čume i koliko bi one trajale. Prema svemu što predviđa domaće zakonodavstvo, Buhin status umnogome će zavisiti od toga da li bi se u nekom eventualnom krivičnom postupku pojavio u ulozi 'običnog' svedoka ili svedoka-saradnika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Skorašnja primena Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala nametnuće potrebu da pravosudni organi posegnu za merama zaštite svedoka koje bi ih učinile nedostupnim osvetoljubivim rukama mafije. Iako su merama obuhvaćeni i takozvani obični svedoci, kao i prikriveni islednici, nesumnjivo je da su one, uglavnom, rezervisane za svedoke-saradnike koji se regrutuju iz redova kriminalnih grupa.
Pored pripadnosti kriminalnoj organizaciji, za dobijanje statusa svedoka-saradnika potrebno je da se ispuni još nekoliko uslova. Pre svega, protiv takvog lica mora da bude podneta krivična prijava ili da se vodi postupak za delo organizovanog kriminala, kao i da u njegovim kriminalnim radnjama postoje uslovi za oslobađanje ili izricanje blaže kazne. Istovremeno, iskaz svedoka-saradnika mora da bude tako značajan da dokazi koje pruži u postupku prevagnu nad posledicama dela koje je učinio. Prema zakonu, u ovoj ulozi ne može da se nađe čovek za koga postoji osnovana sumnja da je organizator kriminalne grupe.
Svedoka-saradnika sudskom veću predlaže tužilac, i on to može da učini do završetka glavnog pretresa. Zajedno s predlogom, tužilac šalje sudu i zapisnik sa potpisanom izjavom svedoka-saradnika u kojoj se ovaj obavezuje da će dati iskaz o svemu što mu je poznato i da ništa neće prećutati.
- Svedok-saradnik ne može da se poziva na zakonske članove koji ga oslobađaju obaveze da svedoči protiv bračnog druga, krvnog srodnika, usvojioca ili usvojenika. Takođe, za razliku od 'običnog' svedoka, on nema pravo da uskrati odgovor na pitanja kojima bi sebe ili svoje bliske izložio sramoti, materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju - objašnjava Aleksandar Milosavljević, zamenik beogradskog okružnog javnog tužioca.
Ukoliko sud pozitivno odgovori na zahtev tužioca, iz spisa će se izdvojiti zapisnici i beleške o iskazima svedoka-saradnika koje je dao kao osumnjičeni ili okrivljeni i oni se ne mogu koristiti u krivičnom postupku. - Ako svedok-saradnik prekrši obavezu koju je potpisao, pomenuti spisi vraćaju se u predmet i protiv njega će biti nastavljen krivični postupak. Ovaj status lice može da izgubi i ako je u toku krivičnog postupka izvršilo krivično delo predviđeno Zakonom o suzbijanju organizovanog kriminala - kaže Milosavljević.
Iako se bliži dan početka primene pomenutog zakona, nesumnjivo je da će zbog nedostatka materijalnih sredstava i praznina u zakonskoj regulativi biti dosta problema oko zaštite svedoka.
Ako se ne računaju opomene i novčane kazne koje sudovi izriču zbog uvreda, pretnji ili ugrožavanja bezbednosti 'običnih' svedoka, naša zemlja nema iskustva s pružanjem nove vrste zaštite. Istina, novi Zakon o krivičnom postupku predviđa posebne mere zaštite svedoka i oštećenih, koje uključuju policijsku pratnju i čuvanje, kao i čuvanje njihovih stanova i porodica, naročito dece. ZKP ne isključuje ni promenu identititeta i preseljene u drugo mesto.
- Ove odredbe su uopštene i potreban je poseban propis kojim bi se precizno definisali načini i oblici zaštite svedoka, kao i vreme trajanja ovih mera. U Hrvatskoj su predložili poseban Zakon o zaštiti svedoka i mislim da bi i mi trebalo da krenemo ovim putem - smatra Milosavljević. Za Srbiju će problem biti da obezbedi novac za realizaciju instituta zaštićenog svedoka. Koliko je to skupo, najbolje govori američko iskustvo, gde samo promena identiteta i obezbeđenje smeštaja za jednu osobu košta 100.000 dolara. Kada se ima u vidu da program zaštite obuhvata i članove porodice, kao i dodatna sredstva za njihov novi život, suma je daleko veća. Prema primerima iz okolnih zemalja, svedoci-saradnici obično biraju utočište u zemljama sa visokim standardom i troškovima života.
Na kraju, Srbija je prostorno mala da bi bila sigurno i bezbedno novo stanište za zaštićene svedoke. Sa ovom teškoćom suočava se većina zemalja u Evropi koje su donele slične zakone.
- Postoji inicijativa da se sve balkanske i zemlje centralne Evrope ujedine u program zaštite svedoka. Tako bi, na premer, lica iz Jugoslavije dobijala boravište u nekim od ovih zemalja, a zauzvrat mi bismo primali njihove državljane - kaže Milosavljević. M. I. Jovanović: MUP Buhi garantuje bezbednost
BEOGRAD - Potpredsednik DS Čedomir Jovanović izjavio je juče da MUP proverava navode iz pisama Ljubiše Buhe Čumeta i dodao da je utvrđeno da su u nekim od tih navoda utvrđene netačnosti. 'Neki ljudi koji su pominjani nisu ni na koji način učestvovali. Policija će sve da proveri', rekao je Jovanović.
Na molbu da prokomentariše izjave u kojima se navodi da Radeta Markovića štiti predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a Milorada Lukovića Legiju premijer Zoran Đinđić, Jovanović je rekao da ne veruje da Koštunica može bilo koga da štiti i dodao da ni Đinđić nikome ne pruža zaštitu. Na pitanje da li će predstavnici MUP-a razgovarati i sa Čumetom, Jovanović je odgovorio:
- Teško, ukoliko ne dođe u Beograd. MUP Buhi garantuje svaku vrstu bezbednosti, a spreman je s njim da razgovara i u inostranstvu ako to on želi. Na pitanje da li je neko od aktera ove afere tražio političku zaštitu, Jovanović je odgovorio odrečno i dodao da zaštitu niko ne bi ni mogao da dobije. On je izjavio da bi mediji mogli da pomognu u istrazi tako što bi redakcije kojima se Buha javlja dale njegov broj telefona istražnim organima. Na pitanje da li on ima Buhin broj telefona i da li se Buha prisluškuje, Jovanović je odgovorio da nema taj broj telefona i da Buhu ne mogu da prisluškuju jer Vrhovni sud Srbije nije dao odobrenje za to. Na dodatno pitanje da li to znači da bi Buhu prisluškivali da imaju to odobrenje, Jovanović je odgovorio:
- Njega bi verovatno prisluškivali.
Jovanović je ocenio da Milorad Luković Legija polemikom sa državom, i to kroz medije, otežava svoj položaj i položaj jedinice čiji je pripadnik bio. Lj.B. U Hrvatskoj 146 optuženih
Primenujući odredbe Zakona protiv organizovanog kriminala, Hrvatske je prošle godine povela krivični postupak protiv više od 400 lica. Do sada je optuženo 146, a osuđeno 20 ljudi. DSS: Da tuca kamen
BEOGRAD - Demokratska stranka Srbije juče je oštro kritikovala mogućnost da se Ljubiša Buha Čume pojavi kao zaštićeni svedok o zločinima koje su počinile kriminalne grupe u Srbiji.
- Davanje statusa zaštićenog svedoka pokajniku, šefu 'surčinskog klana', bilo bi izigravanje zakona jer u normalnim zemljama takvi kao što je 'gospodin Čume' ne asfaltiraju puteve, već tucaju kamen za njihovu podlogu - navodi se u saopštenju DSS i ističe da je u pitanju 'još jedna afera iz poznate kuhinje koja ima za cilj oslobađanje predsednika Vlade Srbije i njegovih saradnika obaveze odgovaranja na neprijatna pitanja o povezanosti s vrhom organizovanog kriminala'.
Ova stranka naglašava da je u više navrata ukazivala na spregu izvršne vlasti i organizovanog kriminala, posebno sa 'surčinskom grupom'.
- Od nas je traženo da pružimo dokaze, kao da nerasvetljena ubistva policijskih generala, likvidacija Momira Gavrilovića, bombaški napad na sedište naše stranke, naručivanje ubistva predsednika Jugoslavije, afere kreirane i plaćane iz istog centra nisu dovoljan dokaz za ovu spregu - saopštava DSS i poziva državne organe da se 'stane na put razarajućim posledicama korupcije, afera i koegzistiranja mafije i politike'.
